Policija istražuje četvrti smrtni slučaj od napada ajkule ove godine u Zapadnoj Australiji

Podvodni ribolovac star 35 godina poginuo je danas u napadu ajkule kod ostrva Majklmas, nedaleko od grada Olbanija u Zapadnoj Australiji, saopštila je policija. Prema navodima iz zvaničnog saopštenja, muškarac je stradao tokom podvodnog ribolova, a incident predstavlja četvrti smrtni slučaj od napada ajkule u Australiji od početka godine.

Policija je navela da se sumnja kako je za napad odgovorna bela ajkula dugačka oko 4,5 metra. Incident se dogodio u blizini obale, a vlasti su odmah započele istragu i preduzele mere bezbednosti u tom području.

U prethodnim slučajevima, početkom godine u Sidnejskoj luci od posledica napada ajkule bika poginuo je dečak star 12 godina, dok je 16. maja podvodni ribolovac Stiv Mataboni (38) izgubio život u napadu bele ajkule severozapadno od Olbanija, blizu ostrva Rotnest. Još jedan podvodni ribolovac, Majkl Jens (39), stradao je 24. maja kod Velikog koralnog grebena.

“Istraga je u toku i preduzimaju se sve potrebne mere radi utvrđivanja okolnosti napada”, navodi se u saopštenju policije. Nadležni apeluju na građane i posetioce da prate uputstva i mere opreza koje su na snazi u priobalnim područjima.

Prema zvaničnim podacima, Australija je u poslednjim decenijama imala prosečno oko tri smrtna slučaja godišnje izazvana napadima ajkula, a lokalne vlasti kontinuirano rade na unapređenju mera bezbednosti za kupače i ribolovce.

Lokalni aktivisti i ekološke grupe izražavaju zabrinutost zbog planiranog turističkog kompleksa, potvrđuju međunarodni izveštaji

Demonstracije protiv izgradnje luksuznog rizorta u Albaniji, u kojem su kao investitori najavljeni Jared Kushner i Ivanka Trump, održavaju se već sedmi dan zaredom. Protesti su organizovani u znak protivljenja planiranom projektu na ostrvu Sazan, nekadašnjoj vojnoj bazi na jadranskoj obali Albanije. Aktivisti navode da bi realizacija ovog plana mogla ugroziti zaštićena prirodna staništa, posebno područja koja su poznata po bogatom životinjskom svetu, uključujući flamingose.

Simbol protesta postala je figura roze flamingosa, kojom aktivisti žele da ukažu na potencijalnu štetu po lokalnu floru i faunu. Demonstranti su izrazili zabrinutost zbog mogućeg negativnog uticaja projekta na Vjosa-Narta zaštićenu zonu, za koju ekološke organizacije tvrde da je stanište brojnih zaštićenih vrsta.

Prema navodima izveštaja sa lica mesta, investitori planiraju da ostrvo Sazan pretvore u luksuznu turističku destinaciju, uz dodatnu izgradnju hotela i pratećih objekata u okolnim oblastima. Ostrvo je do sada bilo pretežno nedostupno javnosti, a u prošlosti je korišćeno kao vojna baza tokom komunističkog perioda Albanije.

Ivanka Trump je nedavno u javnom obraćanju pomenula planove za ovaj rizort, navodeći da je projekat rezultat zajedničkog interesa nje i Jareda Kushnera nakon što su posetili ostrvo tokom privatnog putovanja. Prema njenim rečima, investicija je planirana na Mediteranu, a Sazan je izabran zbog specifičnog geografskog položaja i prirodnih karakteristika.

Ekološke organizacije i lokalni aktivisti ističu da bi izgradnja rizorta mogla dovesti do uništavanja prirodnih staništa i smanjenja broja ptica u regionu. Sa druge strane, investitori navode potencijalni doprinos razvoju turizma i ekonomije u zemlji. Zvanične institucije Albanije zasad nisu dale detaljna saopštenja o mogućem uticaju projekta na životnu sredinu.

Protesti su deo šireg trenda građanskog angažmana u regionu, gde lokalna zajednica i ekološki aktivisti sve češće ukazuju na značaj očuvanja prirodnih resursa u svetlu novih investicija u turističku infrastrukturu. Situaciju prate međunarodni izveštaji, a šira javnost očekuje dalji razvoj događaja i reakciju nadležnih albanskih institucija.

Govoreći na ceremoniji u Normandiji, Hegseth aludirao na savremene migracije, ističući potrebu za odbranom evropske slobode

Američki sekretar za odbranu Pete Hegseth održao je govor povodom 82. godišnjice savezničkog iskrcavanja na Dan D, tokom ceremonije na američkom vojnom groblju u Kolvil-sur-Meru u Normandiji, na severozapadu Francuske 6. juna 2026. godine. U svom obraćanju, Hegseth je povezao istorijske događaje iz Drugog svetskog rata sa savremenim izazovima sa kojima se, prema njegovim rečima, Evropa suočava danas.

Hegseth je u govoru naveo da su “današnje evropske plaže izložene drugačijim, opasnim ideologijama” i kao primere naveo plaže u Španiji, Italiji, Grčkoj i Bugarskoj, ukazujući na dolazak ljudi brodovima na ove obale. U nastavku izlaganja postavio je pitanje: “Kada će evropske prestonice preduzeti nešto povodom te invazije? Ili je već prekasno? Nadam se da nije i verujem da nije”, rekao je Hegseth tokom ceremonije.

Tokom događaja, Hegseth je položio venac u znak sećanja na savezničke trupe koje su 6. juna 1944. godine izvršile desant na Normandiju, što je označilo prekretnicu u oslobađanju Evrope tokom Drugog svetskog rata. Iako u svom govoru nije direktno pomenuo termin “imigracija”, komentari američkog sekretara za odbranu podsećaju na ranije kritike prema evropskim državama koje su iznosili zvaničnici američke administracije, a tiču se migracija, upravljanja granicama i slobode izražavanja političkih stavova.

Istog dana, iz kabineta britanskog premijera Keira Starmera stigla je kritika na račun potpredsednika Sjedinjenih Država JD Vancea, koji je komentarisao slučaj ubistva britanskog studenta Henrija Novaka u Sautemptonu, povezujući taj događaj sa imigracijom, iako su, prema zvaničnim izvorima, i žrtva i počinilac britanski državljani.

U decembru prethodne godine, bezbednosna strategija tadašnje američke administracije upozorila je na, kako je navedeno, mogućnost “brisanja civilizacije” u Evropi i opasnost da kontinent postane “neprepoznatljiv” u naredne dve decenije. U okviru ovih dokumenata i javnih istupa, iznošene su slične zabrinutosti zbog promene demografske slike i političkih stavova u evropskim društvima.

Komemoracija u Normandiji okupila je brojne zvaničnike i veterane, podsećajući na istorijski značaj Dana D, dok su izjave sa ceremonije izazvale različite reakcije u političkim i diplomatskim krugovima. Događaj se odvijao u kontekstu aktuelnih evropskih debata o migracijama i bezbednosti granica, bez zvaničnih komentara evropskih lidera na konkretne navode iz Hegsethovog govora.