Suša nije značajno ugrozila privredu Srbije, dok poljoprivreda beleži rast od 11 do 12 odsto u prvom polugodištu

Narodna banka Srbije navela je da suša zasad nije ugrozila privredu Srbije. Prema rečima Ivana Nikolića, predsednika Saveta guvernera ove institucije, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji porasla je između 11 i 12 odsto u prvom polugodištu. U drugom tromesečju rast je bio iznad 15 odsto, što pokazuje stabilan trend u sektoru.

Ovi podaci ukazuju da su ekstremne vrućine i suša, iako prisutni tokom leta, nisu imale značajniji negativan uticaj na domaću ekonomiju. Nikolić je istakao da je poljoprivredna godina i dalje dobra, a ukupna situacija zadovoljavajuća. On je naglasio da je prethodno leto bilo podjednako toplo, možda čak i toplije, što pokazuje da trenutne vremenske prilike nisu jedinstvene.

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji porasla 12 odsto

Statistika potvrđuje rast poljoprivredne proizvodnje. U prvom polugodištu zabeležen je međugodišnji rast između 11 i 12 odsto, dok je u drugom tromesečju rast premašio 15 odsto. Kao rezultat, sektor poljoprivrede daje značajan doprinos ukupnoj ekonomskoj aktivnosti Srbije. S druge strane, evropska privreda suočava se sa stagnacijom, posebno u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj, gde su suše i toplotni talasi dodatno usporili rast.

Nikolić smatra da se u Evropi niska stopa rasta, koja je sada korigovana naniže na oko jedan odsto, delimično opravdava vremenskim nepogodama. On ističe da privredna aktivnost u Evropskoj uniji duže vreme stagnira, dok Srbija beleži bolje rezultate u poljoprivredi.

Uticaj suše na energetiku i industriju

Međutim, niske vodostaje reka negativno utiču na domaću proizvodnju hidroenergije. Hidroenergija čini trećinu proizvodnog miksa u Srbiji, pa slabiji vodostaj znači pad proizvodnje za Elektroprivredu Srbije i nešto lošiji rezultat industrije. Ipak, prema Nikoliću, ovo je privremena pojava. Najavljene padavine u Alpima, koje su ključne za nivo Dunava, mogu poboljšati stanje već tokom septembra.

Pored toga, Nikolić je ocenio da trenutna situacija ne zahteva karakterizaciju kao kritičnu ili problematičnu. On smatra da su u ovom trenutku ukupni efekti suše na srpsku privredu i dalje ograničeni. „Kada bismo dali neku sumarnu ocenu ove pojave na naše trenutno stanje, mislim da je još ono zadovoljavajuće, odnosno ne bih karakterisao kao kritično ili problematično“, izjavio je Nikolić.

Zbog toga se očekuje da će najavljene kiše doprineti normalizaciji hidroenergetskih kapaciteta i industrijske proizvodnje. Takođe, domaća poljoprivreda, i pored izazova, ostvaruje značajan rast. Na taj način, Srbija se izdvaja u regionu po stabilnosti privrednog rasta tokom perioda ekstremnih vremenskih uslova.

Proizvođači iz Srbije i četiri zemlje Centralne Azije ostvarili su preko 1.200 sastanaka i otvorili šanse za izvoz voća

Privredna komora Srbije (PKS) organizovala je prvu studijsku posetu delegacije iz Centralne Azije, fokusirajući se na promociju trgovine i nove izvozne prilike. Tokom sedmodnevnog programa, kompanije iz Srbije i iz Jermenije, Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgistana ostvarile su više od 1.200 poslovnih sastanaka i otvorile mogućnosti za poslove procenjene na oko 12 miliona evra. Poseta je deo projekta „Promocija trgovine na Istoku“ (TPE), koji sprovodi Međunarodni trgovinski centar (ITC) uz podršku Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO).

Nova tržišta za srpske proizvođače voća

Sedamnaest predstavnika privrede iz Centralne Azije upoznalo se sa srpskim kompanijama iz sektora poljoprivrede i prerade voća. Kroz aktivnosti TPE projekta, srpski izvoznici jabuka i višanja nastupili su na sedam međunarodnih sajmova, gde su kroz direktne sastanke generisali nove poslovne šanse. Kao rezultat, ukupna vrednost potencijalnih dogovora procenjena je na oko 12 miliona evra. Osim toga, TPE projekat je unapredio znanja stručnjaka PKS za korišćenje digitalnih alata ITC-a, poput Trgovinske mape i Mape izvoznog potencijala, što omogućava preduzećima pristup detaljnim tržišnim analizama i savetima za izvoz.

Jačanje saradnje i institucionalnih kapaciteta

Delegacija je tokom posete obišla kompanije u Šapcu, Valjevu, Osečini, Čačku i Kruševcu. Članovi delegacije su se posebno interesovali za savremene tehnologije u preradi voća, sušenju i liofilizaciji, kao i za proizvodnju sadnog materijala. Ove posete su omogućile direktnu razmenu iskustava i potencijalno stvaranje dugoročnih partnerstava. Prema rečima Dušanke Kalezić, savetnice predsednika PKS, podrška projekta TPE tokom protekle četiri godine bila je ključna za jačanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u sektoru hrane. „Diversifikacija tržišta i partnerstava danas je strateška nužnost za izgradnju otporne ekonomije. Srbija ostaje snažno integrisana u evropsko tržište, ali paralelno razvija veze sa regionima kao što je Centralna Azija“, istakla je Kalezićeva.

Perspektive za razvoj i internacionalizaciju

Projekat TPE je, pored podrške kompanijama, doprineo izgradnji novih institucionalnih usluga PKS-a za izvoz. Takođe, omogućio je pristup kvalitetnim tržišnim informacijama i savetodavnim uslugama malim i srednjim preduzećima. Jačanje privredne saradnje sa Centralnom Azijom stvara mogućnosti za dugoročna ulaganja i razvoj održivih ekonomskih odnosa, uz razmenu iskustava i tehnologija. Studijska poseta delegacije iz Centralne Azije još jednom potvrđuje opredeljenost PKS da podrži internacionalizaciju domaće privrede, otvaranje novih tržišta i razvoj poslovnih veza sa strateški važnim regionima.

Skladišta gasa u Srbiji su puna, a aranžman sa Rusijom doprinosi najpovoljnijim cenama gasa u Evropi

Srbijagas je obezbedio dovoljne zalihe gasa za predstojeći period, a cene za građane neće rasti, izjavio je generalni direktor Dušan Bajatović. On je naglasio da je trenutno situacija sa energentima u Srbiji znatno bolja nego u regionu i Evropi, gde se beleži manjak i rastu cene. Prema njegovim rečima, skladišta gasa u Srbiji su „napunjena do čepa“, a dodatne količine se skladište i u Mađarskoj.

Stabilnost snabdevanja i cene za građane

Bajatović je istakao da se Srbija nalazi u „zelenoj zoni“ kada je reč o snabdevenosti energentima. „Nemojte da brinete za energente u Srbiji. Nalazimo se u zelenoj zoni. Likvidnost i ‘Srbijagasa’ i ‘Elektroprivrede Srbije’ su na više nego dobrom nivou i neće biti povećanja cena za stanovništvo“, izjavio je Bajatović za TV Pink. Kao rezultat, građani mogu da očekuju stabilne račune za gas, što je posebno važno u kontekstu evropske energetske krize. Dodao je da Srbija trenutno ima najpovoljnije cene gasa u Evropi, što je direktna posledica očuvanja aranžmana sa Rusijom.

Kontekst svetskog tržišta i značaj ugovora sa Rusijom

Na svetskom tržištu cena gasa beleži rast, posebno zbog povećane potražnje iz Azije i konkurencije u kupovini tečnog prirodnog gasa (LNG). Bajatović smatra da se manjak gasa u Evropi nije slučajno kreirao, što koristi velikim trgovcima koji su unapred ugovorili kupovinu iz proizvodnih regiona. On je naglasio da je važno da Srbija sačuva postojeći aranžman sa Rusijom, jer to direktno doprinosi stabilnosti domaćeg tržišta i nižim cenama za krajnje korisnike.

Dugoročne implikacije za domaću energetiku

Obezbeđene zalihe i povoljan ugovor sa ruskim partnerima postavljaju Srbija u povoljan položaj u odnosu na zemlje regiona. Dok se druge evropske države suočavaju sa rastom cena i nesigurnošću snabdevanja, Srbija uspeva da očuva stabilnost i povoljne uslove za domaćinstva. U međuvremenu, kompanije iz energetskog sektora, poput Elektroprivrede Srbije, takođe održavaju visok nivo likvidnosti, što pozitivno utiče na ukupnu ekonomsku sigurnost zemlje. Ovakva situacija omogućava privredi i građanima da planiraju troškove bez straha od iznenadnog rasta cena gasa, čime se dodatno jača ekonomska stabilnost.