Prevoznicima u teretnom saobraćaju gorivo čini 40% ukupnih troškova, dok povrat akciza izostaje i plate vozača prelaze 1.500 evra

Hrvatski prevoznici suočavaju se sa ozbiljnim finansijskim pritiscima zbog rasta cena goriva, nedostatka vozača i povećanih operativnih troškova, dok gorivo predstavlja više od 40% ukupnih izdataka u transportu. Za razliku od pojedinih evropskih zemalja, u Hrvatskoj još uvek ne postoji model povraćaja dela akciza za kargo-prevoznike, što dodatno otežava poslovanje, potvrđuju predstavnici udruženja.

Prema rečima Zdravka Bubnjića, predsednika Udruženja prevoznika Zagreb, troškovi poslovanja konstantno rastu: „Vozim 30 godina i nikad nije bilo teže nego sad. Troškovi sve više rastu, radna snaga, sve zajedno toliko pritiska na nas prevoznike da je teško funkcionisati u tom sistemu.“

U Španiji je prevoznicima omogućeno da dobiju povrat od 20 centi po litru goriva, dok u Hrvatskoj povrat za prevoznike u putničkom saobraćaju iznosi 16 centi po litru. Međutim, prevoznici u teretnom transportu trenutno nemaju pravo na povraćaj – sve je ukinuto, istakao je Ivan Miličić, predsednik Ceha prevoznika Hrvatske obrtničke komore (HOK): „Mi samo tražimo izjednačenje, to bi nam puno značilo u privredi.“

Pored visokih troškova goriva i ukinutih povrata akciza, sektor se suočava i sa problemima kao što su starenje voznog parka, gužve na graničnim prelazima i nedovoljna digitalizacija procesa. „To je jedna od grana koja je najviše pogođena inflacijom, a ne dobija nikakve podsticaje i potpore. Naši kolege od starosti vozila i svih zakonskih regulativa jednostavno ne mogu to da prate“, istakao je Antun Trojnar, predsednik HOK-a Zagreb.

Iako su plate vozača od 1.500 evra pa naviše, prevoznici i dalje teško nalaze radnu snagu, pa je sve češće potrebno angažovanje vozača iz trećih zemalja, što nosi dodatne izazove u pogledu komunikacije i provere kvalifikacija.

Za razliku od Hrvatske, u Srbiji postoji refakcija dela akcize za prevoznike i u putničkom i u teretnom saobraćaju. Ta refakcija iznosi 37,02 dinara po litru dizel goriva, 28,12 dinara za TNG i 33,49 dinara za biogoriva, dok je puna akciza na dizel 74 dinara, ali se trenutno primenjuje umanjena za 20%, odnosno 59,23 dinara.

Transportni sektor u Hrvatskoj tako ostaje pod snažnim pritiskom, a prevoznici apeluju na hitne mere kako bi se obezbedila održivost poslovanja i konkurentnost na tržištu.

Novi sporazumi donose potencijalni priliv investicija, dok najavljena fabrika za 3.000 radnika potvrđuje atraktivnost Srbije

Srbija je tokom posete predsednika i ministara Vlade Pekingu potpisala dogovore i sporazume sa Kinom ukupne potencijalne vrednosti od stotina miliona evra, što će pozitivno uticati na priliv direktnih stranih investicija, iako su one prošle godine bile u drastičnom padu. Najvažnije je, kako naglašavaju ekonomski analitičari, da domaće kompanije budu što više uključene u lance snabdevanja kineskih investitora.

Bojan Stanić, zamenik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, ističe da je ovaj trenutak važan za jug Srbije, gde se deo investitora povlači, naglašavajući: “Ovo je prilika da region ostane ekonomski dinamičan i da se spreči dugoročni rast nezaposlenosti.”

Stanić je, komentarišući i najavu predsednika Aleksandra Vučića da će proizvodnja prvih humanoidnih robota u Šapcu početi sredinom jula, ocenio da Srbija raspolaže potrebnim stručnjacima za takvu proizvodnju, zahvaljujući značajnom napretku u digitalizaciji i razvoju veštačke inteligencije. “IT sektor je ovde ubedljivo najkonkurentniji u regionu, a brojni razvojni centri zapadnih kompanija već zapošljavaju domaće inženjere,” rekao je Stanić.

Govoreći o brzini realizacije kineskih investicionih projekata, Stanić navodi procenu da je kineskim investitorima za izgradnju i puštanje fabrike u rad potrebno godinu dana, dok evropskim investitorima isti proces traje više od dve godine.

Na pitanje o značaju najavljene fabrike sa 3.000 radnih mesta, Stanić smatra da otvaranje takvog pogona potvrđuje da je Srbija najatraktivnija investiciona destinacija u ovom delu Evrope, čime se otvaraju mogućnosti i za druge strane investitore, s obzirom na rast i sve veću integraciju tržišta u međunarodne ekonomske tokove.

Stanić ističe potrebu da domaće firme sa srpskim kapitalom budu maksimalno uključene u lance snabdevanja stranih investitora. Komentarišući Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, on navodi da je rast izvoza srpske robe već vidljiv, čak i pre početka primene ovog sporazuma.

Na pitanje o geopolitičkim implikacijama intenzivnije saradnje sa Kinom, Stanić ocenjuje: “Iako je situacija pod znakom pitanja zbog geopolitičkih odnosa i stagnacije privrede, analitičari smatraju da sledi period relaksacije između Zapada i Kine, što Srbiji može doneti koristi.” On dodaje da je teško predvideti koliko će taj period trajati, imajući u vidu da je Kina strateški izazivač Zapada, ali da bi Srbija to vreme trebalo da iskoristi za održivost privrede: “Moguće je da će doći do novog geopolitičkog šoka u narednih 10 godina, ali to vreme treba koristiti mudro, kao i do sada,” zaključuje Stanić.

Evropske berze beleže pad od 0,2 odsto, dok američka nafta raste 3,43 odsto na 90,322 dolara

Na početku nedelje evropske berze zabeležile su blagi pad, dok su deonice kompanije EasyJet porasle za 11 odsto nakon spekulacija o mogućem preuzimanju od strane američke investicione firme Kastlejk. Istovremeno, cena brent nafte dostigla je 94,094 dolara po barelu, uz rast od 3,24 odsto, dok je američka sirova nafta porasla za 3,43 odsto na 90,322 dolara.

Panevropski indeks Stoxx 600 bio je jutros niži za 0,2 odsto, dok je većina sektora trgovanje započela u minusu. Londonski FTSE 100 oslabio je za 0,2 odsto, francuski CAC 40 ostao je gotovo nepromenjen, a nemački DAX zabeležio je rast od 0,1 odsto. Tržište je pod pritiskom usled novih sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i zbog širenja izraelskih vojnih operacija u Libanu uprkos primirju iz aprila.

Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper kritikovala je izraelsku ofanzivu u Libanu, navodeći da je vojna eskalacija dovela do civilnih žrtava i razaranja infrastrukture, što otežava diplomatsko rešenje.

Očekuju se i podaci o indeksu menadžera nabavke (PMI) za Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države, Nemačku i Evropsku uniju. Evropski fjučersi gasa za jul na amsterdamskoj berzi TTF jutros su se prodavali po ceni od 46,530 evra za megavatsat. Na valutnoj berzi Foreks, evro je iznosio 1,16536 dolara, dok je cena zlata porasla na 4.503,47 dolara za trojnu uncu, a pšenica na 6,1599 dolara za bušel (27,216 kg).

Na zatvaranju američkih berzi u petak, indeks Dow Jones porastao je za 0,72 odsto na 51.032,46 poena, S&P 500 za 0,22 odsto na 7.580,06 poena, a Nasdaq za 0,2 odsto na 26.972,62 poena.

Evropska unija razmatra privremeno zamrzavanje ograničenja cene ruske nafte zbog nestabilnosti na tržištu. Trenutni prag iznosi 44,10 dolara po barelu i predviđeno je da bude preispitan kasnije tokom leta. Po sadašnjim pravilima, evropskim firmama nije dozvoljeno pružanje usluga kao što su osiguranje i transport za naftu prodatu iznad ovog praga. Sledeća revizija u julu mogla bi podići ograničenje na najmanje 65 dolara, što je iznad prethodnog praga od 60 dolara koji je postavila grupa G7.