Izveštaji sa lica mesta potvrđuju nastavak sukoba, broj žrtava nije preciziran, situacija ostaje napeta

Oružani sukobi nastavljeni su u centralnom delu Gaze tokom poslednjih 24 časa, potvrdili su izvori sa terena. Prema dostupnim informacijama, došlo je do razmene vatre između izraelskih snaga i palestinskih oružanih grupa, dok međunarodne organizacije prate razvoj situacije. Broj žrtava ili gubitaka nije precizno saopšten, a podaci iz različitih izvora variraju i nisu nezavisno potvrđeni.

Sukobi su se intenzivirali u urbanim područjima, pri čemu su izraelske snage izvele operacije na više lokacija. Lokalni izvori navode da su pogođene pojedine zgrade i infrastruktura, dok izraelska vojska saopštava da su ciljevi bili položaji oružanih grupa. Palestinske organizacije tvrde da je među pogođenim objektima bilo i civilnih zgrada, dok izraelska strana navodi da su preduzete mere za minimizaciju civilnih žrtava.

Zvaničnici zdravstvenih institucija u Gazi izjavili su da se veliki broj ljudi javio sa povredama u lokalne bolnice, ali precizan broj poginulih i ranjenih nije naveden. Istovremeno, izraelska vojska nije objavila podatke o sopstvenim gubicima u poslednjim operacijama.

Međunarodne humanitarne organizacije izrazile su zabrinutost zbog nastavka borbi i mogućih posledica po civilno stanovništvo. Upozoravaju da su medicinski resursi ograničeni, a pristup pojedinim područjima otežan zbog bezbednosne situacije.

Sukob u Gazi traje više meseci, a obe strane su u više navrata izvele operacije i napade sa ciljem kontrole ključnih oblasti. Prethodne nedelje zabeležen je porast borbi na više frontova, dok su diplomatski napori za postizanje primirja do sada bili bez značajnijih rezultata.

Organizacije Ujedinjenih nacija i druge međunarodne institucije apeluju na sve strane da omoguće pristup humanitarnoj pomoći i poštuju prava civila tokom trajanja sukoba. Nezavisna verifikacija svih navoda iz zone sukoba trenutno nije moguća zbog ograničenog pristupa novinara i humanitarnih radnika.

Američki predsednik napustio razgovor posle pitanja o navodima za neregularnosti, potvrđen nastavak intervjua

Američki predsednik Donald Tramp prekinuo je intervju održan na otvorenom prostoru u Viskonsinu, nakon što je došlo do tenzija tokom razgovora o izbornom procesu u Kaliforniji. Događaj se odigrao tokom snimanja emisije, koje je više puta prekidano zbog jakih padavina, a prema dostupnim informacijama, incident se dogodio kada je voditeljka postavila pitanje u vezi sa navodima o neregularnostima na unutarstranačkim izborima.

Tramp je tokom razgovora izneo tvrdnje da su rezultati izbora u Kaliforniji “brzo pali” zbog, kako je rekao, “nameštanja izbora”. Na direktno pitanje da li postoje dokazi za te tvrdnje, predsednik je izjavio da mu je dovoljno da “pogleda i sluša ljude”. Novinarka je potom navela da je višednevno brojanje glasova u toj saveznoj državi uobičajena procedura, na šta je Tramp izrazio sumnju u opravdanost tog procesa, posebno što se glasovi broje i nekoliko dana posle izbornog dana.

Tokom nastavka razgovora, Tramp je kritikovao medije i izneo optužbe na račun više američkih televizijskih mreža, uz ocenu da su “pokvareni”. Kada je novinarka odbacila te tvrdnje, Tramp joj je rekao da je “ili glupa ili pokvarena” i da nema kredibilitet, nakon čega je započeo skidanje mikrofona i napustio razgovor. “Izvini. Hajde da završimo ovde jer mi je dosta. Hvala ti, draga. Lepo se provedi”, naveo je Tramp tokom prekida intervjua. Prema izvorima, izgledalo je da je predsednik u jednom trenutku hteo da baci mikrofon.

Nakon što ga je novinarka podsetila da je ekipa došla iz Vašingtona zbog intervjua, Tramp je odgovorio da je proveo dovoljno vremena na kiši tokom razgovora i poručio da bi mediji trebalo da preispitaju svoj rad. U kasnijem javljanju iz studija, voditeljka je potvrdila da se naknadno čula sa predsednikom i da je on pristao na novi intervju.

“Razgovor je prekinut, ali smo naknadno dobili potvrdu o nastavku intervjua”, navela je voditeljka nakon incidenta.

Lokalni zvaničnici potvrdili završetak najnovije kule, radovi na bazilici i dalje traju, Gaudijeva vizija ostaje centralna

U Barseloni, 7. juna 2026. godine, lokalne vlasti i predstavnici projekta Sagrada Familije potvrdili su da je najnovija kula, posvećena Isusu Hristu, završena i obeležena postavljanjem krsta na vrhu. Ova faza izgradnje označava kulminaciju više od decenije rada na jednoj od najpoznatijih građevina u Španiji, koja se gradi već gotovo 150 godina.

Sagrada Familija, monumentalna bazilika čija izgradnja traje od kraja 19. veka, sada je sa novom kulom najviša crkva na svetu, saopštili su predstavnici projekta. Prema rečima arhitekte Mauricija Kortesa, završetak ove kule bio je deo originalne vizije arhitekte Antonija Gaudija, koji je želeo da stvori „Bibliju u kamenu“. Kortes je istakao da je visina bazilike određena iz poštovanja prema lokalnoj topografiji, navodeći da Gaudi nije želeo da građevina bude viša od obližnjeg brda Montžuik.

„Ovo je ostvarenje sna, ne samo Gaudijevog, već i generacija koje su radile na ovom projektu“, izjavio je Kortes. Istoričar i autor biografije o Gaudiju, Gijs van Hensbergen, ocenio je da su oblici i ukrasi na fasadi bazilike rezultat izuzetno ambicioznog pristupa, karakterističnog za ovog arhitektu. Van Hensbergen navodi da su Gaudijeve građevine širom Barselone prepoznatljive po jedinstvenoj formi i detaljima koji podsećaju na ručnu izradu.

Iako je najnovija kula završena, izgradnja Sagrada Familije se nastavlja, a radovi na ostalim delovima kompleksa su u toku. Bazilika je tokom svoje duge istorije više puta redefinisala panoramu Barselone i privlači veliki broj posetilaca iz celog sveta. Prema rečima lokalnih vodiča, prvi utisci posetilaca koji u jutarnjim satima ulaze u baziliku često su obeleženi pogledom ka impozantnim svodovima i svetlosti koja prodire kroz vitraže.

Zvaničnici podsećaju da je završetak Sagrada Familije planiran za naredne godine, ali rokovi su u više navrata pomerani zbog složenosti radova i potrebe za očuvanjem Gaudijeve originalne zamisli. Bazilika je i dalje jedno od najprepoznatljivijih zdanja u Španiji i predstavlja značajan arhitektonski i kulturni simbol Barselone.