Bivši američki predsednik naveo da Vašington može doći do obogaćenog uranijuma bez dogovora sa Teheranom

Bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države ne zavise od sporazuma sa Iranom kako bi dobile obogaćeni uranijum iz te zemlje. On je u obraćanju novinarima u Ovalnom kabinetu naveo da Vašington može dobiti obogaćeni uranijum odmah i da ne smatra da bi Iran mogao da spreči takvu odluku SAD, ali je dodao da za to nema razloga, ističući da je uranijum ‘zakopan’. Tramp je dodao da nije zainteresovan za susret sa iranskim vrhovnim vođom Modžtabom Hamneijem, ali je naglasio da bi, ukoliko dođe do sporazuma između Vašingtona i Teherana, bio spreman da pokaže poštovanje i eventualno se sastane sa njim. Tramp je ranije izjavio da će SAD na kraju preuzeti iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma, uprkos stavovima iz Teherana da Iran neće predati taj materijal.

Američka agencija za hranu i lekove potvrdila početak istraživanja, privremeni rezultati mogu biti objavljeni u julu

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) pokrenula je studiju bezbednosti leka mifepriston, koji se koristi za prekid trudnoće, potvrđeno je iz agencije. Ova informacija je zvanično potvrđena, a studija će biti sprovedena na osnovu retrospektivne analize stotina hiljada slučajeva upotrebe ovog medikamenta. Prema navodima zvaničnika FDA, prvi privremeni rezultati mogli bi biti objavljeni tokom jula, dok će konačan rok završetka studije zavisiti od daljeg toka i dizajna sekundarne analize nakon objave privremenih nalaza.

Vesti o započinjanju studije prvi put su se pojavile u međunarodnim medijima. U septembru prethodne godine, tadašnji sekretar za zdravstvo i ljudske resurse Robert F. Kenedi Mlađi obavestio je nekoliko državnih tužilaca iz redova Republikanske partije o tome da FDA sprovodi preispitivanje bezbednosti leka mifepriston. Kenedi i tadašnji komesar FDA Martin Makari u svom obraćanju naveli su da se kroz sopstvenu analizu razmatraju postojeći dokazi, uključujući i podatke iz realne kliničke prakse, sa posebnim osvrtom na bezbednost i efikasnost leka.

Mifepriston je ponovo došao u žižu interesovanja nakon što je prethodna američka administracija ukinula restrikcije kojima je propisano da se ovaj lek izdaje isključivo prilikom ličnog dolaska u zdravstvenu ustanovu. Odlukom je omogućena nabavka mifepristona putem telemedicine i dostave poštom, što je izazvalo različite reakcije među donosiocima politika i pravnim institucijama.

Tokom prošle godine, savezna država Luizijana podnela je tužbu kojom osporava odluku FDA da omogući isporuku leka poštom. Dana 4. maja, Apelacioni sud SAD za peti okrug privremeno je vratio na snagu pravilo da se mifepriston izdaje isključivo ličnim preuzimanjem. Međutim, naredne nedelje, Vrhovni sud Sjedinjenih Država privremeno je blokirao ovu odluku, dozvolivši nastavak ranije prakse dok se ne donese konačna odluka u sporu.

FDA je u više navrata isticala da će nastaviti da prati sve dostupne podatke o bezbednosti i efikasnosti mifepristona, a rezultati nove studije trebalo bi da doprinesu daljoj proceni i budućim regulatornim merama. Dalji razvoj situacije pratiće se u skladu sa ishodima sudskih procesa i nalazima istraživanja.

Poruka zabeležena u zatvoru u Teheranu, novinar ukazao na razmenu zatvorenika i uslove pritvora

Iransko-američki novinar Reza Valizadeh, koji se nalazi u pritvoru u zatvoru Evin u Teheranu više od godinu dana, uputio je glasovnu poruku iz svoje ćelije, potvrđeno je iz više izvora. U poruci, Valizadeh je izneo lično viđenje nedavne razmene između Sjedinjenih Država i Irana, navodeći da su 20 iranskih mornara pušteni iz američkog pritvora 21. maja. On je istakao da je istovremeno više američkih državljana, uključujući i njega, i dalje pritvoreno u Iranu.

Valizadeh je u snimku, koji traje nešto manje od dva minuta, izneo mišljenje da je američka vlada mogla da zahteva razmenu pritvorenika ili medicinsku pomoć za pritvorene američke građane prilikom oslobađanja iranskih mornara. Naglasio je da su on i još troje američkih državljana oboleli i da im nije omogućena adekvatna medicinska nega tokom boravka u zatvoru. “Dok nas četvoro patimo od različitih bolesti i uskraćeni smo za pravu medicinsku pomoć, američka vlada je mogla barem da zahteva da nam se pruže osnovne medicinske usluge u zamenu za oslobađanje iranskih mornara,” naveo je Valizadeh u poruci.

Snimak je prekinut automatizovanim glasom, a Valizadeh je potom nastavio da izražava očekivanje da bi i smanjenje pritisaka u pritvoru predstavljalo pozitivan gest. Takođe, postavio je pitanje o tome kakve su ustupke Sjedinjene Države eventualno dobile u zamenu za oslobađanje iranskih državljana, ukazujući da nije poznato da li je razmena bila deo šire diplomatske strategije.

Valizadeh je na kraju poruke naveo da poštuje svaku odluku američke vlade u kontekstu pregovora sa Iranom, ali je izrazio interesovanje za to koji su prioriteti vodili pregovore. Glasovna poruka je dospela u javnost putem međunarodnih izvora, a verodostojnost snimka je potvrđena iz više izvora bliskih slučaju.

Incident razmene zatvorenika 21. maja deo je šireg konteksta odnosa između Irana i Sjedinjenih Država, gde su slične situacije zabeležene i ranije. Zatvor Evin, koji se nalazi u severnom delu Teherana, poznat je kao mesto gde se drže pritvoreni državljani iz više zemalja. Prema dostupnim informacijama, zvanične reakcije iranskih i američkih vlasti na poruku Valizadeha do sada nisu objavljene.