Novo istraživanje instituta Burning Glass i Njujorškog univerziteta otkriva da je četvrtina srednjekarijernih radnika bez napredovanja ili povećanja plate najmanje pet godina

Prema rezultatima najnovijeg istraživanja, gotovo jedan od četiri radnika u administrativnim i kancelarijskim zanimanjima suočava se sa zastoju u karijeri, definisanom kao period od najmanje pet godina bez unapređenja ili značajnijeg povećanja plate. Istraživanje su sproveli Burning Glass Institute i Škola profesionalnih studija Njujorškog univerziteta, analizirajući podatke o 1,3 miliona zaposlenih u sredini karijere tokom 25 godina, pokrivajući različite industrije.

Kako navode autori, zastoju u karijeri pogađa 24,2% profesionalaca sa deset do petnaest godina radnog iskustva. Istraživači ističu da ovakva stagnacija može rezultirati gubitkom desetina hiljada dolara u vidu neostvarenih zarada, kao i propuštenih beneficija koje prate napredovanje, među kojima je i sigurnost u pogledu penzionisanja.

Ekonomista za obrazovanje iz Burning Glass Institute, Karlo Salerno, izjavio je da se radi o „skrivenoj krizi“ koja se ne vidi u zvaničnoj statistici nezaposlenosti. “Zaposleni ispunjavaju uslove koje društvo postavlja – stekli su diplomu, izgradili karijeru i zadržali posao, ali u nekom trenutku prestaju da napreduju”, naveo je Salerno.

Prema njegovim rečima, istraživanje ukazuje na razliku između povoljne slike tržišta rada i stvarnog iskustva zaposlenih koji i dalje rade, ali ne dobijaju mogućnosti za napredovanje ni prateće beneficije. “Radnici ne samo da gube mogućnost za veće povećanje plate i bonuse, već propuštaju i sticanje iskustva na važnim projektima i pozicijama koje nose odgovornost, što dodatno otežava dalji razvoj karijere”, dodao je Salerno.

Kao jedan od uzroka ovog fenomena navode se strukturne promene na tržištu rada. Organizacije su postale „ravnije“, što znači da postoji manje menadžerskih nivoa i mogućnosti za napredovanje. Ove promene, prema istraživačima, dodatno ograničavaju mogućnosti zaposlenih za prelazak na viši položaj, čak i kada ispunjavaju sve potrebne uslove.

Istraživači napominju da gubitak mogućnosti za profesionalni razvoj može imati dugoročne posledice, uključujući smanjenu sigurnost u pogledu penzije i slabiji pristup programima beneficija. Podaci iz istraživanja ukazuju da je zastoj u karijeri raširen u različitim sektorima, a autori preporučuju dalje ispitivanje uzroka i posledica ovog trenda.

Tužbu potvrdio državni tužilac Floride, navodi se da bi kompanija mogla ublažiti štetne posledice korišćenja veštačke inteligencije

Državni tužilac Floride Džejms Utmajer saopštio je 1. juna 2026. godine da je pokrenuta tužba protiv kompanije OpenAI i izvršnog direktora Sema Altmana. Prema navodima iz tužbe, Florida je prva američka savezna država koja je pokrenula sudski postupak zbog navodnih rizika i posledica upotrebe ChatGPT, sistema veštačke inteligencije.

U tužbi se ističe da kompanija OpenAI, prema tvrdnjama tužioca, nije ponudila adekvatna upozorenja o potencijalnim rizicima povezanima sa korišćenjem ChatGPT-a, uključujući mogućnost zavisnosti i negativnog uticaja na ponašanje korisnika. Navodi se da je kompanija, prema stavu tužioca, mogla primeniti drugačije tehničke mere kako bi umanjila potencijalnu štetu po korisnike, posebno decu i adolescente.

Tužilac Utmajer je naveo da, prema sadržaju tužbe, kompanija OpenAI i njen direktor bili svesni mogućih posledica korišćenja ChatGPT-a, ali da su, prema navodima iz tužbe, prioritet dali poslovnim interesima i rastu tržišne vrednosti. U tužbi se tvrdi da su posledice korišćenja ChatGPT-a značajne i da prevazilaze potencijalne koristi, kao i da su korisnici, uključujući roditelje, dovedeni u zabludu u pogledu bezbednosti ovog proizvoda.

Tužba, koja ima 83 strane, navodi i konkretne slučajeve u kojima je ChatGPT povezivan sa incidentima sa ozbiljnim posledicama. Pominje se slučaj smrti šesnaestogodišnjeg korisnika, Adama Reina, čija je smrt, prema navodima iz tužbe, usledila nakon intenzivnog korišćenja ove tehnologije. Detalji i okolnosti tog slučaja nisu dodatno precizirani u javnom delu tužbe.

U navodima tužbe takođe se ističe da je kompanija, prema tvrdnjama tužioca, težila brzom razvoju i finansijskoj dobiti, bez dovoljno pažnje na posledice po korisnike. U dokumentu se tvrdi da je OpenAI koristio podatke korisnika kako bi povećao vrednost na tržištu, uz, kako se navodi, nedovoljnu transparentnost prema javnosti.

Kompanija OpenAI je na svojoj zvaničnoj stranici navela da je ChatGPT razvijen sa posebnim merama bezbednosti, ali se u tužbi izražava sumnja u praktičnu primenu tih mera. Izjave rukovodstva OpenAI i direktora Sema Altmana o ovim navodima nisu objavljene u javnosti u trenutku izveštavanja.

Ovaj slučaj otvara pitanja o odgovornosti kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju i merama zaštite korisnika, posebno mlađe populacije. Dalji tok postupka biće poznat nakon što sud razmotri navode obe strane.

Ministarstvo pravde saopštilo obustavu fonda posle privremene sudske zabrane, program stopiran do daljeg

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država objavilo je da će obustaviti rad na takozvanom „anti-weaponization“ fondu u iznosu od 1,8 milijardi dolara, nakon što je okružni sudija izdao privremenu zabranu sprovođenja ovog programa. Ova odluka dolazi nakon što je predlog fonda naišao na značajan otpor pojedinih članova Kongresa, čime je ugrožena politička agenda u zakonodavnom telu.

Ministarstvo pravde saopštilo je putem zvanične objave da će poštovati odluku suda, što podrazumeva da će svi planovi vezani za fond biti zaustavljeni do daljeg. Sud u Istočnom okrugu Virdžinije doneo je privremenu meru kojom se zabranjuje dalja realizacija programa, uz obrazloženje da Ministarstvo pravde ne može nastaviti sa radom na fondu pod trenutnim uslovima.

U saopštenju Ministarstva pravde izraženo je neslaganje sa sudskom odlukom, ali je potvrđeno da će odluka biti ispoštovana. Ministarstvo je navelo da je fond bio predviđen kao mehanizam podrške osobama koje su, prema tvrdnjama, bile meta zloupotreba različitih institucija, bez obzira na njihovu političku pripadnost.

Predlog fonda naišao je na intenzivne reakcije u Kongresu, posebno među republikanskim članovima, koji su upozorili da bi njegovo sprovođenje moglo uticati na njihove ciljeve i aktivnosti u zakonodavnom procesu. Prema dostupnim informacijama, ključni razlog za privremenu zabranu bio je stav suda o nadležnosti Ministarstva pravde u vezi sa raspodelom sredstava iz ovog fonda.

Fond je prvobitno najavljen kao odgovor na zahteve za zaštitu građana i političkih subjekata od, kako je navedeno, instrumentalizacije pravosudnih ili istražnih procesa. Ministarstvo je naglasilo da su sredstva bila namenjena svim građanima, bez obzira na političku orijentaciju.

Trenutno nije poznato kada će sud doneti konačnu odluku o budućnosti fonda, a Ministarstvo pravde je najavilo da će nastaviti da razmatra pravne opcije. Do tada, sve aktivnosti u vezi sa fondom ostaju obustavljene, a dalji koraci zavisiće od sudskih odluka i eventualnih novih smernica Kongresa.