Hrvatski konditorski gigant ostvario skoro deset puta veću dobit, prihodi porasli na 93,4 miliona evra uz minimalan rast troškova

Kraš, vodeća hrvatska prehrambena kompanija, ostvario je konsolidovanu neto dobit od 2,9 miliona evra u prvoj polovini 2026. godine. Ta cifra predstavlja gotovo deset puta veći rezultat u odnosu na isti period prošle godine. Kompanija je saopštila da su ukupni prihodi porasli za 3,8%, dostigavši 93,4 miliona evra. Istovremeno, rashodi su povećani za svega 0,2%, na ukupno 89,8 miliona evra. Ovakav balans prihoda i rashoda omogućio je snažan skok dobiti, ističe se u finansijskom izveštaju.

Prihodi i dobit Kraša u prvom polugodištu

Ključni razlog za rast dobiti Kraš u prvom polugodištu bila je stroga kontrola troškova. EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosila je 7,6 miliona evra, što znači da je EBITDA marža dostigla 8,8%. Kao rezultat toga, kompanija je značajno poboljšala operativnu profitabilnost. Prošle godine dobit je iznosila svega 0,3 miliona evra, što naglašava izuzetan napredak u ovoj godini.

Strategija i investicije: kupovina kompleksa u Zaprešiću

Osim snažnih finansijskih rezultata, Kraš je tokom juna preduzeo važan strateški korak. Kompanija je kupila zemljište u Zaprešiću od španske kompanije Roka, površine oko 200.000 kvadratnih metara, sa postojećim industrijskim objektima. Iako još nije doneta odluka o eventualnom preseljenju dela proizvodnje, iz kompanije naglašavaju da ovaj potez otvara mogućnosti za dugoročno povećanje proizvodnih kapaciteta. Ova investicija može uticati na dodatni rast i diverzifikaciju poslovanja u narednim godinama.

Tržište i plasman proizvoda

Više od polovine ukupne proizvodnje Kraš plasira na hrvatsko tržište. Ostatak izvozi u zemlje regiona, zapadnu Evropu, Australiju, Kanadu, Sjedinjene Američke Države, kao i na pojedina tržišta Azije i Afrike. Kompanija trenutno ima tri fabrike u Zagrebu, jednu u Osijeku i jednu u Prijedoru, zapošljavajući ukupno skoro 2.000 radnika. Takva geografska rasprostranjenost omogućava stabilan plasman i otpornost na promene na pojedinačnim tržištima.

Implikacije rasta dobiti Kraš u prvom polugodištu

Rast dobiti Kraš u prvom polugodištu 2026. godine naglašava važnost efikasne kontrole troškova i pravovremenih strateških investicija. Ove promene doprinose jačanju pozicije kompanije na regionalnom i međunarodnom tržištu. Iako još nema odluke o preseljenju proizvodnje u novi kompleks, kompanija sada ima rezerve za budući rast kapaciteta. To je važno i za zaposlene, ali i za investitore koji prate stabilnost i potencijal za dalji razvoj.

Minimalna zarada možda dostigne 640 evra već 2027, dok sindikati upozoravaju da prosečna plata od 1.400 evra nije realna

Savez samostalnih sindikata Srbije najavio je početak pregovora o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu 10. avgusta. Pregovori će, prema rečima Zorana Mihajlovića, početi ranije nego prethodnih godina. Ključna tema biće minimalna zarada od 640 evra, dok sindikati izražavaju sumnju da će prosečna plata dostići obećanih 1.400 evra do 2027. godine.

Minimalna zarada i dalje ostaje centralna tačka socijalnog dijaloga u Srbiji. Mihajlović je istakao da Savez samostalnih sindikata Srbije još nije utvrdio platformu o procentu povećanja plata. On je najavio da će tokom naredne sedmice biti održani sastanci sa kolegama iz UGS „Nezavisnost“, sa ciljem izrade zajedničkog predloga za povećanje minimalne zarade. Kao rezultat prošlogodišnjih vanrednih povećanja minimalca, došlo je do smanjenja razlike između minimalne i ostalih zarada, što je izazvalo zabrinutost među sindikatima.

Pregovori o minimalnoj zaradi i ekonomski kontekst

Prošle godine minimalna zarada je povećana dva puta, što je dovelo do značajne kompresije plata u javnom sektoru. Zbog toga sindikati ovaj put insistiraju da povećanje minimalca prati i proporcionalan rast svih zarada. „Ne želimo da se smanje razlike između plata u javnom sektoru, kao što se desilo prošle godine“, naglasio je Mihajlović. On je dodao da je važno izbalansirati rast svih zarada, kako bi se izbegle slične situacije.

S druge strane, ranije najave iz Vlade navodile su da će prosečna plata u Srbiji do 2027. godine iznositi 1.400 evra, dok bi minimalna zarada bila 640 evra. Međutim, Mihajlović smatra da nije realno očekivati rast prosečne plate od 40 odsto u kratkom roku. Minimalac od 640 evra, ipak, vidi kao ostvariv cilj tokom sledećih godina. Zato će sindikati zahtevati da procenat povećanja svih zarada barem prati rast minimalne zarade.

Socijalni dijalog i očekivanja od poslodavaca

Mihajlović ocenjuje kao pozitivno to što Vlada Srbije još nije iznela konkretan predlog o novoj minimalnoj zaradi. To, po njegovim rečima, ostavlja prostor za stvarne pregovore u duhu socijalnog dijaloga. Sindikati će analizirati rast troškova života, pad kupovne moći i strukturu potrošačke korpe pre nego što iznesu svoj zahtev za povećanje minimalne zarade.

On je istakao da ne očekuje pozitivan stav Unije poslodavaca Srbije prema povećanju minimalca. „O pregovorima se mora razgovarati otvoreno, uz jasne ekonomske argumente i analizu stvarnih potreba zaposlenih“, naglasio je Mihajlović.

Plaćanja i poređenja sa regionom

Prema poslednjim podacima, medijalna neto zarada u Srbiji iznosi 795 evra, što je rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa Hrvatskom, gde je medijalna plata preko 1.300 evra, Srbija i dalje zaostaje. Minimalna zarada trenutno iznosi 551 evro, dok se za sledeću godinu očekuje novi rast, u skladu sa dogovorom socijalnih partnera i Vladom Srbije.

Zbog toga, minimalna zarada ostaje ključni indikator ekonomske stabilnosti i standarda zaposlenih u Srbiji. Sindikati naglašavaju važnost transparentnog socijalnog dijaloga i ravnomernog rasta svih zarada, uz nastojanje da minimalac dostigne najavljenu vrednost od 640 evra.

RASFF sistem evidentirao desetak slučajeva problematične hrane iz Srbije u EU od početka godine, uključujući instant nudle sa nedeklarisanim proteinom jaja

Slovenija je putem evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF) izdala upozorenje na instant nudle sa ukusom piletine koje su proizvedene u Srbiji. Upozorenje je objavljeno 27. jula 2026. godine i odnosi se na ozbiljan rizik po zdravlje zbog prisustva proteina iz belanca jaja koji nije naveden u deklaraciji proizvoda. Ovaj slučaj dodatno potvrđuje probleme sa bezbednošću hrane iz Srbije na tržištu Evropske unije.

Ozbiljan rizik za alergične potrošače

Kontrolom instant nudli srpskog proizvođača utvrđeno je prisustvo proteina iz belanca jaja, koji nije bio deklarisan među sastojcima. Takva praksa predstavlja neprihvatljiv rizik za decu i odrasle sa alergijom na proteine jaja, navode slovenačke nadležne institucije. Zbog toga je proizvod svrstan u kategoriju „obiljan rizik“ i o incidentu je odmah obavešten RASFF sistem. Iako nudle nisu stavljene na tržište u Sloveniji, rezultati laboratorijske analize prosleđeni su svim relevantnim institucijama EU.

Rasff sistem i ponovljeni problemi sa hranom iz Srbije

Prema podacima RASFF sistema, ovo je jedan od desetak slučajeva upozorenja na problematične ili opasne prehrambene proizvode iz Srbije od početka godine. U istom periodu, registrovana su vraćanja voća zbog prisustva kadmijuma u malinama otkrivenih u Francuskoj, kao i detekcija fungicida triciklazola u pirinčanim kolačima izvezenim u Hrvatsku. Takođe, zabeleženi su slučajevi povećanog nivoa askorbinske kiseline u suvim šljivama, aflatoksina B1 u kukuruznom skrobu i nikla u ukiseljenom kupusu. Prisustvo mezofilnih bakterija u korama za torte takođe je evidentirano kao rizik.

Statistika i transparentnost podataka o neispravnoj hrani

U prethodnoj godini, prema RASFF podacima, zabeleženo je trideset slučajeva neispravne hrane iz Srbije na evropskom tržištu. Ovi incidenti utiču na reputaciju srpske poljoprivrede i prehrambene industrije u inostranstvu. Podaci o proizvođačima koji su plasirali neispravnu hranu na domaće tržište nisu javno dostupni, što dodatno otežava praćenje bezbednosti hrane. Kao rezultat, potrošači u Srbiji suočeni su sa neizvesnošću kada je reč o poreklu i sastavu određenih proizvoda. Pored toga, ponovljeni problemi sa izvozom hrane mogu negativno uticati na konkurentnost srpskih proizvođača u Evropskoj uniji i otežati pristup stranim tržištima.

Šira slika i značaj kontrole kvaliteta

Važno je naglasiti da su kontrole kvaliteta hrane i transparentnost podataka od ključnog značaja za očuvanje poverenja potrošača i stabilnost izvoza. RASFF sistem omogućava brzu razmenu informacija među državama članicama EU radi sprečavanja širenja opasnih proizvoda. S druge strane, nedovoljna transparentnost o domaćim proizvođačima i plasiranim proizvodima otežava zaštitu potrošača u Srbiji. Očekuje se da će nadležne institucije pojačati kontrole i unaprediti sistem informisanja kako bi se ovakvi incidenti sveli na minimum i očuvao pristup evropskom tržištu.