Sara Pavkov najavila početak sakupljanja farmaceutskog otpada od septembra i istakla značaj odlikovanja predsednika Vučića u Kini

Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, izjavila je da je odlikovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića ordenom prijateljstva tokom posete Kini velika čast za Srbiju i potvrda čvrstih odnosa između dve zemlje. Poseta je ocenjena kao strateški značajna, a potpisano je više od 30 sporazuma iz različitih oblasti. Pavkov je istakla da bi otvaranje prve fabrike humanoidnih robota i čipova u Srbiji, što je najavljeno tokom posete, moglo predstavljati važan iskorak za domaću privredu.

Govoreći o zaštiti životne sredine, Pavkov je navela da je u industrijama u Majdanpeku, Boru i železari u Smederevu uloženo ukupno 600 miliona dolara u projekte zaštite životne sredine, kao i da su kompanije Zi Đin Majning i Zi Đi Koper investirale polovinu ovog iznosa. Prema njenim rečima, ove kompanije su zbrinule više od 4.000 tona opasnog otpada, zasadile preko milion i dvesta hiljada sadnica, i investirale u prečistače otpadnih voda.

Ministarka je najavila da će od septembra građani moći da odlažu farmaceutski otpad na tri lokacije, od kojih će prva biti u Beogradu. Lekovi sa isteklim rokom trajanja moći će da se predaju na ovim punktovima, dok će apoteke u saradnji sa ministarstvom preuzeti dalje skladištenje otpada. Pavkov je podsetila i da je prošle godine pokrenuta kampanja za mlade sa ciljem da se uključe u zaštitu životne sredine.

Takođe, ministarka je najavila radne posete Uzbekistanu i Azerbejdžanu, gde će Srbija kao budući domaćin Svetskog dana životne sredine 2027. godine preuzeti tu titulu u Bakuu.

Dragoljub Mićunović, dugogodišnji član Demokratske stranke i jedan od osnivača modernog demokratskog pokreta u Srbiji, preminuo je u 96. godini života, potvrdio je predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević.

Dragoljub Mićunović, jedan od najznačajnijih srpskih političara i filozofa u savremenoj istoriji, preminuo je tokom noći u Beogradu u 96. godini života. Vest o njegovoj smrti potvrdio je predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević, koji je istakao da je Mićunović ostavio dubok trag u razvoju političkog pluralizma i demokratskih vrednosti u Srbiji.

Mićunović je bio jedan od osnivača Demokratske stranke početkom devedesetih godina, a tokom svoje duge karijere obavljao je više značajnih funkcija, uključujući i mesto predsednika Skupštine SR Jugoslavije. Bio je prepoznat kao zagovornik dijaloga, tolerancije i borbe za ljudska prava, što je često isticao i u javnim nastupima i brojnim autorskim tekstovima.

Pored političkog angažmana, Mićunović je bio cenjeni univerzitetski profesor i filozof. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i autor je više zapaženih naučnih radova i knjiga iz oblasti filozofije politike i etike. Njegov akademski rad često je bio utemeljen na principima slobode, demokratičnosti i građanske odgovornosti.

Povodom njegove smrti oglasili su se brojni predstavnici političkog i javnog života, navodeći da je Mićunović bio simbol mudrosti i doslednosti u borbi za demokratsku Srbiju. “Mićunović je bio uzor generacijama političara i intelektualaca, a njegovo nasleđe ostaje temelj za sve one koji se zalažu za slobodno društvo”, naveo je jedan od njegovih saradnika.

Tokom devedesetih i dvehiljaditih godina, Mićunović je bio aktivan učesnik u procesima političkih promena, a 2003. godine izabran je za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore. Zalagao se za evropske integracije, izgradnju institucija i vladavinu prava, smatrajući da su to ključni preduslovi za napredak društva.

Sahrana Dragoljuba Mićunovića biće organizovana u krugu porodice, a datum i mesto biće naknadno saopšteni. Javnost i politički akteri nastavljaju da odaju počast njegovom radu i doprinosu razvoju demokratskih procesa u Srbiji.

Predsednik Srbije istakao posledice bombardovanja 1999. godine i ukazao na promene globalnog poretka

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se studentima na Univerzitetu Đinghua u Pekingu, govoreći o promenama u međunarodnim odnosima i posledicama kršenja međunarodnog prava, posebno nakon agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine. Vučić je istakao da je tada pogažen međunarodni poredak i da je Srbija bombardovana od strane 19 članica NATO-a bez odobrenja Ujedinjenih nacija, pod izgovorom sprečavanja humanitarne katastrofe, sa ciljem secesije dela teritorije.

Predsednik Srbije je naglasio da je bombardovanjem kineske ambasade u Beogradu poslata poruka i Kini, sa namerom da se pokaže kako prolaze oni koji se ne povinuju. Istakao je i da je Srbija kroz istoriju, tokom dva svetska rata i 1999. godine, bila kažnjavana zbog svoje neposlušnosti i težnje da sačuva teritorijalni integritet i suverenitet.

Vučić je ukazao na sličan obrazac postupanja prema drugim državama, poput Iraka, gde su tvrdnje o nuklearnim kapacitetima poslužile kao izgovor za vojnu intervenciju, kao i na primere manipulacije informacijama, poput događaja na Tjenanmenu. On je naveo da se danas, umesto vojne sile, sve češće koriste nevladine organizacije, zloupotreba manjinskih i verskih prava, kao i uticaj na obrazovni i zdravstveni sistem i medije.

Predsednik Srbije je pomenuo i pokušaje destabilizacije političkog sistema u Srbiji, navodeći da su pokušaji „obojene revolucije“ bili neuspešni zahvaljujući podršci građana. Vučić je takođe istakao govor predsednika Kine, Si Đinpinga, iz 2021. godine, u kojem je Kina najavila podršku globalizaciji i liberalizaciji tržišta, nasuprot sve većim barijerama koje uvode zapadne zemlje.

Na kraju obraćanja, Vučić je istakao dobre odnose Srbije i Kine, navodeći da su građani Srbije naklonjeni Kini i da je predsednik Si Đinping pokazao posebno poštovanje prema Srbiji prilikom zvaničnih susreta.