Tužilaštvo okruga Stafford potvrdilo nove optužbe nakon saobraćajne nesreće na autoputu I-95, istraga u toku

Vozač turističkog autobusa koji je učestvovao u saobraćajnoj nesreći u saveznoj državi Virdžinija, u kojoj je život izgubilo pet osoba, suočen je sa dodatnim optužbama za ubistvo iz nehata, saopštilo je tužilaštvo okruga Stafford. Incident se dogodio u ranim jutarnjim satima 30. maja 2026. godine na autoputu Interstate 95 u okrugu Stafford, a prema navodima policije autobusu je upravljao 48-godišnji Jing Sheng Dong iz Njujorka.

Zvaničnici su naveli da je protiv vozača podignuta još tri krivična dela za ubistvo iz nehata, pored dve ranije optužbe, kao i prekršajna prijava za nesavesnu vožnju. Svaka od optužbi za ubistvo iz nehata može doneti kaznu do deset godina zatvora. Dong je povređen u nesreći i trenutno je hospitalizovan, a prema navodima tužilaštva biće prebačen u regionalni zatvor Rappahannock po otpustu iz bolnice.

Prema preliminarnim rezultatima istrage državne policije Virdžinije, autobusu je navodno propušteno da uspori na deonici puta gde je saobraćaj usporavao zbog radova, što je dovelo do sudara sa šest drugih vozila oko 2:35 časova. Autobus, koji je prevozio putnike iz Njujorka ka Severnoj Karolini, najpre je udario u vozilo marke Chevrolet Suburban, koje je potom udarilo u Acura SUV i dodatna vozila. Poginula su četiri putnika iz vozila Acura i jedna osoba iz Suburbana.

Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja (NTSB) uključena je u istragu zajedno sa državnom policijom, dok je potvrđeno da je autobus pripadao kompaniji E&P Travel iz Severne Karoline. Ukupno je gotovo četrdeset i osam osoba povređeno, uključujući i vozača autobusa. Zvaničnici nisu izneli detalje o težini povreda putnika, a identiteti žrtava nisu objavljeni.

Istraga uzroka nesreće je u toku, a nadležni organi su istakli da će dodatne informacije biti dostupne po završetku analize svih okolnosti. Prema navodima tužilaštva, optuženi će biti procesuiran u skladu sa zakonima države Virdžinija, a dodatne optužbe nisu isključene u zavisnosti od toka istrage.

Novo istraživanje instituta Burning Glass i Njujorškog univerziteta otkriva da je četvrtina srednjekarijernih radnika bez napredovanja ili povećanja plate najmanje pet godina

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja, gotovo jedan od četiri radnika u administrativnim i kancelarijskim zanimanjima suočava se sa zastoju u karijeri, definisanom kao period od najmanje pet godina bez unapređenja ili značajnijeg povećanja plate. Istraživanje su sproveli Burning Glass Institute i Škola profesionalnih studija Njujorškog univerziteta, analizirajući podatke o 1,3 miliona zaposlenih u sredini karijere tokom 25 godina, pokrivajući različite industrije.

Kako navode autori, zastoju u karijeri pogađa 24,2% profesionalaca sa deset do petnaest godina radnog iskustva. Istraživači ističu da ovakva stagnacija može rezultirati gubitkom desetina hiljada dolara u vidu neostvarenih zarada, kao i propuštenih beneficija koje prate napredovanje, među kojima je i sigurnost u pogledu penzionisanja.

Ekonomista za obrazovanje iz Burning Glass Institute, Karlo Salerno, izjavio je da se radi o „skrivenoj krizi“ koja se ne vidi u zvaničnoj statistici nezaposlenosti. “Zaposleni ispunjavaju uslove koje društvo postavlja – stekli su diplomu, izgradili karijeru i zadržali posao, ali u nekom trenutku prestaju da napreduju”, naveo je Salerno.

Prema njegovim rečima, istraživanje ukazuje na razliku između povoljne slike tržišta rada i stvarnog iskustva zaposlenih koji i dalje rade, ali ne dobijaju mogućnosti za napredovanje ni prateće beneficije. “Radnici ne samo da gube mogućnost za veće povećanje plate i bonuse, već propuštaju i sticanje iskustva na važnim projektima i pozicijama koje nose odgovornost, što dodatno otežava dalji razvoj karijere”, dodao je Salerno.

Kao jedan od uzroka ovog fenomena navode se strukturne promene na tržištu rada. Organizacije su postale „ravnije“, što znači da postoji manje menadžerskih nivoa i mogućnosti za napredovanje. Ove promene, prema istraživačima, dodatno ograničavaju mogućnosti zaposlenih za prelazak na viši položaj, čak i kada ispunjavaju sve potrebne uslove.

Istraživači napominju da gubitak mogućnosti za profesionalni razvoj može imati dugoročne posledice, uključujući smanjenu sigurnost u pogledu penzije i slabiji pristup programima beneficija. Podaci iz istraživanja ukazuju da je zastoj u karijeri raširen u različitim sektorima, a autori preporučuju dalje ispitivanje uzroka i posledica ovog trenda.

Tužbu potvrdio državni tužilac Floride, navodi se da bi kompanija mogla ublažiti štetne posledice korišćenja veštačke inteligencije

Državni tužilac Floride Džejms Utmajer saopštio je 1. juna 2026. godine da je pokrenuta tužba protiv kompanije OpenAI i izvršnog direktora Sema Altmana. Prema navodima iz tužbe, Florida je prva američka savezna država koja je pokrenula sudski postupak zbog navodnih rizika i posledica upotrebe ChatGPT, sistema veštačke inteligencije.

U tužbi se ističe da kompanija OpenAI, prema tvrdnjama tužioca, nije ponudila adekvatna upozorenja o potencijalnim rizicima povezanima sa korišćenjem ChatGPT-a, uključujući mogućnost zavisnosti i negativnog uticaja na ponašanje korisnika. Navodi se da je kompanija, prema stavu tužioca, mogla primeniti drugačije tehničke mere kako bi umanjila potencijalnu štetu po korisnike, posebno decu i adolescente.

Tužilac Utmajer je naveo da, prema sadržaju tužbe, kompanija OpenAI i njen direktor bili svesni mogućih posledica korišćenja ChatGPT-a, ali da su, prema navodima iz tužbe, prioritet dali poslovnim interesima i rastu tržišne vrednosti. U tužbi se tvrdi da su posledice korišćenja ChatGPT-a značajne i da prevazilaze potencijalne koristi, kao i da su korisnici, uključujući roditelje, dovedeni u zabludu u pogledu bezbednosti ovog proizvoda.

Tužba, koja ima 83 strane, navodi i konkretne slučajeve u kojima je ChatGPT povezivan sa incidentima sa ozbiljnim posledicama. Pominje se slučaj smrti šesnaestogodišnjeg korisnika, Adama Reina, čija je smrt, prema navodima iz tužbe, usledila nakon intenzivnog korišćenja ove tehnologije. Detalji i okolnosti tog slučaja nisu dodatno precizirani u javnom delu tužbe.

U navodima tužbe takođe se ističe da je kompanija, prema tvrdnjama tužioca, težila brzom razvoju i finansijskoj dobiti, bez dovoljno pažnje na posledice po korisnike. U dokumentu se tvrdi da je OpenAI koristio podatke korisnika kako bi povećao vrednost na tržištu, uz, kako se navodi, nedovoljnu transparentnost prema javnosti.

Kompanija OpenAI je na svojoj zvaničnoj stranici navela da je ChatGPT razvijen sa posebnim merama bezbednosti, ali se u tužbi izražava sumnja u praktičnu primenu tih mera. Izjave rukovodstva OpenAI i direktora Sema Altmana o ovim navodima nisu objavljene u javnosti u trenutku izveštavanja.

Ovaj slučaj otvara pitanja o odgovornosti kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju i merama zaštite korisnika, posebno mlađe populacije. Dalji tok postupka biće poznat nakon što sud razmotri navode obe strane.