Nakon što je stvorio talente u omladinskoj školi Crvene zvezde, Marko Neđić je preuzeo Radnički Niš i kroz sedam kola obezbedio superligaški status

Marko Neđić, nekadašnji tvorac uspeha omladinske škole Crvene zvezde, nastavio je trenersku karijeru u Superligi Srbije na klupi Radničkog iz Niša i za svega sedam utakmica obezbedio opstanak kluba među elitom. Sezona Superlige donela je brojne izazove, a jedan od najistaknutijih trenutaka svakako je dolazak Neđića u Niš kada se činilo da je tim u teškoj situaciji.

Neđić, poznat po radu sa mlađim kategorijama Crvene zvezde i iskustvu sa Grafičarom, prihvatio je izazov preuzimanja Radničkog svega nekoliko dana pred teško gostovanje u Kragujevcu. “Bilo je bukvalno sve turbulentno i odluke preko noći oko velikog praznika Vaskrsa. Imali smo odmah od ponedeljka pet-šest dana da se spremimo za teško gostovanje u Kragujevcu. Nije bilo realno da odmah na početku implementiramo svoje ideje, upoznali smo se prvo i sa onim što imamo, u kakvom smo stanju. Kada se sklope sve kockice, morao je da se napravi taj kratkoročni cilj”, istakao je Marko Neđić.

Kroz seriju od sedam kola pod njegovim vođstvom, Radnički Niš ostvario je pet pobeda i time vratio veru igračima i navijačima. Posebnu pažnju posvetio je psihološkoj pripremi tima i vraćanju samopouzdanja fudbalerima koji su do tada bili pod velikim pritiskom zbog loše pozicije na tabeli. „Kada sam video momke, ima sjajnih igrača, ali je samopouzdanje bilo na veoma niskom nivou. Moralo je da se radi na međuljudskom nivou, da steknemo poverenje igrača, da veruju i sami u ono što mi verujemo”, rekao je Neđić o početnim izazovima.

Prva utakmica pod njegovim vođstvom donela je bod iz Kragujevca nakon slabijeg prvog poluvremena, što su on i stručni štab iskoristili kao motivaciju za dalje napredovanje. “Odmah prva utakmica u Kragujevcu, prvo poluvreme je bilo potpuno ono što ne želimo, ali se posle video mali porast samopouzdanja, uspeli smo da uzmemo bod, nakon toga sve je išlo svojim tokom”, dodao je Neđić.

Radnički Niš završio sezonu kao stabilan superligaš zahvaljujući efikasnoj seriji rezultata pod novim trenerom. Klub sada ima jasnu perspektivu za narednu sezonu dok Marko Neđić potvrđuje svoj status jednog od najperspektivnijih mladih trenera domaćeg fudbala.

Toni Kros ističe snagu i kvalitet Janna Aurela Bisseka, naglašavajući da je izostanak štopera Intera neočekivan u selekciji Julijana Nagelsmana za Mundijal 2026.

Toni Kros, bivši fudbaler Real Madrida i višegodišnji član nemačke reprezentacije, komentarisao je izbor igrača za nacionalni tim koji je objavio selektor Julijan Nagelsman pred kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2026. godine. U najnovijoj epizodi podkasta ‘Einfach mal Luppen’, koji vodi sa bratom Feliksom, Kros je pohvalio većinu izbora selektora, ali posebno istakao iznenađenje zbog nepozivanja štopera Janna Aurela Bisseka iz Intera iz Milana.

“Lista je dobra, nema mesta pretpostavci da neko zna više od trenera,” rekao je Toni Kros, osvrćući se na zvaničnu objavu spiska. Ipak, dodao je: “Nedostaje mi ime koje bih voleo da vidim među tih 26 – Yann Aurel Bissek.” On i njegov brat su naglasili kako se radi o defanzivcu koji ima impozantno prisustvo na terenu i koga bi malo ko želeo kao protivnika u direktnom duelu.

Yann Aurel Bissek (rođen 29. novembra 2000), visine 1,96 metara i težine 83 kilograma, ove sezone osvojio je duplu krunu sa Interom i uprkos odličnim partijama do sada ima samo jedan nastup za seniorski tim Nemačke. “On me impresionirao prošle godine. Veoma dobar štoper sa snažnim fizičkim karakteristikama. Ne želite igrati protiv njega ili ga makar ne želite imati naspram sebe u duelu,” istakao je Kros.

Nagelsman se ipak odlučio za Jonatana Taha (Bajern Minhen), Nika Šloterbeka (Borusia Dortmund) i Antonija Ridigera (Real Madrid) kao centralne bekove umesto Bisseka. Ovaj defanzivac, poreklom iz Kelna sa dvojnim nemačko-kamerunskim državljanstvom, debitovao je u Bundesligi još sa 16 godina igrajući za Keln. Posle brojnih pozajmica u Holstein Kielu, Rodi, Vitoriji Gimaraeš i AGF-u Aarhus – koji ga je otkupio oktobra 2021 – karijeru je prošlog leta nastavio u Interu nakon transfera vrednog sedam miliona evra.

U dresu italijanskog kluba Bissek sve više dobija priliku i pokazuje se kao moderan centralni bek: fizički dominantan, siguran u pas igri i sposoban da postiže golove. Kros smatra da bi njegovo odsustvo moglo biti presudno: “Ne znam da li će to biti ključna slagalica koja nam fali da bismo uspeli ili ne”, zaključio je bivši vezista Real Madrida.

Na kraju razgovora, Toni Kros izrazio je podršku odluci selektora da pozove Manuela Nojera iz Bajerna Minhen na golmansku poziciju uprkos povlačenju iz reprezentacije ranije ove godine: “Sa sportske strane gledano – to je ispravna odluka… treba na Mundijal voditi najbolje igrače bez obzira na lična osećanja”, rekao je Kros.

Dvojica bivših fudbalera Independiente del Valle, Hincapie iz Arsenala i Pacho iz PSG-a, prvi put će se sastati u finalu Lige šampiona, simbolizujući uspon ekvadorskog fudbala.

Piero Hincapie i Willian Pacho, dva bivša igrača Independiente del Valle, naći će se oči u oči u velikom finalu Lige šampiona koje se igra u subotu u Budimpešti. Ovaj susret označava prvi put da će dvojica Ekvadoraca igrati jedan protiv drugog u finalu najprestižnijeg evropskog klupskog takmičenja, što je značajan momenat ne samo za njih lično već i za čitav ekvadorski fudbal.

Independiente del Valle je poslednjih godina postao rasadnik fudbalskih talenata, iz čijih su redova ponikli igrači poput Moisésa Caiceda, Williana Pacha, Piera Hincapija, Joela Ordóñeza, Kendryja Páeza, Gonzala Plate i Angela Preciada. Ključnu ulogu u razvoju ovih igrača imao je Miguel Ángel Ramírez koji ih je vodio kao trener omladinskih selekcija kluba. “Hincapie (2001) je tada igrao levog beka za U16 tim dok je Pacho (2002) bio centralni bek U18 ekipe,” priseća se Ramírez.

Ramírez ističe kako je Hincapie bio tehnički izuzetno nadaren i fizički dominantan još od mladih dana: “Njegovi GPS podaci su bili bolji od bilo kog igrača seniorske ekipe.” Za razliku od njega, Pacho je kasnije sazreo i prolazio kroz fazu prilagođavanja: “Pacho nije imao toliko razvijene koordinacione sposobnosti na početku, ali ga je svaka nova prepreka dodatno očvrsnula sve do dolaska u PSG.”

Napredak obojice bio je impresivan – Hincapie je debitovao kao levi centralni bek i ubrzo pokazao da poseduje defanzivne i ofanzivne kvalitete potrebne za vrhunski nivo. S druge strane, Pacho je posle Ambera i Ajntrahta stigao do Pariza gde se nametnuo kao ključni igrač. Ramírez priznaje da ga je njegov razvoj iznenadio: “Na početku karijere često bi bio nervozan pred važne utakmice. Danas me impresionira kako se nosi sa najvećim pritiskom na terenu.”

Ove godine duel Hincapija (Arsenal) i Pacha (PSG) predstavlja vrhunac njihovih karijera – uz Antonio Valenciu koji je ranije nastupio u finalu Lige šampiona za Manchester United, sada će Ekvador imati dva predstavnika na najvišem nivou evropskog fudbala. Samo Pacho do sada ima osvojenu titulu.

Miguel Ángel Ramírez kaže: “Dva igrača koja sam trenirao od osnovnog nivoa stižu do finala Lige šampiona jedan protiv drugog – to mi možda nikada više neće desiti. Obojica su ljudi vredni finala ovog ranga.” Zanimljivo ističe njihove osobine: “Teško ih je nadigrati jedan na jedan; Hincapie po intenzitetu akcija a Pacho po stabilnosti u defanzivi.”

Ekvadorska javnost podeljena je između simpatija prema obojici fudbalera koji su zajedno trenirali još kao deca: „Poznajemo se dugo, sanjali smo o ovakvim trenucima još od detinjstva. On već ima titulu prvaka Evrope – možda sada bude moj red,“ rekao je Hincapie pred veliko finale.