Ukrajinske vlasti sprovode istragu nakon napada u Kijevskoj oblasti, sedmoro povređenih i četvoro poginulih

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski osudio je najnoviji talas ruskih vazdušnih udara u više ukrajinskih regiona, navodeći da su mete bili objekti namenjeni civilima. Prema zvaničnim podacima, u Kijevskoj oblasti ruski projektil pogodio je fabriku hrane za decu „Jagotinske za decu“, pri čemu su četiri osobe poginule, a sedam je povređeno. Specijalizovane jedinice Državne službe za vanredne situacije Ukrajine odmah su reagovale na mestu incidenta i ugasile požar.

Pored fabrike, pogođeni su i drugi civilni objekti: u Dnjeparskoj oblasti uništena su skladišta hrane i poštanski objekat, a u Hersonu vozilo hitne pomoći. U Sumskoj oblasti oštećena je lokalna škola, dok su u Harkovskoj oblasti zabeleženi udari na stambene zgrade i ambulantu. Na crnomorskoj obali Odeske oblasti stradala je lučka infrastruktura.

Zelenski je u vanrednom obraćanju apelovao na međunarodnu zajednicu da pojača podršku Ukrajini, posebno protivraketnim sistemima. “Svaki paket podrške sa protivbalističkom odbranom, svaki zajednički sporazum o proizvodnji oružja i svaki korak koji svet preduzme u uvođenju sankcija protiv Rusije pomaže u zaštiti ljudskih života”, izjavio je Zelenski, izražavajući zahvalnost državama koje podržavaju Ukrajinu.

Istraga o napadima u više oblasti je u toku. Ukrajinske vlasti preduzimaju mere za sanaciju štete i pružanje pomoći pogođenim građanima. Nadležni apeluju na stanovništvo da poštuje bezbednosne preporuke i izbegava ugrožena područja dok traje hitna intervencija.

Ukrajinski predsednik predlaže direktne pregovore na neutralnom terenu, iznoseći uslove i kritiku ruske politike

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poslao je 4. juna 2026. godine otvoreno pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, predlažući hitan i potpuni prekid vatre tokom trajanja pregovora, kao i održavanje direktnog sastanka dvojice lidera na neutralnom terenu, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Ovaj potez dolazi u trenutku kada rat ulazi u petu godinu, a ukrajinske snage izvode napade na dubini ruske teritorije, uključujući nedavni napad na Sankt Peterburg.

U pismu Zelenski direktno vezuje odgovornost za rat za Vladimira Putina, ističući da je ruski lider više od dve decenije na vlasti i da je polovinu tog perioda proveo u sukobu sa Ukrajinom. Ukrajinski predsednik navodi i aktuelne probleme unutar Rusije, kao što su nestašice benzina, rast cena i strah od nove mobilizacije, ocenjujući da Kijev pažljivo prati raspoloženje ruskog društva.

Pismo sadrži podatke o više od 30.000 ruskih gubitaka tokom maja, od čega, prema navodima Kijeva, 63 odsto otpada na poginule zbog loše medicinske nege. Takođe, iznosi se tvrdnja da je odnos gubitaka u korist Ukrajine jedan prema pet ili šest. Zelenski takođe ukazuje na promenu geopolitičkog konteksta, podsećajući da su Sjedinjene Američke Države trenutno fokusirane na krizu u Iranu, te predlaže format pregovora u kojem bi evropske države bile ključni garanti bezbednosti.

“Dosta je rata. Ukrajina predlaže da se ovaj rat završi. To mora biti učinjeno pošteno, dostojanstveno i uz garancije da se sukob neće ponovo rasplamsati”, navodi se u pismu. Kao potencijalni domaćini sastanka predložene su Švajcarska, Turska i arapske zemlje, dok se naglašava da ni Kijev ni Moskva nisu prikladna mesta za ovakav susret.

Zelenski podseća Putina na unutrašnje nestabilnosti u Rusiji, uključujući vojnu pobunu iz juna prošle godine, i ukazuje na rusku vojnu zavisnost od Severne Koreje i ekonomsku od Kine. U završnom delu pisma ističe se da promene u Rusiji dolaze kada se društvo umori od ratovanja i upozorava da će, ukoliko Moskva odbije predlog, Ukrajina nastaviti borbu uz pomoć saveznika.

Za sada nema zvaničnog odgovora iz Kremlja, dok diplomatski izvori ocenjuju da je reč o najdirektnijem pokušaju otvaranja mirovnih pregovora još od proleća 2022. godine.

Predstavnički dom izglasao zakon sa 226 glasova za, 18 republikanaca podržalo predlog, sudbina u Senatu neizvesna

Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je novi zakon kojim se Ukrajini dodeljuje jedna milijarda dolara direktne pomoći za bezbednost i obnovu, kao i mogućnost odobravanja do osam milijardi dolara u odbrambenim zajmovima. Glasanje je održano nakon što su zagovornici pomoći Kijevu prikupili 218 potpisa potrebnih za pokretanje retko korišćene parlamentarne procedure, čime su zaobišli otpor partijskog rukovodstva. Konačni rezultat glasanja bio je 226 glasova za i 195 protiv.

Paket uključuje i novi talas sankcija protiv Rusije, uz jasnu reafirmaciju američke posvećenosti NATO savezu. Usvajanju zakona prethodila je intenzivna debata, tokom koje je stranačko rukovodstvo Republikanske partije pozvalo članove da glasaju protiv, upozoravajući na moguće posledice po diplomatske pregovore. Ipak, 18 republikanskih poslanika pridružilo se 207 demokrata i jednom nezavisnom predstavniku u podršci predlogu. Većina republikanaca, njih 194, glasala je protiv, a protiv se izjasnila i jedna demokratska poslanica.

Zagovornici zakona istakli su da je američka podrška Ukrajini istorijska odgovornost i uporedili trenutak sa periodom vođstva Vinstona Čerčila. Prema njihovim rečima, ovo je ključni test za političku i moralnu ulogu SAD na međunarodnoj sceni. Ovaj paket je prvi veći oblik američke pomoći Ukrajini od aprila 2024. godine, a zastoj u finansiranju prethodnih meseci stvorio je dodatni pritisak na ukrajinske snage.

Iako predstavlja značajnu pobedu za pristalice podrške Kijevu, ishod glasanja u Senatu ostaje neizvestan. Za prolaz zakona u gornjem domu potrebno je najmanje 60 glasova, što analitičari ocenjuju kao izuzetno teško ostvarivo bez otvorene podrške bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Američki državni sekretar Marko Rubio ocenio je da su dosadašnji efekti sukoba izuzetno nepovoljni po Rusiju, navodeći da i u Moskvi raste svest o strateškim posledicama invazije na Ukrajinu. Kako je naglašeno, ukupna američka pomoć Ukrajini od 2022. godine premašila je 195 milijardi dolara.