Connect with us

Svet

Predsednik Ukrajine tvrdi da su ukrajinska deca odvedena u Rusiju i obučavana za borbu

Volodimir Zelenski izneo optužbe na račun Rusije, međunarodne institucije naglašavaju zaštitu dece tokom sukoba

Objavljeno pre

5 months

,

Foto Izvor: Pexels / Eugenia sol

Volodimir Zelenski izneo optužbe na račun Rusije, međunarodne institucije naglašavaju zaštitu dece tokom sukoba

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je u intervjuu međunarodnim medijima da, prema informacijama ukrajinskih vlasti, Rusija odvodi ukrajinsku decu i obučava ih da učestvuju u borbenim aktivnostima. Ova izjava data je tokom ekskluzivnog razgovora i predstavlja prvi put da je Zelenski javno izneo ovakve optužbe, koje prevazilaze ranije navode o premeštanju dece radi re-edukacije ili “rusifikacije”.

Prema rečima predsednika Ukrajine, postoje dokazi da su pojedina deca odvedena iz zemlje i podvrgnuta obuci sa ciljem da se kasnije bore protiv ukrajinskih snaga. Zelenski nije naveo detalje o prirodi dokaza niti koliko dece je navodno uključeno u ovaj proces.

Međunarodne institucije, uključujući Međunarodni krivični sud (ICC), u ranijim saopštenjima su ukazivale na zabrinutost zbog postupanja prema deci tokom sukoba u Ukrajini. ICC je 2023. godine izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika, navodeći kao osnov program “nezakonite deportacije dece” iz Ukrajine. Zvaničnici ruske strane, sa druge strane, saopštili su da se radi o humanitarnoj meri usmerenoj na zaštitu ratne siročadi. Ruski izvori objavljivali su i snimke na kojima su predstavnici vlasti u kontaktu sa decom.

U intervjuu, Zelenski je ponovio stav da ukrajinska vlada ne prihvata mogućnost razmene dece za zarobljene vojnike, naglašavajući da međunarodno humanitarno pravo posebno štiti decu kao neborce. “Važno je vratiti naše ratnike, ratne zarobljenike, ali ne možemo ih razmenjivati za decu”, rekao je Zelenski.

Međunarodni pravni okvir, uključujući Ženevske konvencije, predviđa posebnu zaštitu dece u oružanim sukobima i zabranjuje njihovu upotrebu u borbenim dejstvima. Prema dostupnim informacijama, nezavisno nije moguće potvrditi navode o obuci ukrajinske dece za vojne aktivnosti u Rusiji.

Sukob u Ukrajini traje od februara 2022. godine i prate ga brojne optužbe o kršenju prava civila, uključujući i pitanja zaštite dece. Organizacije za ljudska prava i međunarodne institucije nastavljaju da prate situaciju i apeluju na poštovanje međunarodnih normi tokom trajanja sukoba.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Neuspešna egzekucija Kriste Pajk: Detalji koji su šokirali SAD

Ekipa za izvršenje smrtne kazne koristila je oko 10 igala, a osuđena je završila na respiratoru nakon komplikacija.

Objavljeno pre

2 hours

,

October 27, 2026

Objavio:

Neuspešna egzekucija Kriste Pajk: Detalji koji su šokirali SAD

Ekipa za izvršenje smrtne kazne koristila je oko 10 igala, a osuđena je završila na respiratoru nakon komplikacija.

Neuspešna egzekucija Kriste Pajk privukla je veliku pažnju javnosti, jer su isplivali novi detalji koji ukazuju na ozbiljne propuste tokom postupka. Prema sudskom podnesku, tim zadužen za pogubljenje pokušao je da uspostavi intravenski pristup koristeći oko 10 igala, ali su se pojavile komplikacije koje su dovele do njenog hospitalizovanja.

Krista Pajk (50), osuđena na smrt zbog ubistva školske drugarice Kolin Slemer 1995. godine, bila je zabrinuta da će tokom egzekucije osoblje imati poteškoća sa pronalaskom vena. Tokom neuspešne egzekucije, Pajk je nastavila da diše i ispuštala je zvuke nalik gušenju nakon primene pentobarbitala, što je izazvalo zabrinutost nadležnih. Na kraju je prebačena u bolnicu u kritičnom stanju i priključena na respirator.

Kako je došlo do neuspešne egzekucije Kriste Pajk

Advokat Rendi Spajvi naveo je da je egzekucioni tim koristio približno 10 igala u pokušaju da uspostavi intravenski pristup. Tek nakon više pokušaja, primenjene su dve doze pentobarbitala. Međutim, stanje Kriste Pajk je ostalo ozbiljno, zbog čega je hitno hospitalizovana.

Prema navodima advokata, početkom oktobra Pajk je povratila svest. Nakon toga je počela da govori i hoda uz pomoć druge osobe. Kasnije je vraćena u zatvor, gde se sada kreće samostalnije i govori u potpunim rečenicama. Ipak, njeno dugoročno zdravstveno stanje i dalje je neizvesno.

Reakcije na neuspešnu egzekuciju i šta sledi dalje

“Ovo je najgori slučaj koji smo videli i ne može se uporediti ni sa jednim drugim neuspelim pogubljenjem u modernoj eri”, izjavio je Robin Meher, izvršni direktor Informativnog centra za smrtnu kaznu. “Ovo je bez presedana!”

Da je egzekucija bila uspešna, Krista Pajk bi bila tek devetnaesta žena u Sjedinjenim Američkim Državama nad kojom je izvršena smrtna kazna od 1976. godine. Međutim, guverner Tenesija Bil Li odlučio je da obustavi izvršenje smrtnih kazni do kraja 2026. godine. On je naložio sveobuhvatnu i nezavisnu proveru koju će sprovesti spoljni stručnjaci, kako bi se utvrdilo šta se tačno dogodilo tokom neuspešne egzekucije Kriste Pajk.

Ovaj slučaj pokrenuo je brojna pitanja o pouzdanosti i humanosti metoda izvršenja smrtne kazne u SAD. Takođe, izazvao je raspravu o potrebi za reformama i dodatnim proverama protokola koji prate ovakve postupke.

Pročitaj još

Svet

Epidemija ebole u Kongu: Nasilje i teorije zavere dodatno otežavaju borbu

Broj slučajeva premašio 10.060, skoro polovina obolelih preminula, medicinske ekipe izložene napadima i dezinformacijama.

Objavljeno pre

3 hours

,

October 27, 2026

Objavio:

Epidemija ebole u Kongu: Nasilje i teorije zavere dodatno otežavaju borbu

Broj slučajeva premašio 10.060, skoro polovina obolelih preminula, medicinske ekipe izložene napadima i dezinformacijama.

Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo dostiže zabrinjavajuće razmere, jer broj potvrđenih slučajeva premašuje 10.060, dok je gotovo polovina obolelih izgubila život, prema zvaničnim podacima. U isto vreme, napad na zdravstvene radnike, među kojima je medicinska sestra ubijena, pokazuje koliko su medicinske ekipe izložene opasnostima zbog teorija zavere i nasilja.

Tragedija u provinciji Čopo dodatno je produbila humanitarnu krizu. U mestu Bafvasende, grupa mladića naoružana mačetama i palicama napala je medicinski tim zbog sumnji da zdravstveni radnici šire virus putem lokalnog vodovoda. U ovom napadu jedna medicinska sestra izgubila je život, dok je još jedan zdravstveni radnik teško povređen.

Dezinformacije i nedostatak poverenja otežavaju borbu

Pored fizičkih napada, širenje dezinformacija na društvenim mrežama ozbiljno otežava rad medicinskih ekipa. Neki stanovnici veruju da je epidemija ebole izmišljotina humanitarnih organizacija radi profita, zbog čega su bolnice i vozila hitne pomoći često na meti napada. Takođe, zbog hroničnog nedostatka opreme i kašnjenja plata, deo medicinskog osoblja štrajkuje, što dodatno usporava odgovor na kriznu situaciju.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus istakao je da zdravstveni radnici moraju imati zagarantovanu bezbednost i dostojanstvo tokom obavljanja svojih dužnosti. Ovaj stav deli i međunarodna zajednica, koja snažno osuđuje nasilje nad medicinskim osobljem.

Širenje virusa i izazovi u nadzoru

Aktuelnu epidemiju, proglašenu u maju, izaziva soj virusa Bundibugjo, za koji ne postoji odobrena vakcina niti specifičan lek. Zaraza se sa početnih žarišta nekontrolisano proširila na 66 zdravstvenih zona u osam provincija Konga. Prema poslednjim informacijama, oko 80 odsto novih slučajeva javlja se van epidemiološkog nadzora, dok mnogi pacijenti izbegavaju centre za lečenje zbog straha i stigmatizacije.

Pored Demokratske Republike Kongo, prisustvo virusa zabeleženo je i u Ugandi, Keniji, Nigeriji i Francuskoj. U Keniji su granični prelazi pod posebnom kontrolom, nakon što su evidentirani slučajevi i smrtni ishodi povezani sa putnicima iz žarišta u Kongu. Nadležne službe nastavljaju sa izolacijom i praćenjem svih kontakata, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.

U međuvremenu, međunarodni zvaničnici upozoravaju da je zaustavljanje epidemije moguće samo uz saradnju lokalnog stanovništva i efektivnu zaštitu zdravstvenih radnika. Iako je epidemija ebole u Kongu trenutno jedna od najtežih humanitarnih kriza u regionu, ključ za njeno suzbijanje nalazi se u borbi protiv dezinformacija i obezbeđivanju sigurnosti onih koji su na prvoj liniji.

Pročitaj još

Svet

Forum zemalja izvoznica gasa u Moskvi: Šta donosi samit lidera?

U Moskvi se danas održava 8. Samit Foruma zemalja izvoznica gasa, sa liderima iz četiri kontinenta i ključnim razgovorima.

Objavljeno pre

3 hours

,

October 27, 2026

Objavio:

Forum zemalja izvoznica gasa u Moskvi: Šta donosi samit lidera?

U Moskvi se danas održava 8. Samit Foruma zemalja izvoznica gasa, sa liderima iz četiri kontinenta i ključnim razgovorima.

U Moskvi se danas održava 8. Samit šefova država i vlada Foruma zemalja izvoznica gasa (GECF), okupljajući 20 država članica sa četiri kontinenta. Ove zemlje, prema zvaničnim podacima, zajedno kontrolišu oko 70 odsto svetskih rezervi prirodnog gasa, učestvuju sa 38 odsto u globalnoj proizvodnji i čine 47 odsto svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG).

Samit u Moskvi predstavlja značajan trenutak za zemlje članice Foruma, s obzirom na globalni značaj prirodnog gasa i ulogu koju ove države imaju u energetskom sektoru. Pre svega, očekuje se da lideri razgovaraju o budućnosti energetskog tržišta, saradnji među članicama i izazovima koje donosi situacija na svetskom nivou.

Forum zemalja izvoznica gasa: ključni akteri i teme

Na samitu, domaćin je ruski predsednik Vladimir Putin. Prema najavama iz Kremlja, Putin će se sastati sa ključnim liderima prisutnim u Moskvi. Među najavljenim sastancima su i razgovori sa predsednikom Irana Masudom Pezeškijanom, koji je danas stigao u Moskvu, kao i sa liderima Mozambika, Ekvatorijalne Gvineje i Libijskog predsedničkog saveta.

Ove države, zajedno kao deo GECF-a, imaju snažan uticaj na globalno snabdevanje gasom. Zbog toga se svaka odluka ili zajednički zaključak sa foruma pažljivo prati od strane energetskih analitičara i tržišta. Ipak, osim energetske politike, lideri razgovaraju i o međusobnoj saradnji i mogućnostima daljeg razvoja infrastrukture.

Šta očekivati od samita u Moskvi?

Samit Foruma zemalja izvoznica gasa u Moskvi privlači pažnju zbog trenutne situacije na svetskim energetskim tržištima. Takođe, dolazak predsednika Irana i najavljeni bilateralni razgovori ruskog predsednika sa liderima drugih zemalja ukazuju na to da će teme biti raznovrsne, a fokus na stabilnosti tržišta i budućoj saradnji.

U međuvremenu, prema saopštenju iz Kremlja, Putin će tokom samita održati razgovore sa Danijelom Čapuom iz Mozambika, Teodorom Obijangom Ngemom Mbasogom iz Ekvatorijalne Gvineje i Mohamedom el Menfijem iz Libije. Ove bilateralne konsultacije dopunjuju zvanični program samita, čineći ga jednim od centralnih događaja u oblasti energetike ovog leta.

Na kraju, Forum zemalja izvoznica gasa ostaje ključna platforma za koordinaciju politika i razmenu iskustava među državama koje imaju najveći uticaj na tržište gasa. Tim povodom, pažnja javnosti i stručne javnosti usmerena je ka Moskvi, gde se danas okupljaju lideri najvažnijih izvoznica gasa na svetu.

Pročitaj još

U Trendu