Pillay, bivša visoka komesarka UN za ljudska prava, priznata je za doprinos miru i međunarodnom pravu.

Navanethem ‘Navi’ Pillay, bivša visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava i sudija Međunarodnog krivičnog suda, dobitnica je Nobelove nagrade za mir za 2026. godinu. Ovo prestižno priznanje dodeljeno joj je u petak, a odluku je saopštio Jørgen Watne Frydnes, predsednik Norveškog Nobelovog komiteta.

Nagrada u znaku promocije mira

Frydnes je istakao Pillayinu dugogodišnju posvećenost promociji ljudskih prava i međunarodnog prava kao ključne faktore za dodelu nagrade. U svojoj karijeri, Pillay je bila poznata po svojoj neumornoj borbi protiv nepravde i zalaženju za pravdu na globalnom nivou.

Prilikom objave, Frydnes je napomenuo da komitet nije uspeo da stupi u kontakt sa Pillay pre objavljivanja vesti, te je pozvao da se javi ako primeti poziv iz Norveške. Ova godina je posebna jer se obeležava 125 godina od dodele prve Nobelove nagrade za mir.

Reakcije na dodelu nagrade

Dodela Nobelove nagrade za mir Navi Pillay izazvala je pozitivne reakcije širom sveta. Mnogi su istakli njen neumorni rad i posvećenost kao inspiraciju za nove generacije boraca za ljudska prava.

Pet osoba poginulo je nakon urušavanja sedmospratnice u Maltepeu, a spasilačke ekipe su evakuisale okolne zgrade.

U centru Istanbula, tačnije u okrugu Maltepe, došlo je do urušavanja sedmospratne zgrade. Prema saopštenju gradskih vlasti, pet osoba je izgubilo život, dok su spasilačke ekipe iz ruševina izvukle još četiri povređene osobe. Operacija potrage i spasavanja pod ruševinama okončana je jutros u 6.15 časova po lokalnom vremenu, kada je pronađeno telo poslednje nestale osobe. U ovom incidentu, tri donja sprata objekta su se urušila prethodnog dana, izazivajući ozbiljnu zabrinutost za bezbednost okolnog područja.

Potraga pod ruševinama u Istanbulu: reakcija službi i evakuacija

Zbog visokog rizika od daljeg urušavanja i radi bezbednosti građana, gradske vlasti su evakuisale tri okolne zgrade. Evakuacija je obuhvatila ukupno 55 osoba, dok je 44 građana koji su ostali bez doma privremeno smešteno u hotele. Timovi za psihosocijalnu podršku uključeni su u pružanje pomoći kako povređenima, tako i evakuisanima. U akciji spasavanja učestvovalo je čak 774 vatrogasaca, koji su koristili dva drona, 237 vozila i 10 pasa tragača.

Guverner Istanbula Davut Gul obišao je mesto nesreće. On je istakao da postoji visok rizik od daljeg urušavanja zgrade, zbog čega su postavljene posebne potporne strukture kako bi se sprečilo dodatno sleganje ruševina. Stanari su izjavili da se prethodno razgovaralo o urbanoj transformaciji objekta, ali da ona nije prihvaćena. Takođe, neki od njih su naveli da se zgrada tresla nakon otvaranja prodavnice u prizemlju.

Pokrenuta istraga o uzrocima urušavanja u Maltepeu

Glavno javno tužilaštvo u Istanbulu pokrenulo je istragu u vezi sa urušavanjem. U okviru dosadašnjeg postupka, privedeni su arhitekta zgrade i šef gradilišta. Istovremeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova angažovalo je dva inspektora kako bi se ispitala eventualna odgovornost i propusti javnih službenika tokom izgradnje, planiranja i adaptacije objekta.

Prema podacima Sistema za registraciju stanovništva, zgrada je izgrađena 1987. godine. U njoj je boravilo 33 osobe, a u četiri stana u urušenom delu zgrade nalazilo se 14 ljudi. S obzirom na ozbiljnost situacije i posledice koje je urušavanje prouzrokovalo, ceo slučaj privlači pažnju javnosti i postavlja pitanja o bezbednosti stambenih objekata u ovom delu grada.

Istraga će, prema najavama nadležnih, utvrditi uzroke urušavanja i odgovornost svih uključenih. U međuvremenu, stanovnici Maltepea suočavaju se sa posledicama ove nesreće i saniraju štetu nastalu u svom okruženju.

Dvoje državnih službenika izgubilo je život tokom kontrole oružja, a osumnjičeni muškarac uhapšen je posle dvanaestočasovne opsade.

Talačka kriza u Nemačkoj završena je nakon što je policija, posle dvanaestočasovne opsade, uhapsila šezdesetogodišnjeg muškarca u mestu Berngau, u Bavarskoj. Prema policijskim izvorima, napad u Nemačkoj dogodio se tokom redovne kontrole vatrenog oružja, kada je osumnjičeni otvorio vatru na dvoje državnih službenika. Incident se odigrao 8. oktobra oko 14 časova, a situacija je eskalirala nakon što je muškarac odbio da se preda i zabarikadirao se u svojoj kući.

Specijalne jedinice policije upale su u objekat oko 2.20 časova uz upotrebu eksploziva, jer prethodni pokušaji pregovora sa osumnjičenim nisu dali rezultat. Kako je saopšteno, tokom akcije muškarac je zadobio lakšu prostrelnu povredu noge, nakon čega mu je ukazana medicinska pomoć. Dvoje službenika, 45-godišnji muškarac i njegova 54-godišnja koleginica, smrtno su stradali na licu mesta.

Tok opsade i reakcija policije

Nakon pucnjave, osumnjičeni se povukao u svoju kuću u Berngau i odbijao je svaki kontakt sa policijom. Na teren su odmah stigle specijalne jedinice, veliki broj policajaca, pripadnici hitnih službi i policijski helikopter. Pregovori sa napadačem trajali su satima, ali bez uspeha. Zbog toga je policija odlučila da izvrši upad u objekt koristeći eksploziv, što je omogućilo brzo savladavanje i hapšenje osumnjičenog.

Pored toga, zvanične službe su potvrdile da je osumnjičeni muškarac tokom hapšenja bio svestan i komunikativan, a povrede koje je zadobio nisu životno ugrožavajuće. Hitna pomoć ga je odmah prevezla u bolnicu na dalju medicinsku obradu. Istraga o motivima i okolnostima napada još traje, a policija najavljuje detaljno prikupljanje dokaza i svedočenja.

Istraga i posledice napada u Nemačkoj

Prema dosadašnjim informacijama, napad u Nemačkoj desio se tokom redovne kontrole posedovanja i čuvanja vatrenog oružja. Ovakve kontrole sprovode zaposleni u okružnoj upravi, a njihov zadatak je da provere uslove držanja oružja kod građana. Policija naglašava da je incident u Berngau jedan od najozbiljnijih slučajeva napada na državne službenike u poslednjem periodu.

Međutim, istraga se nastavlja kako bi se utvrdile sve okolnosti koje su dovele do dvostrukog ubistva i talačke krize. Zbog toga se očekuje i zvanično saopštenje nakon okončanja svih forenzičkih i pravosudnih postupaka. Napad u Nemačkoj izazvao je zabrinutost javnosti, posebno jer su žrtve državni službenici koji su obavljali svoj posao.