Kristin Lagard najavila brzu reakciju banke, cene gasa niže nego 2022, kamatne stope rastu za 25 baznih poena

Evropska centralna banka (ECB) spremna je da brzo i odlučno reaguje ukoliko rast cena energenata, izazvan konfliktom na Bliskom istoku, podstakne inflaciju u evrozoni, izjavila je predsednica ECB Kristin Lagard na konferenciji u Frankfurtu. Odluke o monetarnoj politici biće donošene tek nakon što banka prikupi dovoljno podataka o intenzitetu i trajanju potencijalnog šoka za privredu.

Lagard je naglasila da ECB u slučaju energetskih šokova primenjuje tri ključna principa: procenu prirode, veličine i trajanja šoka; fokusiranje na rizike, a ne samo na osnovne projekcije; i postepeni pristup u izboru mera, u zavisnosti od intenziteta i trajanja šoka. Prema njenoj oceni, trenutni šok je manji nego 2022. godine, kada su cene gasa i nafte u Evropi dostigle ekstremne vrednosti zbog rata u Ukrajini. Danas su cene prirodnog gasa značajno niže, a makroekonomski okvir u evrozoni stabilniji, uz neutralan monetarni i fiskalni stav, navodi se u saopštenju ECB.

Najnovije projekcije predviđaju da bi inflacija u evrozoni mogla dostići 2,6 odsto u 2026. godini, dok bi ekstremni scenario sa dugotrajnim poremećajima u snabdevanju energentima povećao inflaciju čak do 6,3 odsto. Analitičari investicione banke Goldman Sachs očekuju da će ECB u aprilu i junu povećati kamatne stope za po 25 baznih poena, prenosi Rojters.

“Prvo procenjujemo prirodu, veličinu i trajanje šoka, drugo fokusiramo se na rizike a ne samo na osnovnu projekciju, i treće, koristimo postepeni pristup u zavisnosti od intenziteta i trajanja šoka”, izjavila je Lagard. ECB će, prema njenim rečima, nastaviti da prati sve relevantne ekonomske pokazatelje kako bi pravovremeno reagovala na moguće promene na tržištu energenata.

Akcija „Za šumu u tvom kraju“ obuhvatila je sadnju 80 stabala u Šidu, Odžacima i Raški, uz uključivanje lokalne zajednice

Kompanija DDOR osiguranje realizovala je društveno odgovornu akciju „Za šumu u tvom kraju“, povodom obeležavanja 80 godina poslovanja. Ova inicijativa, treća po redu, usmerena je na unapređenje životne sredine kroz sadnju 80 stabala, čime je za svaku godinu postojanja kompanije posađeno po jedno stablo. Prvih 80 stabala posađeno je u Šidu, dok je još 80 zasađeno u Odžacima početkom marta. Ista količina sadnica, ukupno 80, posađena je u opštini Raška. Završna faza akcije realizovana je 23. marta u Baljevcu na Ibru, u dvorištu Osnovne škole „Josif Pančić“, čime je simbolično zaokružena ova inicijativa. Akcija je sprovedena u saradnji sa partnerima na lokalnom nivou, a građani su imali priliku da glasaju za lokacije sadnje. DDOR osiguranje kroz ovu kampanju ne samo da je obeležilo jubilej, već je i doprinelo unapređenju životne sredine i stvaranju zdravijeg okruženja za buduće generacije. Ova inicijativa ima trajni značaj za lokalne zajednice u kojima je sprovedena.

Cene nafte porasle 40 odsto, gasa 60 odsto za četiri nedelje; evropske vlade razmatraju ograničenje potrošnje

Evropsko tržište energenata suočava se sa rizikom od nestašice goriva već početkom aprila, nakon što je blokirano oko 20 odsto svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, upozorio je generalni direktor kompanije Shell, Vael Savan. Na konferenciji u Hjustonu, Savan je istakao da je kriza na Bliskom istoku već dovela do smanjenja potrošnje energenata u delovima Azije, što bi se, prema njegovim rečima, moglo preliti na evropsko tržište u roku od nekoliko dana.

Zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana onemogućilo je slobodan transport značajnog dela globalnih energetskih resursa, dok su vojni i diplomatski napori za ponovno otvaranje ove rute u toku. Velika Britanija predvodi inicijative za uklanjanje mina, dok Sjedinjene Američke Države razmatraju slanje padobranaca na ključna ostrva uz iransku obalu. Uprkos vojnim pripremama, američki predsednik Donald Tramp naglasio je važnost nastavka mirovnih pregovora sa Teheranom.

Upozorenje Shella dolazi u trenutku kada su cene nafte skočile 40 odsto, a gasa 60 odsto u poslednje četiri nedelje. Ovo je izazvalo paniku na svetskim tržištima. Azijske zemlje, uključujući Kinu, Japan i Južnu Koreju, takmiče se sa Evropom za isporuke iz SAD, koje su trenutno najveći svetski izvoznik nafte i tečnog prirodnog gasa. Analitičari navode da se deo američkog tereta sada preusmerava ka Aziji, gde su kupci spremni da plate više cene.

Međunarodna agencija za energiju apelovala je na države da smanje potrošnju nafte i gasa kroz rad od kuće, niže brzinske limite i povećanje upotrebe javnog prevoza. U Aziji su već uvedene mere poput četvorodnevne radne nedelje, ograničenja korišćenja klima-uređaja i zabrane službenih putovanja. Savan je naglasio: „Posledice se šire poput talasa. Vidimo da južna Azija prva snosi teret, koji se zatim seli na jugoistočnu i severoistočnu Aziju, a pred početak aprila sve više i na Evropu.“

Ukoliko se trenutna kriza nastavi, evropske vlade bi mogle biti primorane da po prvi put od 2022. godine ograniče potražnju za energijom, što podrazumeva mere poput racionalizacije potrošnje i nabavke dodatnih zaliha. Izvori iz energetske industrije ocenjuju da bi nestašica goriva bila „najgori, ali malo verovatan scenario“, koji bi mogao da se ostvari ukoliko se sukobi na Bliskom istoku produže do leta.

Bankari sa Volstrita upozoravaju da bi Ujedinjenom Kraljevstvu zapretio ekonomski pad ukoliko se nastavak rasta cena energenata nastavi. Iz Morgan Stanleya navode da bi Banka Engleske mogla povećati kamatne stope, što bi dodatno uticalo na ekonomsku aktivnost do kraja godine. Kao što je istakao jedan visoki izvor iz britanske energetske industrije: „Jasno je da postoji tačka, možda u junu ili julu, kada cene toliko porastu da se postavlja pitanje da li je Evropa spremna toliko da plati. U tom trenutku cene bi mogle biti toliko visoke da domaćinstva i kompanije počnu samostalno da sprovode racionalizaciju.“