Državni vrh Kine i Severne Koreje potvrdili posetu, Kim Džong Un predstavio novo nuklearno postrojenje

Kineski predsednik Si Đinping putuje u dvodnevnu državnu posetu Severnoj Koreji 8. i 9. juna, što će biti njegova prva poseta Pjongjangu posle gotovo sedam godina, saopšteno je iz zvaničnih izvora obe zemlje. Poseta dolazi ubrzo nakon njegovih sastanaka sa predsednicima SAD i Rusije u Pekingu.

Najava ovog putovanja objavljena je dan nakon što je Severna Koreja predstavila novo postrojenje za proizvodnju komponenti za nuklearne bombe. Stručnjaci ocenjuju da severnokorejski lider Kim Džong Un na ovaj način želi da ojača međunarodni status svoje zemlje kao nuklearne sile neposredno pred dolazak kineskog predsednika. Kim je tokom obilaska novog postrojenja saopštio planove za jačanje nuklearnih kapaciteta, navodeći da će razvoj ići “eksponencijalnom brzinom”. Prema navodima južnokorejske vojske, reč je o postrojenju za obogaćivanje uranijuma.

Poslednjih godina, Kim Džong Un je intenzivirao saradnju sa Rusijom, šaljući vojnu i konvencionalnu podršku u ratu protiv Ukrajine. Ipak, poslednjih meseci ponovno je došlo do zbližavanja sa Kinom, koja je najveći trgovinski partner i glavni izvor pomoći Severnoj Koreji.

Si Đinping i Kim Džong Un poslednji put su se sastali u Pekingu u septembru, kada su obećali uzajamnu podršku i jačanje bilateralne saradnje. Kim je tada prisustvovao vojnoj paradi na kojoj su bili i drugi strani lideri, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina.

“Poseta predsednika Sija Severnoj Koreji potvrđuje nastavak političkog dijaloga na najvišem nivou”, navodi se u zvaničnom saopštenju. Dalje informacije o planiranim razgovorima nisu objavljene.

Na forumu prisustvuju lideri iz više zemalja, a Putinov govor fokusiran na ekonomska i politička pitanja

Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je danas plenarno obraćanje na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, ključnom događaju ovog skupa koji traje od 3. do 6. juna. Forum okuplja državne i privredne delegacije iz brojnih zemalja sveta, a obraćanje ruskog predsednika bilo je centralni događaj današnjeg programa.

Pored Putina, na plenarnoj sednici govorili su i predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev, predsednica Tanzanije Samija Suluhu Hasan i potpredsednik Republike Kine Han Dženg. Prema ažuriranom programu organizatora, sednica je planirana da traje najmanje dva sata, ali moguće je da traje i duže.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je izjavio da će glavni deo Putinovog izlaganja biti posvećen ekonomskim pitanjima i izazovima, kako u Rusiji, tako i na međunarodnom nivou. “Ekonomija nije potpuno odvojena od politike. Na ovaj ili onaj način, dodirne tačke sa političkim pitanjima uvek su prisutne, pa će i tome biti posvećena pažnja”, naveo je Peskov u izjavi.

Forum u Sankt Peterburgu je tradicionalno mesto okupljanja državnika, privrednika i predstavnika međunarodnih organizacija, sa ciljem razmene iskustava i analize globalnih ekonomskih kretanja. Očekuje se da teme izlaganja i diskusija tokom foruma doprinesu razmeni stavova o aktuelnim ekonomskim i političkim pitanjima na globalnom nivou.

Zvaničnici Irana upozorili regionalne i američke vlasti na posledice eskalacije, u toku direktna komunikacija sa stranama u regionu

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da Iran ne želi rat, ali da će se odlučno braniti ukoliko bude izložen agresiji. U intervjuu za televiziju Al Majadin, Arakči je naveo da Teheran ne traži sukob, ali je spreman da reaguje ako to bude neophodno. Dodao je da su iranske vlasti u direktnoj komunikaciji sa američkim zvaničnicima i vladama u regionu, upozoravajući da bi svaka veća eskalacija nasilja u Libanu i Bejrutu mogla izazvati širi odgovor Irana.

Prema Arakčijevim rečima, tokom poseta zemljama Persijskog zaliva preneto je da bi svako učešće američkih baza u mogućim napadima na Iran dovelo do ciljanih odgovora na te baze. On je kritikovao američki bezbednosni “kišobran” na Bliskom istoku, ocenjujući da nije doneo stabilnost regionu. “Da američke baze nisu prisutne u susednim zemljama, ne bi bile potencijalne mete iranske odmazde”, naglasio je Arakči.

Govoreći o unutrašnjim pitanjima, Arakči je istakao da vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei, ima punu kontrolu nad nacionalnim poslovima. Naveo je da ograničeno javno pojavljivanje Hamneija proizlazi iz bezbednosnih razloga, kao i da vlasti ne preporučuju proširenje njegovih javnih nastupa.

Arakči je rekao da su sukobi sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom dodatno ojačali poziciju Irana. Prema njegovim rečima, vojna infrastruktura zemlje, uključujući elemente komandovanja za vanredne situacije i planiranje sukcesije, omogućila je kontinuitet upravljanja čak i tokom ciljanih napada. Arakči je naveo da se nalazio u kancelariji ajatolaha Alija Hamneija u trenutku napada 28. februara, kada je Hamnei poginuo.

On je ponovio principijelne stavove Irana o podršci tzv. Osovini otpora, odnosno pokretima na Bliskom istoku koje Iran podržava, ističući da svaki prekid vatre mora obuhvatiti sve frontove, uključujući Liban. Dodao je da se Iran nije mešao u unutrašnje poslove Libana, koji smatra bratskom nacijom.

“Iran ne traži sukob, ali će odlučno braniti svoju teritoriju i interese”, zaključio je Arakči.