Komanda južnog krila američke vojske potvrdila susret sa kubanskim generalima, razgovori održani uz granicu vojne baze

Komandant Južne komande oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država sastao se sa visokim kubanskim vojnim zvaničnicima u petak na periferiji američke mornaričke baze Gvantanamo na Kubi, saopštila je Južna komanda (SOUTHCOM). Prema zvaničnom obaveštenju, general Frensis Donovan, komandant SOUTHCOM-a, imao je „kratak razgovor o pitanjima operativne bezbednosti“ sa generalom Robertom Legráom Sotolongom, prvim zamenikom načelnika Generalštaba kubanske vojske, kao i sa drugim visokim predstavnicima oružanih snaga Kube.

Sastanak je održan u trenutku kada su odnosi između Sjedinjenih Država i Kube napeti, a američki predsednik Donald Tramp ne isključuje mogućnost vojnih mera prema Kubi. Južna komanda navodi da je razmena između dva vojna rukovodstva vođena na samoj granici mornaričke baze Gvantanamo, koja je već decenijama predmet neslaganja između dve zemlje. Kuba smatra prisustvo američke baze, koja je uspostavljena pre dolaska vlasti Fidela Kastra, nelegalnim, dok Sjedinjene Države bazu i dalje koriste prema ranijim sporazumima.

Prema navodima međunarodnih izvora, ovakvi susreti američkih i kubanskih oficira povremeno se održavaju kako bi se razgovaralo o pitanjima bezbednosti oko ograde koja razdvaja bazu od ostatka teritorije Kube. Ove tzv. „fence-line meetings“ tradicionalno su posvećene razmeni informacija vezanih za sigurnosne procedure i smanjenje mogućnosti nesporazuma na granici baze.

Međutim, sastanci na ovom nivou, gde direktno učestvuje komandant Južne komande SAD, su ređi. SOUTHCOM je u svom zvaničnom saopštenju na društvenim mrežama potvrdio da je general Donovan razgovarao sa kubanskim generalom Legráom Sotolongom i drugim visokim oficirima, ističući da je sastanak bio fokusiran na operativnu bezbednost.

Sastanak dolazi u trenutku kada su u fokusu međunarodne zajednice tenzije između SAD i Kube oko niza pitanja, uključujući položaj američke baze u Gvantanamu. Istorijski gledano, Gvantanamo je česta tačka neslaganja, s obzirom na to da Kuba godinama postavlja pitanje legitimiteta američkog prisustva, dok američka strana naglašava važnost saradnje u cilju očuvanja stabilnosti i bezbednosti na tom području.

Ovo je najnoviji primer kontakata na visokom vojnom nivou između dve zemlje, dok zvaničnici sa obe strane ističu važnost održavanja kanala komunikacije. Detalji razgovora nisu objavljeni, a nema informacija o donošenju konkretnih zaključaka ili dogovora tokom ovog susreta. Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde dodatne detalje sa sastanka.

Američki predsednik i savetnici za nacionalnu bezbednost razmatrali okvir produženja primirja, bez potvrde o potpisivanju

Sastanak američkog predsednika Donalda Trampa sa savetnicima za nacionalnu bezbednost, održan danas u Situacionoj sobi Bele kuće, završen je posle dva sata bez donošenja konačne odluke o sporazumu sa Iranom, saopštio je visoki zvaničnik administracije. Prema navodima izvora, okvir sporazuma kojim bi se produžilo primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana za 60 dana je blizu, ali pojedina pitanja, uključujući odmrzavanje iranskih sredstava, ostaju otvorena za dalje razmatranje.

U zvaničnoj izjavi je saopšteno da su tokom sastanka razmatrani detalji eventualnog produženja primirja i pokretanja novih pregovora o iranskom nuklearnom programu. Portparol nije želeo da komentariše da li je predsednik Tramp doneo odluku o potpisivanju preliminarnog sporazuma sa Iranom.

Predsednik Tramp je ranije danas, u objavi na društvenoj mreži, najavio održavanje sastanka i istakao ključne zahteve Sjedinjenih Američkih Država – da Iran nikada ne sme imati nuklearno oružje ili bombu, da Ormuski moreuz mora biti odmah otvoren za neograničen brodski saobraćaj bez putarina, kao i da će zahtevati uklanjanje svih vodenih mina na tom plovnom putu. Takođe je naveo da će biti zahtevano otkopavanje “nuklearne prašine” iz urušenih iranskih skloništa od strane američkih vlasti.

Situaciona soba, u kojoj je održan sastanak, nalazi se u prizemlju Zapadnog krila Bele kuće i koristi se za upravljanje obaveštajnim podacima, a njome upravljaju zaposleni u Savetu za nacionalnu bezbednost. Dodatne informacije o daljim koracima u vezi sa sporazumom sa Iranom očekuju se nakon što budu razmotrena preostala sporna pitanja.

Američke imigracione vlasti potvrdile su privremeno puštanje osobe čija je deportacija bila predviđena, nakon proglašenja zdravstvene vanredne situacije od strane SZO

Imigracione i carinske službe Sjedinjenih Američkih Država (ICE) privremeno su oslobodile državljanina Južne Amerike, Hosea Jugar-Kruza, koji je bio u procesu deportacije u Demokratsku Republiku Kongo, saopštili su njegovi advokati u petak. Jugar-Kruz je prvobitno pritvoren nakon što je prešao američku granicu u julu 2024. godine. Šest meseci kasnije, imigracioni sudija je zaključio da bi, ukoliko bude vraćen u domovinu, mogao biti izložen mučenju, te je odlučeno da ne može biti deportovan u tu zemlju.

Nadležne službe su nastavile sa njegovim pritvorom do kraja decembra 2025. godine, kada je savezni sudija presudio da takva detencija nije zakonita. Međutim, Jugar-Kruz je ponovo uhapšen u aprilu, nakon što je Kongo pristao da ga prihvati. Dana 17. maja, dok je još boravio u pritvoru u Iovi, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je epidemiju ebole u Kongu i Ugandi za zdravstvenu vanrednu situaciju. Prema podacima SZO objavljenim u sredu, registrovano je više od 1.000 sumnjivih ili potvrđenih slučajeva i preko 240 smrtnih ishoda povezanih sa epidemijom.

Advokati Jugar-Kruza naveli su u saopštenju da je Ministarstvo za unutrašnju bezbednost pre izbijanja epidemije, uprkos protestima u Minesoti i Iovi, odbijalo da obustavi deportaciju ili razmotri mogućnost preseljenja u treću zemlju radi bezbednosti svog klijenta. Oni su istakli da je status žrtve mučenja dodatno otežao njegov položaj, posebno u kontekstu pogoršanja zdravstvene situacije u zemlji porekla.

Imigracione vlasti nisu dale komentar na upite međunarodnih medija povodom ovog slučaja. Prema navodima advokata, odluka o privremenom puštanju Jugar-Kruza doneta je nakon što je zdravstvena kriza u regionu privukla pažnju javnosti i relevantnih institucija. Nije poznato da li će deportacija biti trajno obustavljena ili će slučaj biti ponovo razmatran po okončanju vanredne situacije.

Epidemije ebole u centralnoafričkim državama predstavljaju značajnu pretnju po javno zdravlje, a međunarodne organizacije redovno upozoravaju na rizike povezane sa povratkom ili deportacijom osoba u pogođena područja. Slučaj Jugar-Kruza dodatno je ukazao na kompleksnost migracionih procedura u situacijama kada se ljudska prava preklapaju sa globalnim zdravstvenim izazovima.