Preliminarno ročište biće otvoreno za novinare i javnost, sud u Juti potvrdio odluku posle zahteva odbrane

Sud u saveznoj državi Juta odlučio je da preliminarno ročište protiv Tajlera Robinsona, osumnjičenog za ubistvo političkog aktiviste Čarlija Kirka, bude otvoreno za novinare i članove javnosti. Odluka je doneta nakon što je odbrana zatražila da se deo suđenja zatvori za javnost, ali je sudija Toni Graf ovaj zahtev odbio.

Odbrana Robinsona, koji ima 23 godine i dolazi iz jugozapadne Jute, navela je u svom zahtevu da medijski izveštaji mogu negativno uticati na percepciju njihovog klijenta, s obzirom na veliku pažnju koju je slučaj izazvao. Preliminarno ročište zakazano je za period od 6. do 10. jula, kada tužilaštvo mora da predstavi dovoljno dokaza da bi slučaj mogao biti upućen na suđenje.

Optužnica Robinsona tereti za teško ubistvo koje se dogodilo 10. septembra na kampusu Univerziteta Juta Veli. Tužilaštvo je najavilo da će, ukoliko Robinson bude osuđen, tražiti izricanje smrtne kazne. Robinson do sada nije izjasnio o krivici.

Na ročištu je tužilaštvo podržalo javnost procesa, ali je istovremeno postignut dogovor sa odbranom da određeni dokazi, koji bi mogli biti korišćeni u kasnijoj fazi postupka, ne budu prikazani ili kopirani od strane medija. Tužilaštvo planira da na ročištu predstavi forenzička veštačenja, snimke nadzornih kamera, audio zapise izjava svedoka, nalaze obdukcije i navodne poruke u kojima Robinson priznaje izvršenje dela.

Prema navodima istražnih organa, DNK tragovi koji odgovaraju Robinsonu pronađeni su na okidaču puške korišćene u incidentu, na ispaljenoj čauri, dve neispaljene čaure i peškiru u koji je oružje bilo umotano. Tužilaštvo takođe navodi da je Robinson ostavio poruku svom partneru sa navodima o planiranju dela.

Odbrana je ranije pokušala da odloži preliminarno ročište, ali su postupci nastavljeni prema postojećem rasporedu. Javnost i novinari će moći da prisustvuju suđenju, osim u delu u kojem sud odluči da određeni dokazi ostanu zaštićeni tokom procesa.

Britanske vlasti potvrdile zabranu ulaska dvojici političkih komentatora, navodeći procenu rizika po javni interes

Dva američka politička komentatora, Cenk Ujgur i Hasan Pajker, saopštili su da im je zabranjen ulazak u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde su bili najavljeni kao govornici na događajima, uključujući SXSW London. Odluku o zabrani ulaska potvrdile su britanske vlasti, navodeći da je njihovo prisustvo procenjeno kao rizik za javni interes. Ujgur, poznat kao jedan od osnivača političkog programa Young Turks, izjavio je putem društvenih mreža da mu je zabranjen ulazak nakon što je pokušao da otputuje u London kako bi govorio na događaju i održao predavanje na Oksfordu. U svojoj objavi, Ujgur je naveo da smatra da je zabrana posledica njegovih javnih kritika na račun Izraela. Pajker, poznat i kao HasanAbi, potvrdio je putem društvenih mreža da mu je vizna dozvola takođe povučena, navodeći da smatra da je odluka britanskih vlasti doneta zbog njihovih stavova o aktuelnim dešavanjima na Bliskom istoku. Zvanične britanske institucije nisu detaljno komentarisale pojedinačne razloge za zabranu, već su u opštem saopštenju navele da se odluke o ulasku u zemlju donose na osnovu procene bezbednosti i javnog interesa. Prema dostupnim informacijama, Ujgur i Pajker su bili najavljeni kao govornici na više događaja u Velikoj Britaniji, uključujući planirani govor na Oksfordskom univerzitetu. Njihovi javni istupi poslednjih meseci bili su predmet pažnje zbog komentara o konfliktu na Bliskom istoku, što su i sami istakli kao razlog za uvedenu zabranu. Ovaj slučaj privukao je pažnju javnosti i na društvenim mrežama, gde su se razvile rasprave o slobodi govora i uticaju političkih stavova na međunarodna putovanja. Do sada nije bilo zvaničnih izjava britanskih ili drugih međunarodnih organizacija o konkretnim motivima iza zabrane, niti je objavljeno više detalja o proceduri koja je prethodila donošenju odluke. Situacija ostaje predmet interesovanja kako medija tako i organizacija koje se bave slobodom izražavanja.

Američki zvaničnici potvrdili oduzimanje imovine stečene kroz prevare, istrage u toku, zaplene uključuju vredne predmete

Američke federalne vlasti evidentirale su zaplenu luksuznih automobila i sportske memorabilije, uključujući automobile marke Ferrari i patike koje je nosio košarkaš Kobi Brajant, u sklopu istraga protiv osumnjičenih za finansijske prevare. Prema izjavama zvaničnika, zaplenjeni predmeti nalaze se u skladištu u Južnoj Kaliforniji i predstavljaju deo napora da se povrati novac poreskih obveznika koji je, prema procenama, nezakonito preusmeren kroz različite šeme.

Prema procenama pojedinih državnih tela, godišnje se kroz prevare gubi najmanje 500 milijardi dolara iz federalnih programa, dok drugi izvori koji sarađuju sa vlastima procenjuju da bi taj iznos mogao premašiti i 1 bilion dolara. Zvaničnici su naveli da je povraćaj takvih sredstava izazovan proces, posebno jer se sredstva često brzo troše ili prebacuju na imovinu visoke vrednosti.

Kao deo strategije za povraćaj sredstava, prioritet je bio oduzimanje fizičkih dobara, izjavili su istražitelji dok su obilazili imanje u okrugu Oranž, nekadašnje vlasništvo osobe koja je osuđena za serijske prevare. Na tom imanju, koje se prostire na izolovanom brdu i sadrži više od osam spavaćih i deset kupatila, pronađeni su brojni luksuzni predmeti koji su, prema navodima zvaničnika, kupljeni sredstvima iz prevara.

Federalni tužilac iz Los Anđelesa naveo je da je zaplena ovakve imovine prvi korak ka povraćaju sredstava poreskim obveznicima. Zvaničnici ističu da je proces povraćaja dugotrajan i često složen zbog načina na koji su sredstva preusmeravana i investirana u vredne pokretne i nepokretne stvari.

Pored automobila visokih performansi, među zaplenjenim predmetima su i sportski suveniri, uključujući retke kartice i obuću poznatih sportista. Zvaničnici nisu naveli tačan broj ili ukupnu vrednost zaplenjenih predmeta, ali su istakli njihovu simboličku i materijalnu vrednost kao primer posledica finansijskih prevara na štetu javnih fondova.

Istrage o ovakvim slučajevima obuhvataju prevare nad programima zdravstvene zaštite, prehrambene pomoći i drugih federalnih servisa. Prema navodima tužilaštva, i pored intenziviranih kontrola, značajan deo sredstava i dalje ostaje neotkriven ili se teško vraća budžetu. Zvaničnici podvlače da je ovakav vid aktivnosti izazov za nadležne organe i da se napori na suzbijanju i povraćaju sredstava nastavljaju.