Nadležne vojne službe sprovode istragu, pričinjena velika materijalna šteta na bespilotnim letelicama

Pet osoba, uključujući privatne preduzimače i pripadnike američke vojske, povređeno je tokom iranskog balističkog napada na vazdušnu bazu Ali Al Salem u Kuvajtu. Incident se dogodio nakon što je kuvajtska protivvazdušna odbrana presrela iransku raketu “Fateh-110”, čiji su ostaci pali na vojni kompleks, saopštili su zvanični izvori.

Prema dostupnim informacijama, sve povrede su lakše prirode, dok je pričinjena značajna materijalna šteta. Uništena je jedna bespilotna letelica MQ-9 Riper, dok je najmanje još jedna ozbiljno oštećena. Vrednost ovih letelica iznosi oko 30 miliona dolara (oko 3,2 milijarde dinara) po komadu.

Incident se dogodio u trenutku kada Sjedinjene Američke Države razmatraju produženje primirja u regionu, koje je na snazi od aprila, dok su sporadični napadi nastavljeni i tokom tog perioda. Prema zvaničnom izveštaju Ministarstva odbrane SAD, tokom operacije “Epski bes” od 28. februara, ukupno 14 američkih državljana je poginulo, dok je 409 povređeno.

Teheran je od početka sukoba ispalio više od 1.850 balističkih raketa na ciljeve u regionu. Raketa “Fateh-110” koristi bojevu glavu težine do 500 kilograma i dizajnirana je za napade na kratkim dometima. Istraga o poslednjem incidentu je u toku, a nadležne službe prikupljaju dokaze i utvrđuju okolnosti napada.

“Istraga je u toku”, saopšteno je iz nadležnih vojnih službi.

Američka administracija razmatra preliminarni sporazum sa Iranom, čekaju se reakcije Teherana i odluka vrhovnog vođe

Američki predsednik Donald Tramp završio je dvočasovni sastanak sa savetnicima u kriznoj sobi Bele kuće povodom mogućeg sporazuma sa Iranom o otvaranju Ormuskog prolaza, ali konačna odluka još nije saopštena, prema policijskim izvorima. Sastanak je održan nakon što je Tramp najavio spremnost da donese „konačnu odluku“ o memorandumu koji predviđa deblokadu strateškog pomorskog puta i pokretanje pregovora o nuklearnom programu Teherana.

Prema navodima, američka strana zahteva da Iran pristane da nikada ne poseduje nuklearno oružje, da odmah otvori Ormuski prolaz bez taksi i ograničenja za saobraćaj, kao i da ukloni sve mine koje je postavio u toj oblasti. Zauzvrat, Sjedinjene Države bi mogle da ukinu pomorsku blokadu iranskih luka, što je deo sporazuma koji se trenutno razmatra kroz posrednike.

Sa iranske strane, savetnik vrhovnog vođe Mohsen Rezai optužio je američkog predsednika za sabotažu pregovora i naglasio da su američki zahtevi preterani. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova naveo je da memorandum još uvek nije finalizovan i da se čeka odobrenje vrhovnog vođe Irana, Mojtabe Hamneija. Član iranskog pregovaračkog tima, Said Adžorlu, potvrdio je da se razgovori nastavljaju, uz „manja neslaganja“, i da je u planu šezdesetodnevni dijalog ukoliko bude dogovoren finalni tekst sporazuma.

Dok traju pregovori, situacija na Bliskom istoku ostaje napeta. Prema podacima UN-ove agencije za decu, tokom protekle nedelje u izraelskoj ofanzivi u Libanu prosečno je ubijeno ili povređeno jedanaestoro dece dnevno, dok su vazdušni udari ugrozili i istorijska i arheološka nalazišta u toj zemlji. Sastanci američke i iranske strane biće nastavljeni, a javnost očekuje zvanične odluke iz Vašingtona i Teherana.

Međunarodne organizacije izvestile o novom talasu raseljenih, humanitarna situacija i dalje ozbiljna

Prema saopštenju međunarodnih organizacija, poslednjih dana zabeležen je značajan porast broja civila koji napuštaju područje Gaze usled nastavka sukoba između izraelskih snaga i palestinskih grupa. Humanitarni izvori navode da su novi talasi raseljenih pretežno iz oblasti pogođenih intenzivnim vojnim dejstvima.

U izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da je veliki broj stanovnika bio prinuđen da napusti svoje domove zbog bezbednosnih razloga i ograničenih zaliha osnovnih životnih potrepština. Zvaničnici UN ističu da je pristup humanitarnoj pomoći i dalje otežan, što dodatno komplikuje situaciju civila na terenu.

Predstavnici lokalnih vlasti objašnjavaju da su prioriteti obezbeđivanje sigurnih koridora za evakuaciju i distribuciju hrane, vode i medicinskih sredstava. „Pokušavamo da organizujemo privremena skloništa za najugroženije grupe, uključujući decu i starije osobe“, izjavio je jedan od zvaničnika zaduženih za upravljanje krizom.

Međunarodni Crveni krst upozorava na moguće posledice po javno zdravlje usled prenatrpanosti skloništa i nedostatka osnovne higijene. Organizacija apeluje na strane u sukobu i međunarodnu zajednicu da obezbede nesmetan pristup humanitarnim radnicima i poštovanje prava civila.

Humanitarna kriza u Gazi traje već mesecima, a poslednji izveštaji ukazuju na nastavak teške situacije za civilno stanovništvo. Ukupan broj interno raseljenih prema poslednjim procenama UN nastavlja da raste, dok se očekuju dodatne međunarodne inicijative za pomoć stanovnicima pogođenim sukobom.