Sud u Vašingtonu doneo odluku kojom se nalaže očuvanje predsedničkih i potpredsedničkih zapisa, dok Ministarstvo pravde izražava ustavne rezerve

Savezni sudija u Vašingtonu izdao je 20. maja 2026. godine privremenu sudsku meru kojom se nalaže zaposlenima u Beloj kući i najvišim savetnicima bivšeg predsednika Donalda Trampa da postupaju u skladu sa Zakonom o predsedničkim zapisima. Odluka sudije Džona Bejtsa zasniva se na zahtevu da se sačuvaju određeni zvanični dokumenti iz perioda Trampove administracije.

Prema saopštenju suda, sudska mera odnosi se na većinu zaposlenih u Beloj kući, uključujući šefa kabineta, zamenike, članove Saveta za nacionalnu bezbednost, Saveta ekonomskih savetnika i druge službenike u okviru Izvršnog kabineta predsednika. Sam Donald Tramp i potpredsednik JD Vance nisu obuhvaćeni ovom odlukom. Sudska odluka stupiće na snagu 26. maja u 9 časova.

Zakon o predsedničkim zapisima, usvojen 1978. godine nakon afere Votergejt, propisuje da svi relevantni zvanični dokumenti predsednika i potpredsednika predstavljaju javno vlasništvo i moraju biti sačuvani za buduće generacije, kao i za potrebe arhivske i istorijske analize.

U ovom slučaju, Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država iznelo je stav da smatra ovakvu sudsku meru protivnom ustavu, ali sud nije prihvatio taj argument u ovoj fazi. Sudija Bejts je u obrazloženju istakao da postoji javni interes za očuvanje zvanične dokumentacije i da su prethodne odluke i zakonski okvir jasno definisali obaveze zaposlenih u Beloj kući.

Među onima koji su sada obavezni da postupaju po odluci suda nalaze se, prema navodima iz sudske dokumentacije, šef kabineta Suzi Vajls, zamenik šefa kabineta Stiven Miler, kao i drugi visoki funkcioneri izvršne vlasti. Sudska mera nalaže da svi predsednički i potpredsednički zapisi budu sačuvani dok su postupci pred sudom u toku.

Odluka dolazi u trenutku kada se u javnosti i pravnim krugovima intenzivno raspravlja o načinu upravljanja i čuvanja predsedničkih dokumenata iz prethodnih administracija. Posmatrači ističu da bi ova privremena sudska mera mogla imati uticaja na slične slučajeve u budućnosti, posebno kada je reč o transparentnosti i arhiviranju državne dokumentacije.

Za sada, Ministarstvo pravde nije najavilo dalje korake, ali je u ranijim izjavama navelo da osporava ustavnost primene pojedinih odredbi Zakona o predsedničkim zapisima na zaposlene u Beloj kući. Sudija je, međutim, zaključio da postoji dovoljno osnova da se izda privremena mera do okončanja sudskog postupka.

Konačna odluka o dugoročnim obavezama zaposlenih u izvršnoj vlasti prema ovom zakonu očekuje se nakon završetka sudskog procesa. Javnost i stručna zajednica prate dalji razvoj događaja, dok su sve strane pozvane da postupaju u skladu sa sudskom odlukom dok traje proces.

Policija sprovodi istragu, pokušaji spasavanja nisu uspeli zbog dubine šahta

Donika Gocaj (56) iz Albanije poginula je nakon što je izašla iz automobila i upala u otvoreni električni šaht na Menhetnu, u Njujorku. Do nesreće je došlo u centru grada, a prema policijskim izvorima, incident se dogodio neposredno nakon što je žena napustila vozilo.

Svedoci navode da je Gocaj zatvorila vrata automobila i napravila nekoliko koraka ka trotoaru, kada je iznenada nestala iz vidokruga prolaznika. Prema izjavama sa lica mesta, šaht je bio dubok oko tri metra i pripadao je lokalnoj elektrodistribuciji.

Više građana je odmah pokušalo da pomogne, donoseći čak i male merdevine, ali dubina šahta nije dozvolila pristup ženi. “Vrištala je da umire”, rekao je jedan od svedoka, ističući da je pomoć pozvana odmah, ali da spasilačke ekipe nisu uspele da je izvuku na vreme.

Policija je potvrdila da je istraga u toku i da se utvrđuju sve okolnosti koje su dovele do ove nesreće. Nadležne službe ispituju da li je do pada došlo zbog propusta u obezbeđivanju šahta ili drugih tehničkih razloga.

O događaju su ranije izvestili i američki mediji, a prema informacijama sa lica mesta, na terenu su bile angažovane sve hitne službe.

Finansijski analitičari beleže pad cena i rast prinosa američkih obveznica, dok su očekivanja o sniženju kamatnih stopa neizvesna

Američko tržište obveznica beleži promene koje izazivaju zabrinutost među investitorima, pokazuju podaci sa finansijskih tržišta 20. maja 2026. godine. Cene američkih državnih obveznica su u padu, a prinosi su porasli, što, prema analitičarima, odražava zabrinutost investitora zbog očekivanih kretanja inflacije i monetarne politike Federalnih rezervi.

Državne obveznice Sjedinjenih Država, poznate kao trezorske obveznice, tradicionalno važe za jedan od najsigurnijih instrumenata ulaganja. Njihovi prinosi reaguju na promene u potražnji investitora, inflacionim očekivanjima, privrednom rastu i politici američkih Federalnih rezervi. Zbog toga tržište obveznica često služi kao indikator raspoloženja investitora i ranog upozorenja na moguće rizike, uključujući fiskalne izazove i potencijalne recesije.

U poslednjim nedeljama, inflacija u Sjedinjenim Državama beleži ubrzanje, što je, prema izveštajima sa finansijskih tržišta, dovelo do smanjenja šansi da će Federalne rezerve smanjiti referentne kamatne stope tokom 2026. godine. Neki analitičari navode i povećanu verovatnoću za novo povećanje kamatnih stopa tokom godine, u skladu sa podacima iz finansijskih izvora. U aprilu je zabeležen najbrži rast inflacije u poslednje tri godine, što se prvenstveno pripisuje porastu cena energenata.

Pad cena postojećih državnih obveznica posledica je rasta kamatnih stopa, jer novije emisije nude investitorima više prinose. Prema dostupnim podacima, prinos na tridesetogodišnju američku obveznicu dostigao je 5,19%, što je najviše od jula 2007. godine, dok je desetogodišnja obveznica dosegla 4,69%, najviši nivo od januara 2025. godine.

Rast prinosa na američke državne obveznice ima širi uticaj na finansijski sektor, jer utiče i na visinu kamatnih stopa za hipotekarne kredite, korporativne zajmove i atraktivnost ulaganja u akcije. Prema izjavama finansijskih stručnjaka, investitori sada razmatraju i druge opcije ulaganja koje su ranije bile manje privlačne u uslovima niskih kamatnih stopa. Ovo, kako navode, može uticati na određene segmente tržišta kapitala.

Visoki prinosi na državne obveznice takođe utiču na troškove zaduživanja za građane i kompanije, posebno u segmentu hipotekarnih kredita. Stručnjaci ističu da nastavak rasta kamatnih stopa može dovesti do promene uslova finansiranja širom privrede.

Tržište pažljivo prati najave i poteze Federalnih rezervi u vezi sa budućim kretanjima kamatnih stopa i inflacije. Za sada, prema podacima sa finansijskih tržišta, ne očekuje se značajnija promena kamatne politike u bliskoj budućnosti.