Zvaničnici Irana upozorili regionalne i američke vlasti na posledice eskalacije, u toku direktna komunikacija sa stranama u regionu

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da Iran ne želi rat, ali da će se odlučno braniti ukoliko bude izložen agresiji. U intervjuu za televiziju Al Majadin, Arakči je naveo da Teheran ne traži sukob, ali je spreman da reaguje ako to bude neophodno. Dodao je da su iranske vlasti u direktnoj komunikaciji sa američkim zvaničnicima i vladama u regionu, upozoravajući da bi svaka veća eskalacija nasilja u Libanu i Bejrutu mogla izazvati širi odgovor Irana.

Prema Arakčijevim rečima, tokom poseta zemljama Persijskog zaliva preneto je da bi svako učešće američkih baza u mogućim napadima na Iran dovelo do ciljanih odgovora na te baze. On je kritikovao američki bezbednosni “kišobran” na Bliskom istoku, ocenjujući da nije doneo stabilnost regionu. “Da američke baze nisu prisutne u susednim zemljama, ne bi bile potencijalne mete iranske odmazde”, naglasio je Arakči.

Govoreći o unutrašnjim pitanjima, Arakči je istakao da vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei, ima punu kontrolu nad nacionalnim poslovima. Naveo je da ograničeno javno pojavljivanje Hamneija proizlazi iz bezbednosnih razloga, kao i da vlasti ne preporučuju proširenje njegovih javnih nastupa.

Arakči je rekao da su sukobi sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom dodatno ojačali poziciju Irana. Prema njegovim rečima, vojna infrastruktura zemlje, uključujući elemente komandovanja za vanredne situacije i planiranje sukcesije, omogućila je kontinuitet upravljanja čak i tokom ciljanih napada. Arakči je naveo da se nalazio u kancelariji ajatolaha Alija Hamneija u trenutku napada 28. februara, kada je Hamnei poginuo.

On je ponovio principijelne stavove Irana o podršci tzv. Osovini otpora, odnosno pokretima na Bliskom istoku koje Iran podržava, ističući da svaki prekid vatre mora obuhvatiti sve frontove, uključujući Liban. Dodao je da se Iran nije mešao u unutrašnje poslove Libana, koji smatra bratskom nacijom.

“Iran ne traži sukob, ali će odlučno braniti svoju teritoriju i interese”, zaključio je Arakči.

Bivši američki predsednik naveo da Vašington može doći do obogaćenog uranijuma bez dogovora sa Teheranom

Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države ne zavise od sporazuma sa Iranom kako bi dobile obogaćeni uranijum iz te zemlje. On je u obraćanju novinarima u Ovalnom kabinetu naveo da Vašington može dobiti obogaćeni uranijum odmah i da ne smatra da bi Iran mogao da spreči takvu odluku SAD, ali je dodao da za to nema razloga, ističući da je uranijum ‘zakopan’. Tramp je dodao da nije zainteresovan za susret sa iranskim vrhovnim vođom Modžtabom Hamneijem, ali je naglasio da bi, ukoliko dođe do sporazuma između Vašingtona i Teherana, bio spreman da pokaže poštovanje i eventualno se sastane sa njim. Tramp je ranije izjavio da će SAD na kraju preuzeti iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma, uprkos stavovima iz Teherana da Iran neće predati taj materijal.

Američka agencija za hranu i lekove potvrdila početak istraživanja, privremeni rezultati mogu biti objavljeni u julu

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) pokrenula je studiju bezbednosti leka mifepriston, koji se koristi za prekid trudnoće, potvrđeno je iz agencije. Ova informacija je zvanično potvrđena, a studija će biti sprovedena na osnovu retrospektivne analize stotina hiljada slučajeva upotrebe ovog medikamenta. Prema navodima zvaničnika FDA, prvi privremeni rezultati mogli bi biti objavljeni tokom jula, dok će konačan rok završetka studije zavisiti od daljeg toka i dizajna sekundarne analize nakon objave privremenih nalaza.

Vesti o započinjanju studije prvi put su se pojavile u međunarodnim medijima. U septembru prethodne godine, tadašnji sekretar za zdravstvo i ljudske resurse Robert F. Kenedi Mlađi obavestio je nekoliko državnih tužilaca iz redova Republikanske partije o tome da FDA sprovodi preispitivanje bezbednosti leka mifepriston. Kenedi i tadašnji komesar FDA Martin Makari u svom obraćanju naveli su da se kroz sopstvenu analizu razmatraju postojeći dokazi, uključujući i podatke iz realne kliničke prakse, sa posebnim osvrtom na bezbednost i efikasnost leka.

Mifepriston je ponovo došao u žižu interesovanja nakon što je prethodna američka administracija ukinula restrikcije kojima je propisano da se ovaj lek izdaje isključivo prilikom ličnog dolaska u zdravstvenu ustanovu. Odlukom je omogućena nabavka mifepristona putem telemedicine i dostave poštom, što je izazvalo različite reakcije među donosiocima politika i pravnim institucijama.

Tokom prošle godine, savezna država Luizijana podnela je tužbu kojom osporava odluku FDA da omogući isporuku leka poštom. Dana 4. maja, Apelacioni sud SAD za peti okrug privremeno je vratio na snagu pravilo da se mifepriston izdaje isključivo ličnim preuzimanjem. Međutim, naredne nedelje, Vrhovni sud Sjedinjenih Država privremeno je blokirao ovu odluku, dozvolivši nastavak ranije prakse dok se ne donese konačna odluka u sporu.

FDA je u više navrata isticala da će nastaviti da prati sve dostupne podatke o bezbednosti i efikasnosti mifepristona, a rezultati nove studije trebalo bi da doprinesu daljoj proceni i budućim regulatornim merama. Dalji razvoj situacije pratiće se u skladu sa ishodima sudskih procesa i nalazima istraživanja.