Francuska i Belgija vode zajedničku istragu, nestali nakit vredan 88 miliona evra i dalje nije pronađen

Policija u Francuskoj i Belgiji intenzivno istražuje spektakularnu pljačku umetničkih predmeta iz Luvra u Parizu, koja se dogodila 19.10.2025. godine, saopštili su policijski izvori. Osumnjičeni za krađu, među kojima su osobe iz istočne Evrope, uhapšeni su u Belgiji i Francuskoj, dok ukradeni krunski nakit procenjene vrednosti od 88 miliona evra još nije pronađen.

Prema navodima iz istrage, belgijska policija je na mobilnim telefonima više osoba pronašla fotografije iz Galerije Apolon, mesta izvršenja dela. Zvaničnici ističu da je cilj istrage da se utvrdi da li postoji veza između uhapšenih u Belgiji i četvorice osumnjičenih u pritvoru u Francuskoj.

“Istraga je u toku”, izjavio je portparol nadležnih organa. Javnost je obaveštena da su tokom pljačke počinioci koristili kamion sa hidrauličnom platformom, što im je omogućilo da provale u muzej kroz balkon na prvom spratu. Incident je trajao svega nekoliko minuta, a tokom provale oštećena je i kruna carice Evgenije, koja je kasnije pronađena.

Dvojica muškaraca iz Sen Denija uhapšena su 25.10.2025. godine zbog sumnje na učešće u pljački, dok je treći osumnjičeni priveden tokom pokušaja ukrcavanja na let sa aerodroma. Istraga je pokrenuta zbog sumnje da su neki od osumnjičenih deo grupe specijalizovane za krađe umetnina i tereta.

Krađa umetničkog blaga iz Luvra izazvala je međunarodnu pažnju i pokrenula pitanja o bezbednosti muzeja, dok se potraga za nestalim nakitom nastavlja. Prethodna krađa umetnina u Luvru dogodila se 1998. godine.

Savezni zavod za statistiku beleži drastičan pad neto migracije, najveći gubitak stanovništva u Berlinu

Broj doseljenika u Nemačku značajno je opao tokom prošle godine, saopštio je Savezni zavod za statistiku. U 2025. godini zabeleženo je oko 1,48 miliona novih doseljenika, što je 13 odsto manje u poređenju sa 2024. godinom. Istovremeno, broj građana koji su napustili Nemačku smanjen je za oko dva odsto, na 1,25 miliona.

Prema zvaničnim podacima, neto migracija – razlika između broja onih koji su došli i onih koji su otišli – iznosila je 235.000 ljudi, što predstavlja pad od 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Jedan od glavnih razloga za smanjenje imigracije je manji broj ljudi koji dolazi iz zemalja koje su ranije bile glavne zemlje porekla tražilaca azila.

Zvaničnici navode da je neto imigracija iz Sirije opala za 67 procenata, dok je iz Avganistana zabeležen pad od 41 procenat. U istom periodu, stanovništvo Nemačke smanjeno je za oko 100.000, a ukupna populacija iznosi oko 83,5 miliona građana.

Smanjen je i priliv stanovništva iz zemalja Evropske unije. Oko 97.000 više ljudi napustilo je Nemačku nego što se vratilo, dok je godinu dana ranije migracioni gubitak iznosio 81.000. Najveći broj emigranata otišao je u Švajcarsku (23.000), Austriju (14.000) i Španiju (10.000).

Kada je reč o unutrašnjoj migraciji, broj selidbi između saveznih država ostao je stabilan, sa oko 996.000 zabeleženih slučajeva. Najveći priliv stanovnika imao je Brandenburg, sa porastom od 9.000, dok su Bavarska i Šlezvig-Holštajn zabeležile po 8.000 novih stanovnika. Berlin je, međutim, imao najveći odlazak stanovništva – 12.000 ljudi više napustilo je prestonicu nego što se doselilo.

“Manji broj doseljenika iz glavnih zemalja porekla tražilaca azila značajno je uticao na ukupnu migracionu sliku”, navodi se u zvaničnoj izjavi Saveznog zavoda za statistiku.

Analitičari upozoravaju na posledice geopolitičkih tenzija, dok tržišta prate potencijalni uticaj na globalno snabdevanje energentima

Cena nafte na svetskom tržištu ostaje na povišenom nivou, pošto referentna evropska nafta Brent danas iznosi oko 95 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta na nivou od oko 92 dolara. Investitori pažljivo prate razvoj geopolitičkih tenzija koje bi mogle da utiču na globalno snabdevanje energentima, saopšteno je iz relevantnih izvora.

Rast cena dolazi u trenutku kada tržište procenjuje moguće posledice situacije na Bliskom istoku, kao i potencijalne poremećaje u lancima snabdevanja. Analitičari ističu da je tržište izuzetno osetljivo na svaku informaciju koja bi mogla da ugrozi proizvodnju ili transport energenata, što dodatno podstiče neizvesnost među investitorima i privrednicima.

Za potrošače, kretanje cena nafte ima poseban značaj, budući da više cene sirove nafte najčešće dovode do rasta cena goriva, što povećava troškove transporta, logistike i proizvodnje. Takav razvoj situacije može uticati na povećanje inflacije i opterećenje životnih troškova stanovništva.

Iako su trenutni nivoi ispod istorijskih rekorda iz prethodnih energetskih kriza, cena od oko 95 dolara po barelu smatra se dovoljno visokom da izazove zabrinutost među privrednicima i kreatorima ekonomske politike. Posebno se prati da li će Brent dostići psihološki prag od 100 dolara po barelu, što bi moglo dodatno uticati na globalnu ekonomiju.

“Tržište energenata trenutno je izuzetno osetljivo na promene i geopolitičke događaje, a svi značajni proizvođači i potrošači pažljivo prate razvoj situacije”, navode analitičari.

U narednim nedeljama očekuje se da će fokus tržišta biti na geopolitičkim dešavanjima, odlukama velikih proizvođača nafte i procenama globalne tražnje, što će odrediti da li će rast cena biti kratkotrajan ili će svet ući u novu fazu skupljih energenata.