Pet vodećih američkih IT kompanija vredne su 20,81 bilion dolara, iznad BDP-a Kine od 20,71 bilion

Američka tehnološka kompanija Nvidia postala je sredinom maja 2026. godine firma sa najvećom tržišnom kapitalizacijom na svetu, dostigavši vrednost od 5.700 milijardi dolara (oko 617,4 biliona dinara). Ovaj iznos nadmašio je bruto domaći proizvod Nemačke, procenjen na 5,45 biliona dolara za tekuću sezonu.

Uz Nvidiju, na vrhu liste najvrednijih firmi su i Alfabet (Gugl) sa 4,81 bilion dolara i Epl sa tržišnom vrednošću od 4,38 biliona dolara. Majkrosoft, poznat po personalnim računarima, zauzima četvrto mesto sa 3,04 biliona dolara, dok je Amazon peti, pokrivajući širok spektar delatnosti.

Među kompanijama van Sjedinjenih Američkih Država, najvredniji je južnokorejski proizvođač čipova TSMC na šestoj poziciji, dok je Tesla Ilona Maska deveta. Najbolje plasirana evropska kompanija je holandski ASML, sa kapitalizacijom od 610 milijardi evra (oko 71,4 biliona dinara), ali tek na 21. mestu. Slede švajcarski Roš sa 335 milijardi evra i britanski Astra-Zeneka sa 282 milijarde evra.

Značajan rast Nvidije počeo je krajem 2022. godine, kada je vrednost kompanije dostigla 300 milijardi dolara. Za manje od četiri godine, cena akcija porasla je četrnaest i po puta, što čini rast od 1.440 odsto. U oktobru prošle godine Nvidia je postala prva kompanija čija je tržišna kapitalizacija prešla pet biliona dolara.

Prihodi Nvidije lane su premašili 216 milijardi dolara (oko 23,4 biliona dinara), a za 2027. godinu predviđa se da bi mogli dostići i bilion dolara, što bi premašilo godišnje prihode Volmarta i Amazona. Tržišna vrednost vodećih IT kompanija uporediva je sa BDP-om najjačih svetskih ekonomija: Alfabet i Epl su pojedinačno vredniji od BDP-a Velike Britanije (4,26 biliona dolara) i Francuske (3,60 biliona evra).

Zbirna tržišna kapitalizacija pet najvećih američkih IT kompanija iznosi 20,81 bilion dolara, što je više od BDP-a Kine (20,71 bilion dolara) i čini dve trećine godišnjeg BDP-a SAD, procenjenog na 32,35 biliona dolara.

Visoke berzanske vrednosti ovih kompanija odražavaju očekivanja investitora o daljem rastu i razvoju IT sektora. U slučaju Nvidije, očekuje se nastavak inovacija i potencijalni povratak na kinesko tržište, gde je do pre godinu dana držala 90 odsto tržišta čipova, pre uvođenja američkih izvoznih ograničenja.

Na manifestaciji u Parizu biće predstavljeno više od 1.100 izlagača i 3.500 životinja, uz jačanje ekonomske saradnje sa Francuskom

Srbija će od 27. februara do 7. marta 2027. godine biti zemlja-počasni gost na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Parizu (Salon International de l’Agriculture – SIA), saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Ova manifestacija, koja okuplja oko 438.000 posetilaca, više od 1.100 izlagača i približno 3.500 životinja, predstavlja jednu od najznačajnijih međunarodnih platformi za promociju agrarnih potencijala i prehrambene industrije.

Ministar Dragan Glamočić izjavio je da je učešće Srbije u svojstvu počasnog gosta značajna prilika za predstavljanje snage domaće poljoprivrede, kvaliteta prehrambene industrije i bogatstva gastronomskog nasleđa, kao i za jačanje partnerstva sa Francuskom, povezivanje kompanija, razmenu znanja i promociju novih investicija i trgovinskih odnosa.

Sajam u Parizu, koji je ove godine organizovan pod sloganom „Generacije rešenja“, zabeležio je 79 zvaničnih poseta, prisustvo brojnih stranih delegacija i ambasadora iz blizu 50 zemalja. Prema zvaničnim podacima, ova manifestacija potvrđuje poziciju Srbije kao strateški važne zemlje za evropsku poljoprivredu.

U poslednjih nekoliko godina francuske kompanije su realizovale značajne investicije u Srbiji, posebno u sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije. Među najvećim investitorima su grupa Lactalis/Somboled u Somboru, Bongrain SA/Mlekoprodukt u Zrenjaninu i Kikindi, Soufflet Group/Maltinex u Bačkoj Palanci i Sicoberr u Kraljevu. Ministar Glamočić je istakao da ove investicije osnažuju ekonomske veze dve zemlje i otvaraju potencijal za dalju saradnju u oblastima prerade hrane, stočarstva, genetike, vinogradarstva, digitalne i organske poljoprivrede, kao i proizvodima sa geografskim poreklom.

Predsednik Međunarodnog sajma poljoprivrede u Parizu Žerom Despe izjavio je: „Po treći put jedna zemlja biće počasni gost SIA. To predstavlja važan strateški element našeg događaja. Pored poljoprivrede, istorija nas sa Srbijom povezuje toliko dugo da je prijateljstvo vremenom prevazišlo sam institucionalni okvir.“

Učešće Srbije na SIA 2027 biće i prilika za promociju kapaciteta Republike Srbije pred održavanje Specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027 Beograd, koja će se u glavnom gradu Srbije održati pod temom “Igraj za čovečanstvo – sport i muzika za sve”. Ministar Glamočić pozvao je francuske partnere i kompanije da učestvuju na ovom najvećem međunarodnom događaju u regionu Zapadnog Balkana.

Ukupan finansijski paket iznosi 113 miliona evra, planirano širenje na 2.700 brzih punjača do 2028. godine

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kredit od 35 miliona evra kompaniji Grin vej za razvoj mreže punjača za električna vozila u Poljskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj, kao deo šireg investicionog paketa vrednog 113 miliona evra. Ovo ulaganje predviđa instalaciju 2.700 novih brzih i ultrabrzih javnih punjača do 2028. godine, čime će se znatno unaprediti dostupnost infrastrukture za električna vozila u regionu.

Prema saopštenju EBRD, nova infrastruktura biće postavljena u urbanim područjima i na saobraćajno frekventnim lokacijama, s ciljem da se olakša prekogranično putovanje električnim vozilima i poveća pristupačnost punjenja. Grin vej, čije je sedište u Poljskoj, trenutno upravlja sa više od 3.000 javnih punjača i planira značajno proširenje mreže u narednim godinama.

Banka ističe da je razvoj mreže punjača ključan za ubrzanje prelaska na električnu mobilnost u srednjoj Evropi, gde je infrastruktura za punjenje još uvek manje razvijena u poređenju sa zapadnim delovima Evropske unije. Ujedno, sva električna energija koju koristi Grin vej dolaziće iz obnovljivih izvora, što ima za cilj smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Kredit ima podršku Evropske unije kroz program Invest EU, uz mehanizam zaštite od prvog gubitka radi podsticanja dodatnih ulaganja u zelenu infrastrukturu i inovacije, navodi se u saopštenju banke.

EBRD je jedan od najvažnijih investitora u Poljskoj, Hrvatskoj i Slovačkoj, sa ukupnim ulaganjima većim od 25 milijardi evra u te zemlje, uglavnom u privatni sektor.