Lokalna policija potvrdila povrede u više objekata, životinja još nije pronađena, povećan broj susreta sa medvedima u Japanu

U gradu Fukušima na severu Japana, četiri osobe su povređene nakon što je jedan medved ušao u prostorije dve fabrike i stambeni deo, saopštila je lokalna policija. Prema zvaničnim podacima, incident se dogodio u utorak, a među povređenima ima i onih sa težim povredama, dok su ostali zadobili lakše povrede.

Medved je prvo uočen u fabrici za proizvodnju auto-delova, gde su prijavljene prve povrede zaposlenih, navode lokalne službe. Nakon toga, životinja se pojavila i u proizvodnom pogonu elektronske opreme, kao i u obližnjem stambenom naselju. Prema informacijama iz policije i vatrogasne službe, medved još uvek nije pronađen, a potraga je u toku.

Jedna od žrtava zadobila je teže povrede, dok su tri osobe prošle sa lakšim telesnim povredama, prenose izveštaji sa lica mesta. Lokalne vlasti pozvale su građane na oprez i preporučile da izbegavaju boravak na otvorenom u pogođenim područjima dok potraga traje.

Incident se dešava u trenutku kada je u Japanu zabeležen rekordan broj susreta ljudi sa medvedima. Zvanični podaci pokazuju da su viđenja medveda tokom prošle fiskalne godine premašila 50.000 slučajeva, što je više nego duplo u odnosu na prethodni rekord. Prošle godine je, prema zvaničnim podacima, u napadima medveda stradalo 13 osoba.

Medvedi su u poslednje vreme primećeni na raznim javnim mestima širom Japana – uključujući piste na aerodromima, golf terene, područja oko škola, supermarkete i banjska odmarališta. Lokalne vlasti navode da su povećani susreti najčešći u proleće, kada se medvedi bude iz zimskog sna i traže hranu.

Nadležne službe redovno upozoravaju stanovništvo na povećan rizik od susreta sa divljim životinjama i izdaju savete o bezbednom ponašanju u tim situacijama. U nekim slučajevima, medvedi su iz urbanih zona uklanjani uz pomoć hrane kao mamca, dok su u drugim slučajevima životinje uhvaćene i uklonjene sa lokacije.

Prema poslednjim informacijama iz lokalnih izvora, potraga za medvedom u Fukušimi je u toku, a povređeni su zbrinuti u bolnici. Policija i dalje istražuje okolnosti incidenta, dok se stanovništvu savetuje oprez.

Prema analitičkim podacima, obe strane značajno pojačale napade dronovima, dok su na Krimu uvedene restrikcije

Tokom maja 2026. godine, Rusija i Ukrajina razmenile su ukupno više od 17.000 udaraca dronovima dugog dometa, čime je zabeležen do sada najviši intenzitet vazdušnih napada u ovom sukobu, navodi se u izveštajima nezavisnih analitičkih izvora. Napadi su se posebno intenzivirali na ukrajinskim i ruskim teritorijama, što je uticalo na bezbednosnu situaciju i izazvalo ekonomske posledice, posebno na Krimu gde su uvedene restrikcije u snabdevanju gorivom.

Prema podacima ukrajinskog OSINT projekta, ruska vojska je tokom maja lansirala 8.150 dronova tipa Šahed na ukrajinske gradove i infrastrukturne ciljeve. Ova cifra predstavlja povećanje od 20 odsto u odnosu na april, kada je prethodni rekord iznosio 6.500 letelica. Prosečno je svakog dana ispaljeno oko 260 dronova, a ukrajinska protivvazdušna odbrana uspela je da obori približno 7.500 letelica, dok je oko 8 odsto dronova pogodilo ciljeve i pričinilo materijalnu štetu.

Istovremeno, prema zvaničnim izveštajima Ministarstva odbrane Rusije, ruske snage su u maju presrele 8.973 ukrajinska drona dugog dometa, što je znatno više u poređenju sa martom, kada je oboreno oko 7.500 bespilotnih letelica. Analitičari navode da Kijev sve češće izvodi napade duboko unutar teritorije Ruske Federacije, čime se menja dinamika sukoba i povećava rizik po strateške objekte.

Pored vojnog aspekta, intenziviranje napada dronovima imalo je i značajne posledice po svakodnevni život na Krimu, gde su vlasti uvele ograničenja u snabdevanju gorivom, navodi se u dostupnim izveštajima. Ove mere uvedene su usled poremećaja u lancima snabdevanja i povećane potrošnje uzrokovane aktuelnim napadima.

Zvaničnici su saopštili da se situacija pomno prati i da se preduzimaju mere radi zaštite stanovništva i infrastrukture. “Analiziramo sve elemente novih napada i prilagođavamo odgovore u skladu sa razvojem događaja”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Nadležne službe nastavljaju sa praćenjem situacije i usklađivanjem mera bezbednosti u pogođenim regionima.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj navodi da subvencije omogućavaju kineskim firmama veštačku konkurentnost, ali ne utiču na produktivnost

Najnovija analiza Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) otkrila je da gotovo 60 odsto rasta učešća kineskih kompanija na globalnom tržištu od 2005. godine potiče isključivo iz državnih subvencija. Istraživanje je obuhvatilo 15 ključnih industrijskih sektora i ukazuje da masivne finansijske injekcije iz Pekinga menjaju pravila konkurencije na svetskom nivou.

Prema navodima iz izveštaja, subvencije su kineskim firmama omogućile agresivno širenje na međunarodnim tržištima. Međutim, istraživači OECD-a ističu da ove mere nisu dovele do povećanja stvarne produktivnosti ili profitabilnosti kompanija. Umesto toga, subvencije su stvorile veštačku prednost, što remeti prirodnu tržišnu utakmicu i omogućava manje produktivnim firmama da pobede konkurente koji ulažu u inovacije i efikasnost.

“Subvencije dovode do toga da manje produktivni akteri pobeđuju na nepošten način, i to na štetu onih koji su inovativniji i efikasniji”, navodi se u zaključku studije OECD-a.

Izveštaj ukazuje i na širu ekonomsku debatu o razlici između efikasnosti i konkurentnosti. Tradicionalna ekonomska teorija uspeh na tržištu vezuje za komparativnu prednost, dok kineski model izvoza, prema analizi, zavisi od sistematskog finansiranja iz državnih izvora. Održavanje ovakvog modela zahteva stalno ostvarivanje trgovinskih suficita i kontinuirane izvore državnih sredstava.

Studija upozorava da subvencionisanje utiče na globalnu raspodelu resursa i kapitala, jer sredstva više ne idu najproduktivnijim akterima, već onima sa najvećom državnom podrškom. To može izazvati poremećaje u međunarodnim lancima snabdevanja i otežati razvoj kompanija koje se oslanjaju na inovacije. Dugoročna održivost takvog sistema dovedena je u pitanje, posebno ako dođe do ekonomskih potresa unutar Kine koji bi mogli da ugroze izvore finansiranja.