Politički sukobi oko blokada i studentskog pokreta izazvali reakciju lidera pokreta SRCE

Zdravko Ponoš, predsednik pokreta SRCE, javno je izneo kritiku na račun plenumaša, navodeći da oni koji se predstavljaju kao studentski pokret zapravo to nisu. Njegova izjava usledila je tokom gostovanja u emisiji, gde su mu ukazali da plenumaši uživaju veću podršku javnosti. Tokom razgovora, Ponoš je osporio legitimitet pojedinih članova plenuma, ističući da se ne radi o pravom studentskom pokretu, naročito kada su prisutni, kako je naveo, ljudi u kožnim mantilima.

U tom kontekstu, Ponoš je poručio da se protivi delovanju pod kodnim imenima i naglasio da među strankama koje učestvuju u političkom procesu nema mesta za takvu vrstu anonimnosti. Dodao je da je spreman na saradnju sa svim blokaderima, ali ne i sa onima koji koriste kodna imena.

Sukobi unutar opozicionih grupa dodatno su pojačani nakon što je i Dragan Đilas, lider jedne od političkih partija, izneo zamerke na račun plenumaša zbog načina na koji upravljaju zajedničkim izbornim listama i insistiraju na anonimnosti. Ova razmimoilaženja ukazuju na duboke podele unutar opozicije pred predstojeće lokalne izbore.

“Ovo nije studentski pokret. Kada se pojave ljudi u kožnim mantilima to nije studentski pokret”, izjavio je Ponoš. On je još jednom osudio upotrebu kodnih imena u političkom delovanju, naglašavajući da takva praksa nije prihvatljiva u okviru demokratskog procesa.

Zvanične institucije za sada nisu komentarisale ove navode, dok se politički sukobi i dalje razvijaju u javnosti.

Porodica Milošević obeležila dve decenije od smrti Slobodana Miloševića, Marija Milošević govorila o svom dedi

Marija Milošević (20), unuka bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, došla je u Srbiju povodom dvadeset godina od smrti svog dede u Hagu. Tom prilikom izjavila je da sada, kao odrasla osoba, želi da učestvuje u obeležavanju godišnjice i da je ponosna na svog dedu, kojeg je opisala kao “borca za pravdu i istinu”.

Marija je otkrila da studira novinarstvo na ruskom državnom univerzitetu u Moskvi, kao i da joj je otac Marko često pričao o dedi. Takođe je istakla da joj je baka Mira mnogo pričala o Slobodanu Miloševiću i da porodica često razgovara o Srbiji i bivšem predsedniku.

Na pitanje o porodičnim uzorima, Marija je navela da u porodici imaju dva Marka i dve Marije, dodajući da više liči na oca, dok je od majke nasledila talenat za umetnost. Otkrila je i da joj je drugi deda bio predsednik Ustavnog suda u Rusiji koji je inaugurisao Putina, dok se otac bavi građevinskim poslom, a majka je slikarka.

Ovim povodom, porodica Milošević prisustvovala je obeležavanju godišnjice smrti Slobodana Miloševića, dok je Marija istakla značaj sećanja na dedu i njegovo nasleđe.

Bivši predsednik Srbije preminuo 11. marta 2006, dokumenti ukazuju na ranije donete presude

Na današnji dan, 11. marta 2006. godine, u Hagu je preminuo Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Prošlo je dvadeset godina od njegove smrti, koja se i dalje tumači u kontekstu političkih procesa i međunarodnih odnosa tokom raspada SFRJ.

Prema deklasifikovanim dokumentima administracije Sjedinjenih Američkih Država, presuda Miloševiću bila je doneta još pre NATO intervencije, dok su obećanja zapadnih diplomata Beogradu, kako se navodi, služila da ‘anesteziraju’ tadašnje rukovodstvo i narod. Ističe se i obećanje Ričarda Holbruka Miloševiću da mu se neće suditi u Hagu, iako je, prema dostupnim informacijama, plan za njegovo suđenje bio napravljen pre 1999. godine.

Tok suđenja u Hagu pokazao je, prema istim izvorima, da stvari nisu tekle po planu, te da se Milošević pokazao kao ozbiljan protivnik i u sudnici. Prilikom suđenja 2002. godine, kao svedok optužbe pojavio se bivši britanski vojni ataše u Beogradu, pukovnik Džon Krosland, koji je u svojoj izjavi naveo da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije bila unapred pripremljena odluka NATO-a, s ciljem potvrde nove uloge Alijanse u Evropi nakon Hladnog rata.

Krosland je, prema navodima, optužio tadašnje britanske zvaničnike da su ignorisali njegove izveštaje o napadima i provokacijama na terenu, što je, prema njegovim rečima, uticalo na tok događaja. Ovi detalji se i danas analiziraju u kontekstu uloge međunarodnih institucija i zapadnog intervencionizma u regionu Balkana.

“Slučaj Miloševića danas se hladno akademski tretira kao prvi test nove prakse zapadnog intervencionizma,” navodi se u analizi, uz podsećanje da retorika koja je pratila suđenje više nije u fokusu javnosti Zapada, dok se pažnja preusmerila na nove globalne izazove.