Advokat potvrdio da je postupak prekinut nakon neuspešnih pokušaja sprovođenja smrtne kazne, zvaničnici se nisu oglasili

Planirana egzekucija osuđenika na smrt Tonija Karatersa u američkoj saveznoj državi Tenesi prekinuta je nakon što službenici nisu uspeli da pronađu venu za primenu smrtne injekcije, saopštila je advokatica osuđenog. Prema njenim rečima, pokušaji su trajali oko sat vremena, nakon čega je postupak odložen.

Advokatica Marija DeLiberato, koja je bila prisutna tokom pokušaja izvršenja kazne, izjavila je da je Karaters bio vidno uznemiren, ali više detalja o njegovom stanju ili daljim koracima nije saopšteno. “Videla sam ga kako se trza i ispušta zvuke bola”, navela je DeLiberato, dodajući da je ceo proces bio izuzetno naporan za sve prisutne.

Zvaničnici iz Uprave za korekcije Tenesija nisu odmah dali komentar povodom ovog događaja, a odgovor na upit nije stigao do trenutka objavljivanja vesti. Nije precizirano kada bi mogao biti određen novi termin za izvršenje smrtne kazne.

Informacije o daljem postupku, kao i zvanično saopštenje državnih organa, očekuju se u narednom periodu. Prema dosadašnjim navodima, radi se o privremenoj obustavi egzekucije zbog tehničkih poteškoća, a ne o promeni sudske odluke.

Smrtna kazna u Tenesiju sprovodi se injekcijom, a procedura nalaže identifikaciju odgovarajuće vene pre početka primene. Slučajevi u kojima nije moguće obaviti egzekuciju iz medicinskih razloga retko se dešavaju, a svaki takav slučaj podrazumeva dodatne provere i moguće odlaganje.

Ovo je razvoj događaja koji izaziva pažnju javnosti i pravnih stručnjaka, dok se zvanične institucije još nisu oglasile sa detaljnijim informacijama. Dalji tok slučaja biće poznat nakon zvaničnog saopštenja državnih organa.

Republikanski senatori odložili glasanje o paketu za finansiranje, potvrđeno iz više izvora; sporni deo vezan za fond Ministarstva pravde i bezbednost Bele kuće

Senat Sjedinjenih Američkih Država nije održao planirano glasanje o paketu za finansiranje agencija za imigraciju pri Ministarstvu za unutrašnju bezbednost, nakon što su republikanski senatori izrazili protivljenje pojedinim delovima predloga. Odluka o odlaganju glasanja doneta je u četvrtak, saopštili su izvori iz Senata.

Prema dostupnim informacijama, razlog odlaganja je neslaganje oko uvođenja novog fonda Ministarstva pravde, poznatog kao “anti-weaponization” fond, kao i izdvajanja sredstava za bezbednosne potrebe koje uključuju i projekat izgradnje balske sale u Beloj kući. Paket vredan 72 milijarde dolara predviđao je i milijardu dolara za finansiranje Tajne službe, uključujući sredstva za modernizaciju Istočnog krila Bele kuće.

Najveći deo protivljenja kod senatora izazvalo je planirano osnivanje fonda Ministarstva pravde u iznosu od 1,776 milijardi dolara, namenjenog kompenzaciji lica koja tvrde da su bila nepravedno na meti vladinih mera. Nekoliko senatora je nakon sastanka sa vršiocem dužnosti državnog tužioca odbilo da komentariše detalje razgovora.

Senatori su ranije tokom dana naveli da očekuju da deo sredstava namenjenih Tajnoj službi bude izuzet iz paketa pre nastavka razmatranja. Iako su republikanski lideri najavljivali objavljivanje novog nacrta zakona tokom srede, do četvrtka popodne to još nije učinjeno.

Sporna pitanja vezana za finansiranje i raspodelu budžetskih sredstava ostala su glavna prepreka za postizanje dogovora o paketu, a pojedini članovi oba doma Kongresa ukazali su na potrebu daljih razgovora. Predstavnici Senata nisu precizirali kada bi glasanje o revidiranom predlogu moglo biti održano.

Ova situacija dešava se u kontekstu redovnih budžetskih pregovora u Vašingtonu, gde su finansiranje bezbednosnih službi i posebni izdaci za projekte u Beloj kući često predmet rasprava. Analitičari navode da bi odlaganje moglo uticati na dinamiku rada agencija koje zavise od federalnih sredstava, dok se kompletan tekst predloga i dalje očekuje.

Američki predsednik potvrdio odlaganje potpisivanja uredbe o AI, navodeći potrebu očuvanja konkurentnosti SAD

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država saopštio je u četvrtak da je odlučio da odloži potpisivanje izvršne uredbe o veštačkoj inteligenciji (AI), koja je bila planirana za isti dan. Odluka je doneta sa ciljem da se, prema njegovim rečima, ne ugrozi vodeća pozicija SAD u razvoju i primeni tehnologija veštačke inteligencije.

Uredba je trebalo da definiše pravac federalne politike prema AI, nadovezujući se na prethodne napore administracije u domenu razvoja te tehnologije na nacionalnom nivou. Predsednik je tokom obraćanja reporterima u Ovalnom kabinetu, u okviru drugog događaja, izjavio da je doneo odluku o odlaganju nakon razmatranja sadržaja nacrta uredbe.

“Odložio sam to jer mi se nisu dopali pojedini aspekti”, naveo je predsednik, odgovarajući na pitanje novinara o razlogu odlaganja. Dodao je da smatra kako bi neki delovi predložene uredbe mogli da uspore američki napredak u oblasti AI. “Prednjačimo u odnosu na druge države i ne želim da bilo šta ugrozi tu prednost”, rekao je.

Predsednik je istakao da AI donosi pozitivne efekte, uključujući otvaranje novih radnih mesta u SAD. Takođe je naveo da je cilj da buduće mere ne predstavljaju prepreku daljem razvoju i konkurentnosti. “Zaista sam mislio da bi to mogla biti prepreka, i želim da budem siguran da neće biti tako”, izjavio je.

“Odložio sam taj sastanak, zapravo je bila reč o konferenciji za novinare i potpisivanju uredbe”, precizirao je predsednik. “Nisam želeo da nastavim dok ne budem zadovoljan svim elementima predloženih mera.”

Nije precizirano koji su konkretni delovi nacrta uredbe izazvali zabrinutost predsednika ili na koji način bi mogli da utiču na tehnološki razvoj.

Odluka o odlaganju dolazi u trenutku kada se globalno vodi rasprava o regulisanju veštačke inteligencije i njenom uticaju na privredu, tržište rada i međunarodnu konkurenciju. Administracija SAD ranije je isticala značaj bezbednog i odgovornog razvoja AI, uz zadržavanje tehnološkog liderstva.