Segment specijaliteta premašio milijardu evra uz rast od 17 odsto, investicije u Hemofarmu veće od 50 miliona evra

STADA grupa, u okviru koje posluje Hemofarm, ostvarila je snažan rast u 2025. godini kroz sva tri svoja segmenta – specijalitete, zdravstvene proizvode široke potrošnje i generičke lekove. Korigovani prihodi kompanije povećani su za 6 odsto i iznose 4,3 milijarde evra, dok je korigovana EBITDA (dobit pre kamata, poreza i deprecijacije), računata po konstantnim deviznim kursevima, porasla za 8 odsto i dostiže 961 milion evra.

U 2025. godini segment specijaliteta, koji obuhvata biosimilare i inovativne lekove, prvi put je premašio milijardu evra prihoda, uz rast od 17 odsto. Ovaj segment sada čini gotovo četvrtinu ukupnih prihoda STADA grupe. Kontinuirani rast biosimilara u oblastima zdravlja kostiju, imunologije i onkologije dodatno je doprineo rezultatima, a za ovu godinu planirano je lansiranje pet novih biosimilara, čime kompanija jača lidersku poziciju na evropskom tržištu.

Prihodi od generičkih proizvoda u 2025. godini porasli su za 5 odsto (korigovano po konstantnim deviznim kursevima), čime je segment nastavio da nadmašuje tržište u Evropi. Zahvaljujući uspešnim lansiranjima i sinergijama, STADA grupa se zadržala među tri vodeća proizvođača generičkih lekova na ključnim evropskim tržištima, uključujući Nemačku, Italiju, Španiju, Belgiju, Irsku, nordijske zemlje, Srbiju i Švajcarsku. Segment zdravstvenih proizvoda široke potrošnje ostvario je rast prihoda od 2 odsto, dok je eCommerce prodaja gotovo udvostručena u periodu od 2022. do 2025. godine.

Generalni direktor STADA grupe, Peter Goldschmidt, istakao je: „Svi naši regioni, od Zapadne, Centralne i Istočne Evrope, preko Nemačke, Bliskog istoka i Azije, snažno doprinose ukupnom rastu kompanije. Rast iznad industrijskog proseka podstaknut je nizom uspešnih lansiranja u sva tri poslovna segmenta. Istovremeno, tokom 2025. obogatili smo naš portfolio sa više od 110 novih licenciranih proizvoda, dodatno osnažujući naš razvojni pajplajn i temelje za budući rast.”

Hemofarm je tokom 2025. godine preuzeo brendove Fortacell i Biota Intima u Srbiji, dok je u Bosni i Hercegovini lansiran brend EUNOVA. Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma, naglasio je da je STADA grupa tokom prošle godine investirala više od 50 miliona evra u regionu, uključujući ulaganja u novu opremu, inovativne mašine, kao i registracije i licence. Od 2006. godine, kada je STADA preuzela Hemofarm, ukupne investicije dostižu skoro 530 miliona evra.

Goldschmidt je najavio da kompanija aktivno analizira potencijalne akvizicije širom sveta radi jačanja segmenta zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, kao i dalji razvoj portfolija u oblastima dermatologije, preventivnog zdravlja i wellnessa. Onkološki pajplajn sadrži molekule kao što su enzalutamide i ruxolitinib, dok su apixaban i edoxaban deo kontinuiranog lansiranja u kardiovaskularnoj kategoriji. Ističe se i 110 ugovora iz oblasti poslovnog razvoja i licenciranja potpisanih u 2025.

Kompanija je ponovo sertifikovana kao „Top Employer Europe“, a u najnovijem istraživanju zadovoljstva zaposlenih, 80 odsto radnika izjavilo je ponos što radi u STADA grupi. Sa skoro 12.000 zaposlenih širom sveta, od kojih više od polovine radi u tehničkim operacijama, kompanija ističe posvećenost pouzdanom snabdevanju pacijenata lekovima i daljem rastu.

Cena .rs domena iznosi 1.500–2.500 dinara, dok je .com domen 1.800–3.500 dinara godišnje, a pojedini nazivi mogu dostići i 10.000 dolara

Preduzeća u Srbiji pri osnivanju sve češće biraju između nacionalnog .rs i globalnog .com domena, a odluka direktno utiče na vidljivost, poverenje korisnika i SEO rezultate, pokazuju podaci Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Nacionalni domeni, kao što su .rs i .срб, preporučuju se za firme koje ciljaju domaće tržište, dok je .com namenjen kompanijama sa ambicijama za međunarodno prisustvo. Godišnja cena .rs domena kreće se od 1.500 do 2.500 dinara, dok je .co.rs nešto povoljniji – od 800 do 1.200 dinara, a .срб se često nudi uz simboličnu doplatu od 200 do 500 dinara. Za registraciju .com domena, firme izdvajaju od 1.800 do 3.500 dinara, u zavisnosti od kursa dolara i marže registra.

Prema navodima stručnjaka, ekstenzija domena značajno utiče na percepciju firme, a nacionalni domeni ulivaju više poverenja domaćim korisnicima. Mladen Savić iz True-False Hosting ističe: „Ekstenzija utiče na percepciju firme jer je domen prva stvar koju čovek vidi kada otvara sajt i ukoliko je to nacionalni domen stvara se osećaj sigurnosti kod potencijalnog kupca i poverenje“. Sa druge strane, Zoran Buhavac iz Gama Electronics savetuje da domaće firme, ukoliko planiraju potencijalno širenje, odmah registruju i .com domen, jer naknadna registracija istog naziva može biti nemoguća ili višestruko skuplja. Tako, domen koji inicijalno košta 12 dolara može kasnije dostići cenu i od 2.000, 5.000 pa čak i 10.000 dolara.

Registracija domena u Srbiji obavlja se na period od 1 do 10 godina, a obnavljanje je po istoj ceni kao i inicijalna registracija. RNIDS omogućava rešavanje sporova putem arbitražnog tela, što olakšava povraćaj domena u slučaju zloupotrebe znaka ili žiga, bez dodatnih sudskih troškova. Prvi .com domen registrovan je pre 41 godinu i danas postoji nekoliko desetina miliona sajtova sa ovom ekstenzijom, uz široko priznat kredibilitet. Cene domena nisu fiksne na nivou države, već zavise od ovlašćenih registara (hosting kompanija), što omogućava određenu fleksibilnost u ponudi i ceni.

Stručnjaci naglašavaju da je izbor domena strateško, a ne samo tehničko pitanje, te preporučuju da se ime firme i domen biraju uporedo, kako bi se izbegli problemi sa zauzetošću ili višim troškovima u budućnosti.

Model rada na daljinu čini 8,1 odsto ukupnog nataliteta u SAD, sa 291.000 beba godišnje

Rad od kuće značajno utiče na povećanje nataliteta, posebno kada oba partnera rade na daljinu, pokazuje studija Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena objavljena 18. marta 2026. Istraživanje, koje obuhvata podatke iz 38 zemalja i Sjedinjenih Američkih Država, ukazuje da osobe koje rade od kuće makar jedan dan nedeljno imaju više dece i češće planiraju proširenje porodice. Efekat je najočigledniji kod parova u kojima oba partnera rade na daljinu – u tim domaćinstvima, prosečan broj dece tokom života povećava se za oko 0,32 deteta po ženi globalno, dok taj broj u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi 0,45.

Na nacionalnom nivou, rad od kuće već ima merljiv uticaj. U SAD, ovaj model rada čini oko 8,1 odsto ukupnog nataliteta, odnosno približno 291.000 rođenih beba godišnje, prema podacima za 2024. godinu. Istraživači kao ključnu prednost izdvajaju fleksibilnost – rad od kuće olakšava usklađivanje poslovnih obaveza i brige o deci. Najveći efekat na rast nataliteta postiže se već sa jednim danom rada od kuće nedeljno, dok dodatni dani donose manju dodatnu korist.

Prema podacima studije, zastupljenost rada na daljinu varira među državama: veća je u Kanadi, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, a niža u Japanu i Južnoj Koreji. Ove poslednje zemlje bi mogle povećati natalitet kroz širenje modela rada od kuće. Analiza predlaže da bi vlade mogle koristiti rad od kuće kao alat za borbu protiv pada nataliteta, uz ulaganja u infrastrukturu poput brzog interneta i fleksibilnog radnog vremena.

Studija navodi da je, u pojedinim slučajevima, efekat rada na daljinu na natalitet uporediv ili čak veći od državnih ulaganja u brigu o deci. Autori ističu da su potrebna dodatna istraživanja, jer na rezultate utiču i društvene i kulturne razlike, ali zaključuju da je širenje rada od kuće već doprinelo rastu nataliteta nakon pandemije.