Meteorolozi upozoravaju na izuzetno visoke temperature i povećan broj tropskih dana tokom jula

Toplotni talasi postaju sve učestaliji i intenzivniji u Srbiji, a meteorolog Slobodan Sovilj upozorava da se ove godine očekuju iznadprosečne temperature i povećan broj dana sa više od 30 stepeni Celzijusa. Prema zvaničnoj izjavi, tokom 2024. godine zabeleženo je između 69 i 92 tropska dana, što je dvostruko više nego tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Sovilj navodi da su prošle godine izmerena 44 stepena, što predstavlja drugu najvišu temperaturu u Srbiji, dok rekordi iz 2007. godine još nisu premašeni.

Prema prognozama, naredne dve godine biće takođe tople, ali se još intenzivniji talasi očekuju 2027. godine zbog mogućeg razvoja fenomena ‘Super El Ninjo’ u Tihom okeanu. Sovilj objašnjava da “El Ninjo” predstavlja pozitivnu temperaturnu anomaliju u tropskim predelima Pacifika i da je u poslednjih šest decenija snažno izražen samo tri puta.

Upozorava se i na visoko UV zračenje u letnjim mesecima, naročito tokom juna, jula i avgusta, sa akcentom na period između 10 i 17 časova kada sunčevi zraci najintenzivnije utiču na površinu zemlje. Sovilj savetuje građanima da tokom tog perioda izbegavaju direktno izlaganje suncu, koriste zaštitne kreme, svetlu odeću i povećaju unos voća, povrća i vode.

Republički hidrometeorološki zavod prognozira da će temperaturno odstupanje biti najizraženije u julu, sa vrednostima od plus 2 do plus 4 stepena u odnosu na višegodišnji prosek. Očekuje se između 25 i 55 tropskih dana, kao i veći broj tropskih noći kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni.

Lekari upozoravaju na porast ozbiljnih alergijskih reakcija, posebno kod dece, tokom rane sezone komaraca

Tokom poslednjih nedelja zabeležen je porast broja građana koji su zbog ozbiljnih alergijskih reakcija na ubode komaraca zatražili medicinsku pomoć, potvrđeno je iz zdravstvenih ustanova. Najviše slučajeva registrovano je kod dece, ali su i odrasli izloženi povećanom riziku, navode lekari.

Kako objašnjava alergolog profesorka dr Sanvila Rešković, reakcije na ubod komarca nastaju kao odgovor imunološkog sistema na proteinske antigene iz pljuvačke insekta. Simptomi se kreću od lokalnih promena na koži do težih alergijskih stanja, uključujući izraženu koprivnjaču i, u retkim slučajevima, anafilaktički šok. Rešković napominje da su deca i mlađi ljudi posebno osetljivi zbog tanje kože, ali da se reakcije mogu javiti kod svih uzrasta.

“Poznato je da komarci, osim što su prenosioci različitih zaraznih bolesti, u svojoj pljuvačci imaju određene proteinske antigene na koje organizam može reagovati alergijskim odgovorom. U najtežim slučajevima može doći do anafilaktičkog šoka, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju”, izjavila je Rešković.

Prema njenim rečima, kod pojedinih pacijenata mogu se javiti i dodatne imunološke reakcije sa otocima limfnih žlezda i povišenom temperaturom. U tim slučajevima reč je o reakcijama trećeg i četvrtog tipa preosetljivosti, koje nisu klasična urtikarija. Najrizičnijim pacijentima savetuje se da kod sebe imaju autoinjektor adrenalina (EpiPen ili JEXT), kao i da redovno uzimaju antihistaminike tokom boravka u prirodi ili na letovanju.

Lekari upozoravaju da su ozbiljnije reakcije češće kod uboda pčela, osa i stršljena, kada može doći do gušenja i gubitka svesti, a svaka naredna reakcija može biti teža. Osobama sklonnim alergijama preporučuje se da uvek nose autoinjektor adrenalina pri boravku na otvorenom.

Dr Rešković navodi da je potrebno odmah potražiti medicinsku pomoć ukoliko se primete izražene kožne promene ili širenje koprivnjače. Osim domaćih vrsta komaraca, stručnjaci upozoravaju na vrste koje mogu preneti groznicu Zapadnog Nila, čiji simptomi mogu uključivati povišenu temperaturu, glavobolju i malaksalost, a u težim slučajevima i neurološke komplikacije.

“Pravovremena reakcija i prepoznavanje simptoma mogu biti ključni za izbegavanje ozbiljnih posledica”, zaključila je Rešković.

Pravoslavni vernici obeležavaju dan kneza Duklje iz 11. veka, čije se mošti i dalje poštuju

Pravoslavni vernici danas se molitveno sećaju svetog mučenika Jovana Vladimira, kneza Duklje iz 11. veka, koji je ostao upamćen kao prvi srpski svetitelj. Njegov život i stradanje, prema pravoslavnoj tradiciji, obeleženi su miroljubivošću i pravednošću, dok se njegove mošti i dalje poštuju kao svetinja.

Jovan Vladimir je vladao Dukljom početkom 11. veka, a istorijski izvori ga opisuju kao pobožnog vladara koji se zalagao za mir i pravdu među svojim narodom. Prema predanju, stradao je 1016. godine, a njegovo mučeništvo ostavilo je dubok trag u hrišćanskoj tradiciji regiona.

Srpska pravoslavna crkva ističe značaj Jovana Vladimira kao svetitelja kome se mole vernici različitih naroda. Njegove mošti se čuvaju i poštuju, a dan njegovog stradanja redovno se obeležava verskim obredima.

Kako je saopšteno iz crkvenih izvora, Jovan Vladimir se smatra zaštitnikom pravde i mira, a njegovo ime i danas nosi veliki broj hramova i manastira širom regiona. “Sveti Jovan Vladimir ostaje simbol istrajnosti u veri i zaštite nevinih kroz vekove”, navodi se u zvaničnoj izjavi crkvenih predstavnika.