Prvi slučaj ebole zabeležen u Nigeriji posle više od decenije, dok stručnjaci istražuju kako je došlo do infekcije.

Prvi slučaj virusa ebola u Nigeriji potvrđen je nakon više od deset godina, a zdravstveni zvaničnici širom Afrike pokušavaju da utvrde kako je došlo do infekcije. Prema aktuelnim informacijama, virus je sada prisutan u četiri afričke zemlje, što izaziva zabrinutost zbog mogućeg širenja. Stručnjaci su posebno fokusirani na to kako je pacijentkinja, koja nije putovala u Demokratsku Republiku Kongo, inficirana.

Zaražena žena, supruga švajcarskog diplomate sa sedištem u Abudži i poreklom iz Ugande, nije boravila u Demokratskoj Republici Kongo gde je epidemija prvi put prijavljena. Kako je saopšteno, veruje se da je do infekcije došlo tokom putovanja kroz Ugandu. Ove informacije nisu u potpunosti u skladu sa prethodnim izveštajima iz Ugande, koji su tvrdili da je pacijentkinja putovala u istočni deo DR Konga.

Kako se širi ebola u Nigeriji

Zdravstvene vlasti i dalje pokušavaju da razjasne lanac prenosa virusa. Prema navodima iz Afričkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti, postoji mogućnost da je pacijentkinja došla u kontakt sa osobom obolelom od ebole na aerodromu Entebe u Ugandi, tokom putovanja 3. oktobra. Ipak, stručnjaci, uključujući dr Vesama Mankulu, upozoravaju da je potrebno više podataka kako bi se sa sigurnošću utvrdilo gde je došlo do zaraze.

Katrin Smolvud iz Svetske zdravstvene organizacije istakla je da nema dokaza da je pacijentkinja putovala u DR Kongo. Takođe, ona je navela da bi vlasti morale da uporede vreme pojave simptoma kako bi utvrdile da li je infekcija nastala na aerodromu ili na drugom mestu. Holandska virološkinja Marion Kopmans izrazila je sumnju u teoriju o prenosu na aerodromu, ocenjujući je kao spekulativnu bez čvrstih dokaza o bliskom kontaktu.

Zvanične reakcije i mere u Nigeriji

Nigerijski ministar zdravlja Muhamed Ali Pate izjavio je da je slučaj ebole u toj zemlji za sada izolovan. “Pokušavamo da ga lokalizujemo kako se ne bi proširio na zajednice. Nadamo se da do toga neće doći i naporno radimo kako bismo to osigurali”, naglasio je Pate. Praćenje kontakata je u toku i vlasti pažljivo prate razvoj situacije.

Vlada Ugande je ranije prijavila slučajeve ebole tokom maja i juna, ali je kasnije Svetska zdravstvena organizacija proglasila tu zemlju slobodnom od ebole. Portparol ugandske vlade potvrdio je da trenutno nema slučajeva ebole u toj zemlji i da bi, u slučaju pojave, javnost bila blagovremeno obaveštena.

Melaku Jirga iz organizacije Prosper Global naglašava da potvrda ebole u Keniji i Nigeriji pokazuje koliko je važno da afričke zemlje tesno sarađuju kako bi sprečile dalje širenje. On ističe da je brzina reakcije ključna, kao i razmena informacija i podrška zdravstvenim radnicima.

O eboli i trenutnoj epidemiji

Ebola je ozbiljna i često fatalna virusna bolest koja se prenosi preko telesnih tečnosti ili kontaminiranih materijala. Uzrokuje oštećenje organa, poremećaj krvnih sudova i može dovesti do teškog unutrašnjeg i spoljašnjeg krvarenja. Aktuelnu epidemiju izaziva retki Bundibugjo virus, protiv kojeg ne postoji odobreni tretman ni vakcina.

Zvanično, epidemija je objavljena 15. maja i do sada je zaraženo više od 9.500 ljudi, dok je gotovo polovina obolelih preminula. Ovo je najveća i najsmrtonosnija epidemija u istoriji DR Konga, a na globalnom nivou druga po broju žrtava, odmah iza epidemije iz zapadne Afrike iz perioda 2014–2016. godine.

S obzirom na aktuelni slučaj ebole u Nigeriji, stručnjaci upozoravaju na potrebu za regionalnom saradnjom i brzim delovanjem kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.

Svetska banka predviđa rast cena energenata za 32 odsto ove godine, uz moguću krizu zbog poremećaja na tržištu.

Cene energenata rastu širom sveta, a prema najnovijem izveštaju Svetske banke, očekuje se da će tokom ove godine zabeležiti porast od čak 32 odsto. Ova revidirana procena je znatno viša od aprilskih prognoza, koje su predviđale rast od 24 odsto. Ključni razlozi za ovakav trend su eskalacija sukoba na Bliskom istoku i poremećaji u lancima snabdevanja.

Najveći pad ponude nafte u poslednje četiri decenije

Prema procenama, ponuda nafte bi ove godine trebalo da se smanji za 5,2 odsto, što predstavlja najniži nivo u poslednjih 40 godina, izuzev perioda recesije 2020. godine. Zbog toga se očekuje da će cena sirove nafte Brent kratkoročno ostati visoka, sa prosečnom cenom od 92 dolara po barelu. Cene bi mogle biti još više da se ne predviđa pad potražnje od 2,5 odsto, što je značajan podatak.

Snažan rast cena gasa i đubriva u Evropi

Smanjene isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) mogle bi, prema procenama Svetske banke, da podignu cene gasa u Evropi za skoro 60 odsto tokom ove godine. U 2027. godini se očekuje pad cena gasa za osam odsto, ali tržište će i dalje biti ograničeno. Tek 2028. godine prognozira se pad cena za gotovo 30 odsto. Kada je reč o đubrivu, procenjuje se rast cena od 14 odsto, što je dvostruko manje nego što je ranije prognozirano. Cene đubriva bi u 2027. godini trebalo da padnu za 12,4 odsto, a trend pada mogao bi da se nastavi i tokom 2028. godine.

Rizici za cene hrane i moguća kriza

Cene prehrambenih sirovina ove godine bi prema izveštaju trebalo da porastu za nešto više od 10 odsto, a u 2027. godini za sedam odsto. U slučaju dodatnih poremećaja, kao što su snažan El Ninjo, problemi sa isporukama žitarica preko Crnog mora, eskalacija sukoba na Bliskom istoku ili dodatne štete na ruskoj naftnoj infrastrukturi, cene hrane mogle bi biti i do 12 odsto više od sadašnjih očekivanja. Takođe, ovakav razvoj događaja mogao bi izazvati prehrambenu krizu sličnu onoj iz ranih 2010-ih, kada je oko 40 miliona ljudi zapalo u ekstremno siromaštvo.

Šta kažu zvanične prognoze za naredne godine

Prema prognozama Svetske banke, energenti bi u 2027. godini trebalo da pojeftine za 11,5 odsto, a sličan pad očekuje se i 2028. godine. Cene hrane bi u 2028. godini mogle da padnu za 5,2 odsto. Rast cena energije i poremećaji u trgovini dodatno podstiču inflaciju, ugrožavaju snabdevanje hranom i usporavaju privredni rast. “Rast cena energije i poremećaji u trgovini podstiču inflaciju, ugrožavaju snabdevanje hranom i usporavaju privredni rast”, izjavio je zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke Ajhan Kose.

Rekordan rast cena metala

Metali bi ove godine mogli da poskupe za 25 odsto i dostignu rekordne nivoe, dok se za plemenite metale predviđa rast od čak 40 odsto, pre svega zbog povećane potražnje za sigurnim ulaganjima u uslovima geopolitičke neizvesnosti. Sledeće godine se očekuje stabilizacija cena metala. Cene energenata i dalje su podložne brojnim rizicima, a njihovo kretanje u narednim godinama zavisiće od globalnih okolnosti i promena na tržištu.

Jerevan je potvrdio trajno povlačenje iz vojno-političkog saveza pod vođstvom Rusije, naglašavajući okretanje novim partnerstvima.

Jermenija je donela konačnu odluku da napusti Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti, vojno-politički savez na čijem čelu je Rusija. Prema zvaničnoj izjavi ministra spoljnih poslova Ararat Mirzojan, Jerevan više ne vidi mogućnost povratka u ovu organizaciju. Ova odluka označava potpun raskid sa savezom i ima značajne posledice za uticaj Moskve na Južnom Kavkazu.

Prema rečima ministra Mirzojana, privremeno zamrznuto članstvo Jermenije u savezu sada prelazi u trajno napuštanje. Zbog toga je jasna namera države da svoju spoljnu politiku usmeri ka jačanju suvereniteta i izgradnji bližih odnosa sa zapadnim partnerima. Jermenija je ranije zamrzla učešće nakon što su ruske snage propustile da zaštite njene bezbednosne interese.

Razlozi za napuštanje Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti

Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti bila je zamišljena kao ključni instrument za očuvanje uticaja Rusije na prostoru bivšeg SSSR-a. Osim Rusije, članice su još Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan. Ipak, prema saopštenju iz Jerevana, nesposobnost Moskve da garantuje bezbednost saveznicima dovela je do gubitka poverenja. Odluka Jermenije sada potvrđuje potpuni raskid svih institucionalnih veza sa ovim vojnim paktom.

Osim toga, zvanični Jerevan ističe da je ova odluka doneta zbog potrebe za jačanjem narodne suverenosti. Time Jermenija šalje signal da će ubuduće tražiti samostalna bezbednosna rešenja i razvijati nove međunarodne partnerstva.

Posledice za geopolitičku stabilnost regiona

Raskid sa savezom ima šire implikacije za bezbednost i političku dinamiku na Južnom Kavkazu. Prema analizi događaja, ovo povlačenje je još jedan udarac na geopolitičke planove Rusije u regionu. Pokazalo se da članice saveza sve više biraju sopstveni kurs, dok je moć Moskve u regionu oslabila.

Takođe, Jermenija se sada okreće partnerstvima sa zapadnim državama i evropskim integracijama. To može uticati i na druge članice Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti. Povlačenje Jermenije ukazuje na promenjene regionalne odnose i novi balans snaga na Kavkazu.

Na kraju, odluka Jerevana dodatno potvrđuje da je ruska premoć u regionu oslabila. Dalji tok događaja pokazaće kakve će posledice imati ova promena za bezbednost i saradnju država na Južnom Kavkazu.