Lokalni lekari i sestre prijavljuju nedostatak opreme i testova dok raste broj sumnjivih slučajeva, prema izjavama sa terena

Zdravstvene ustanove u severoistočnom delu Demokratske Republike Kongo zabeležile su povećanje broja slučajeva sumnje na ebolu tokom maja, navode lokalni medicinski izvori. Prema izveštajima iz provincije Ituri, više medicinskih radnika, uključujući 25-godišnju babicu i lekara u ranim tridesetim godinama, pokazalo je simptome karakteristične za ebolu, kao što su povišena temperatura i bolovi u zglobovima. Njihova koleginica, medicinska direktorka centra SOFEPADI Karibuni Wa Mama, izjavila je da su simptomi započeli nakon što su negovali pacijente sa sličnim tegobama, pre nego što je zvanično proglašena epidemija.

Prema istom izvoru, jedan od pacijenata je preminuo, dok su uzorci uzeti od zaraženih, ali rezultati testiranja još nisu dostupni. U bolnicama i dalje nedostaju testovi za ebolu, kao i osnovna zaštitna oprema poput mantila i plastičnih maski. Zdravstveni radnici navode da svakodnevno rade uz visok nivo neizvesnosti i rizika, a prema rečima medicinske direktorke, „svakog dana umiru i zdravstveni radnici i pacijenti“.

Epidemija je potvrđena sredinom maja, a do tada je prijavljeno gotovo 250 sumnjivih slučajeva i 80 smrtnih ishoda, prenose međunarodni izveštaji. Zbog širenja bolesti i pojave slučajeva u susednoj Ugandi, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 17. maja epidemiju javnozdravstvenom vanrednom situacijom međunarodnog značaja. Ova odluka dovela je do povećanog međunarodnog angažmana i najave finansijske podrške iz više država, uključujući i obećanje o donaciji u cilju sprečavanja širenja zaraze.

Međutim, zdravstveni radnici u pogođenim oblastima navode da mnoge klinike i dalje nemaju ni osnovne potrepštine kao što su rukavice, zaštitne mantile, maske, testove za ebolu i čistu vodu. Prema izjavama međunarodnih stručnjaka, bez brze i efikasne podrške, postoji rizik od daljeg širenja epidemije i povećanja broja žrtava.

Iz Konga se ističe da je trenutni obim epidemije među najvećima u istoriji ove zemlje. Stručnjaci navode da je neophodno hitno obezbediti sredstva za medicinsku zaštitu i dijagnostiku kako bi se zaštitili zdravstveni radnici i usporilo širenje bolesti. Epidemiolozi upozoravaju da bi, ukoliko se ne reaguje brzo, posledice mogle biti dugoročne, sa potencijalnim uticajem i na druge zemlje u regionu.