Epidemija ebole u Kongu nastavlja da se širi nezapamćenom brzinom, uprkos naporima da se suzbije.

Alarmantno širenje ebole u Kongu

U Kongu je broj zabeleženih slučajeva ebole dostigao 5.021, uključujući 2.378 smrtnih ishoda, prema podacima Ministarstva zdravlja objavljenim u sredu. Ova epidemija, koja je počela 15. maja ove godine, širi se tri puta brže nego najsmrtonosnija epidemija ebole koja je zahvatila Zapadnu Afriku od 2014. do 2016. godine.

Reakcije i izazovi u borbi protiv ebole

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Ghebreyesus izjavio je da je epidemija daleko od kontrole i da postoji visok rizik od daljeg širenja kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Bezbednosni izazovi dodatno komplikuju situaciju, posebno u provinciji Ituri, gde su zdravstveni radnici bili mete napada.

Kontekst i implikacije širenja ebole

Ovo je 17. epidemija ebole u Kongu, a trenutna situacija ukazuje na ozbiljne izazove u smislu sigurnosti i mobilnosti stanovništva koje doprinose brzom širenju virusa. Međunarodna zajednica i lokalne vlasti nastavljaju sa zajedničkim naporima da stave epidemiju pod kontrolu.

Novi zakon omogućava medicinski potpomognuto okončanje života punoletnim osobama u terminalnoj fazi teške bolesti

Francuski predsednik Emanuel Makron potpisao je zakon koji omogućava legalizaciju eutanazije u Francuskoj, što je objavljeno u francuskom Službenom glasniku. Ova odluka usledila je nakon što je parlament sredinom jula odobrio predlog i nakon što je Ustavni sud 14. avgusta potvrdio njegovu ustavnost. Pravo na eutanaziju imaće punoletne osobe koje se nalaze u kasnoj fazi teške i smrtonosne bolesti i kod kojih lekovi ne mogu da ublaže patnju.

Prava i uslovi za eutanaziju

Prema novom zakonu, medicinski potpomognuto okončanje života biće omogućeno punoletnim francuskim državljanima ili osobama sa legalnim boravkom u zemlji. Zakon predviđa da pacijent, uz ispunjenje strogih uslova, može da dobije i sam primeni lek koji dovodi do smrti. Osobe koje zbog zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da same uzmu lek mogu da dobiju pomoć lekara ili medicinske sestre. Međutim, pravo na eutanaziju ostvaruju samo oni koji boluju od neizlečive bolesti opasne po život, nalaze se u uznapredovaloj ili terminalnoj fazi bolesti, trpe nepodnošljive bolove i zahtev podnose slobodnom voljom.

Procedura podnošenja zahteva i ograničenja

Pacijent podnosi zahtev za medicinski potpomognuto okončanje života, a medicinski tim mora da ga razmotri u roku od 15 dana. Nakon toga sledi period od najmanje dva dana za razmišljanje, posle čega pacijent potvrđuje svoju odluku. Psihička patnja sama po sebi nije dovoljan osnov za odobravanje ovog postupka. Takođe, osobe sa teškim psihijatrijskim poremećajima ili neurodegenerativnim bolestima, kao što je Alchajmerova bolest, neće imati pravo na eutanaziju.

Primena i finansiranje postupka

Ako zahtev bude odobren, pacijent može da primeni lek u sopstvenom domu ili u zdravstvenoj ustanovi, uz prisustvo porodice ili bliskih osoba, ako to želi. Lekar ili medicinska sestra moraju na dan primene potvrditi da pacijent i dalje želi da sprovede svoju odluku i ostati uz njega u slučaju komplikacija. Sve troškove ove procedure pokriva francuski sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Javno mnjenje i reakcije na zakon

Javna istraživanja pokazuju da većina građana Francuske podržava legalizaciju medicinski potpomognutog okončanja života, a ta podrška je u porastu poslednje dve decenije. Udruženje za pravo na dostojanstvenu smrt smatra da će zakon omogućiti ljudima da „slobodno i potpuno svesno odluče da okončaju nepodnošljivu patnju“. S druge strane, protivnici upozoravaju da bi zakon mogao izvršiti pritisak na starije, teško obolele i osobe sa invaliditetom.

Donald Tramp potvrdio privremeno odlaganje carina, dok Mark Karni ističe da ključni deo pregovora još predstoji

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da Sjedinjene Američke Države odlažu carine na kanadsku robu za tri dana, nakon što su Kanada i SAD postigle dogovor. Odluka o carinama trebalo je da stupi na snagu u ponoć, ali je privremeno obustavljena uz uslov finalizacije dokumenata, kako je navedeno u njegovoj izjavi. Ova vest dolazi nakon višenedeljnih intenzivnih pregovora između dve zemlje.

Napredak u pregovorima između Kanade i SAD

Sat posle Trampove objave, kanadski premijer Mark Karni izjavio je da je ostvaren značajan napredak, ali je naglasio da ključni deo posla još predstoji. „Kanada ostaje usredsređena na izgradnju snažnije, nezavisnije i konkurentnije ekonomije“, izjavio je Karni. Prema saopštenju, Tramp i Karni su tokom prethodnog dana razgovarali drugi put ove nedelje, dok su njihovi timovi pregovarali nedeljama.

Prema navodima sa sajta Bele kuće, Tramp je istakao da je privremeno odložio carine zbog uveravanja iz Kanade da će se pozabaviti pitanjima koja su zabrinula SAD. Ova pitanja uključuju carine na mlečne proizvode, alkoholna pića i motorna vozila. Iako su predstavnici SAD izbegli da iznesu dodatne detalje, kanadska vlada takođe nije potvrdila konkretan sadržaj postignutog dogovora.

Carine na kanadsku robu i značaj za ekonomiju

U međuvremenu, prema dostupnim podacima, gotovo 72 odsto kanadskog prošlogodišnjeg izvoza bilo je namenjeno američkom tržištu. Zbog toga svaka odluka o carinama ima direktan uticaj na privredu Kanade. Odluka o odlaganju carina na kanadsku robu za tri dana omogućava dodatno vreme za završetak pregovora i finalizaciju ključnih dokumenata.

Očekuje se da će naredni dani biti presudni za definisanje konačnih uslova sporazuma između dve zemlje. Zvaničnici iz SAD i Kanade nisu saopštili kada će biti poznati svi detalji dogovora. Ipak, prema trenutnim informacijama, privremeno odlaganje carina predstavlja važan korak ka rešenju spornih pitanja između dve najveće ekonomije Severne Amerike.