Minimalna zarada možda dostigne 640 evra već 2027, dok sindikati upozoravaju da prosečna plata od 1.400 evra nije realna

Savez samostalnih sindikata Srbije najavio je početak pregovora o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu 10. avgusta. Pregovori će, prema rečima Zorana Mihajlovića, početi ranije nego prethodnih godina. Ključna tema biće minimalna zarada od 640 evra, dok sindikati izražavaju sumnju da će prosečna plata dostići obećanih 1.400 evra do 2027. godine.

Minimalna zarada i dalje ostaje centralna tačka socijalnog dijaloga u Srbiji. Mihajlović je istakao da Savez samostalnih sindikata Srbije još nije utvrdio platformu o procentu povećanja plata. On je najavio da će tokom naredne sedmice biti održani sastanci sa kolegama iz UGS „Nezavisnost“, sa ciljem izrade zajedničkog predloga za povećanje minimalne zarade. Kao rezultat prošlogodišnjih vanrednih povećanja minimalca, došlo je do smanjenja razlike između minimalne i ostalih zarada, što je izazvalo zabrinutost među sindikatima.

Pregovori o minimalnoj zaradi i ekonomski kontekst

Prošle godine minimalna zarada je povećana dva puta, što je dovelo do značajne kompresije plata u javnom sektoru. Zbog toga sindikati ovaj put insistiraju da povećanje minimalca prati i proporcionalan rast svih zarada. „Ne želimo da se smanje razlike između plata u javnom sektoru, kao što se desilo prošle godine“, naglasio je Mihajlović. On je dodao da je važno izbalansirati rast svih zarada, kako bi se izbegle slične situacije.

S druge strane, ranije najave iz Vlade navodile su da će prosečna plata u Srbiji do 2027. godine iznositi 1.400 evra, dok bi minimalna zarada bila 640 evra. Međutim, Mihajlović smatra da nije realno očekivati rast prosečne plate od 40 odsto u kratkom roku. Minimalac od 640 evra, ipak, vidi kao ostvariv cilj tokom sledećih godina. Zato će sindikati zahtevati da procenat povećanja svih zarada barem prati rast minimalne zarade.

Socijalni dijalog i očekivanja od poslodavaca

Mihajlović ocenjuje kao pozitivno to što Vlada Srbije još nije iznela konkretan predlog o novoj minimalnoj zaradi. To, po njegovim rečima, ostavlja prostor za stvarne pregovore u duhu socijalnog dijaloga. Sindikati će analizirati rast troškova života, pad kupovne moći i strukturu potrošačke korpe pre nego što iznesu svoj zahtev za povećanje minimalne zarade.

On je istakao da ne očekuje pozitivan stav Unije poslodavaca Srbije prema povećanju minimalca. „O pregovorima se mora razgovarati otvoreno, uz jasne ekonomske argumente i analizu stvarnih potreba zaposlenih“, naglasio je Mihajlović.

Plaćanja i poređenja sa regionom

Prema poslednjim podacima, medijalna neto zarada u Srbiji iznosi 795 evra, što je rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa Hrvatskom, gde je medijalna plata preko 1.300 evra, Srbija i dalje zaostaje. Minimalna zarada trenutno iznosi 551 evro, dok se za sledeću godinu očekuje novi rast, u skladu sa dogovorom socijalnih partnera i Vladom Srbije.

Zbog toga, minimalna zarada ostaje ključni indikator ekonomske stabilnosti i standarda zaposlenih u Srbiji. Sindikati naglašavaju važnost transparentnog socijalnog dijaloga i ravnomernog rasta svih zarada, uz nastojanje da minimalac dostigne najavljenu vrednost od 640 evra.

RASFF sistem evidentirao desetak slučajeva problematične hrane iz Srbije u EU od početka godine, uključujući instant nudle sa nedeklarisanim proteinom jaja

Slovenija je putem evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF) izdala upozorenje na instant nudle sa ukusom piletine koje su proizvedene u Srbiji. Upozorenje je objavljeno 27. jula 2026. godine i odnosi se na ozbiljan rizik po zdravlje zbog prisustva proteina iz belanca jaja koji nije naveden u deklaraciji proizvoda. Ovaj slučaj dodatno potvrđuje probleme sa bezbednošću hrane iz Srbije na tržištu Evropske unije.

Ozbiljan rizik za alergične potrošače

Kontrolom instant nudli srpskog proizvođača utvrđeno je prisustvo proteina iz belanca jaja, koji nije bio deklarisan među sastojcima. Takva praksa predstavlja neprihvatljiv rizik za decu i odrasle sa alergijom na proteine jaja, navode slovenačke nadležne institucije. Zbog toga je proizvod svrstan u kategoriju „obiljan rizik“ i o incidentu je odmah obavešten RASFF sistem. Iako nudle nisu stavljene na tržište u Sloveniji, rezultati laboratorijske analize prosleđeni su svim relevantnim institucijama EU.

Rasff sistem i ponovljeni problemi sa hranom iz Srbije

Prema podacima RASFF sistema, ovo je jedan od desetak slučajeva upozorenja na problematične ili opasne prehrambene proizvode iz Srbije od početka godine. U istom periodu, registrovana su vraćanja voća zbog prisustva kadmijuma u malinama otkrivenih u Francuskoj, kao i detekcija fungicida triciklazola u pirinčanim kolačima izvezenim u Hrvatsku. Takođe, zabeleženi su slučajevi povećanog nivoa askorbinske kiseline u suvim šljivama, aflatoksina B1 u kukuruznom skrobu i nikla u ukiseljenom kupusu. Prisustvo mezofilnih bakterija u korama za torte takođe je evidentirano kao rizik.

Statistika i transparentnost podataka o neispravnoj hrani

U prethodnoj godini, prema RASFF podacima, zabeleženo je trideset slučajeva neispravne hrane iz Srbije na evropskom tržištu. Ovi incidenti utiču na reputaciju srpske poljoprivrede i prehrambene industrije u inostranstvu. Podaci o proizvođačima koji su plasirali neispravnu hranu na domaće tržište nisu javno dostupni, što dodatno otežava praćenje bezbednosti hrane. Kao rezultat, potrošači u Srbiji suočeni su sa neizvesnošću kada je reč o poreklu i sastavu određenih proizvoda. Pored toga, ponovljeni problemi sa izvozom hrane mogu negativno uticati na konkurentnost srpskih proizvođača u Evropskoj uniji i otežati pristup stranim tržištima.

Šira slika i značaj kontrole kvaliteta

Važno je naglasiti da su kontrole kvaliteta hrane i transparentnost podataka od ključnog značaja za očuvanje poverenja potrošača i stabilnost izvoza. RASFF sistem omogućava brzu razmenu informacija među državama članicama EU radi sprečavanja širenja opasnih proizvoda. S druge strane, nedovoljna transparentnost o domaćim proizvođačima i plasiranim proizvodima otežava zaštitu potrošača u Srbiji. Očekuje se da će nadležne institucije pojačati kontrole i unaprediti sistem informisanja kako bi se ovakvi incidenti sveli na minimum i očuvao pristup evropskom tržištu.

U junu zabeležen drugi uzastopni pad potrošačkih cena, transport i odeća najviše doprineli smanjenju inflacije

Inflacija u Bosni i Hercegovini usporila je na 4,2 odsto u junu 2026. godine, prema podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS). Ovo predstavlja značajno smanjenje u odnosu na maj, kada je međugodišnja inflacija iznosila 5,6 odsto. Pad inflacije u Bosni i Hercegovini zabeležen je drugi mesec zaredom, što predstavlja promenu trenda posle osam meseci rasta.

Pad cena hrane i odeće ključan za inflaciju u Bosni i Hercegovini

Najveći doprinos usporavanju inflacije u Bosni i Hercegovini dali su niže cene hrane i bezalkoholnih pića, koje su u junu pale za 0,5 odsto na godišnjem nivou. U maju su ove cene beležile rast od 0,6 odsto. S druge strane, cene odeće i obuće nastavile su pad i u junu, i to za 7,2 odsto. Ovaj trend je dodatno uticao na ukupnu međugodišnju inflaciju.

Rast cena stanovanja usporio, troškovi transporta znatno niži

Cene stanovanja i komunalnih usluga u Bosni i Hercegovini porasle su za 10,5 odsto na godišnjem nivou. Ipak, taj rast je niži nego u maju, kada je iznosio 11,5 odsto. Najizraženije usporavanje zabeleženo je kod troškova transporta, gde je rast u junu iznosio 17,5 odsto, dok je mesec ranije bio 23,7 odsto. Kao rezultat, sektor transporta je najviše uticao na pad mesečnog indeksa potrošačkih cena, beležeći pojeftinjenje od 4,2 odsto.

Drugi uzastopni pad potrošačkih cena na mesečnom nivou

Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Bosni i Hercegovini pale su za 1,1 odsto u junu, nakon što su u maju pale za 0,9 odsto. Ovo je drugi uzastopni mesec sa padom cena, što je prekinulo prethodni period od osam meseci kontinuiranog rasta. Osim transporta, sezonska sniženja u sektoru odeće i obuće, sa padom od 1,5 odsto, doprinela su ukupnom smanjenju cena. Takođe, hrane i bezalkoholna pića pojeftinili su za 1,2 odsto, dok su troškovi stanovanja i obrazovanja zabeležili blagi pad.

Širi ekonomski kontekst i značaj za domaćinstva

Usporavanje inflacije u Bosni i Hercegovini posebno je važno za domaćinstva, s obzirom na to da su cene osnovnih životnih namirnica i transporta u prethodnom periodu predstavljale glavni izvor pritiska na budžet građana. Pre svega, pad potrošačkih cena u dva uzastopna meseca mogao bi da doprinese stabilizaciji troškova za potrošače. Istovremeno, deo sektora stanovanja i komunalnih usluga i dalje beleži dvocifren rast, što ostaje izazov za većinu domaćinstava. Ipak, trenutni podaci pokazuju da je inflacija u Bosni i Hercegovini u silaznoj putanji, što može pozitivno uticati na ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje.