Bujanje ebole u istočnom delu DR Konga izazvalo zabrinutost FIFA i Svetske zdravstvene organizacije, dok tim predvođen Sebastienom Desabrom ostaje u planovima za nastup na Mundijalu

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine nalazi se pred neočekivanim izazovom samo 22 dana pre početka takmičenja, zbog izbijanja epidemije ebole u istočnom delu Demokratske Republike Kongo. Prema poslednjim informacijama, registrovano je već 134 smrtna slučaja i oko 500 sumnjivih slučajeva, što je izazvalo zabrinutost kako sportskih tako i zdravstvenih institucija širom sveta.

Tedros Adhanom, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO), istakao je ozbiljnost situacije: „Duboko sam zabrinut zbog razmera i brzine širenja epidemije.“ On je naglasio da za soj virusa Bundibugyo, koji je odgovoran za aktuelni talas, trenutno ne postoji vakcina ili efikasan tretman, ali da se nadaju da će vakcina biti dostupna za dva meseca.

U cilju sprečavanja širenja bolesti na međunarodnom nivou, Sjedinjene Američke Države su već reagovale: Centri za kontrolu i prevenciju bolesti suspendovali su ulazak u zemlju na period od 30 dana svim osobama koje su nedavno boravile u pogođenim regionima – Demokratskoj Republici Kongo, Ugandi i Južnom Sudanu.

FIFA je saopštila da pomno prati razvoj situacije u vezi sa ebolom i da je u stalnoj komunikaciji sa Fudbalskim savezom DR Konga radi pravovremenog informisanja o svim medicinskim i bezbednosnim preporukama. Za sada učestvovanje reprezentacije DR Konga („leopardi“), koja se nalazi u Grupi K zajedno sa Kolumbijom, Portugalom i Uzbekistanom, nije dovedeno u pitanje.

Chris Canetti, predsednik Organizacionog komiteta Mundijala, izjavio je: „Kao što možete zamisliti, pratimo preporuke FIFA i zdravstvenih vlasti po ovom pitanju. Trenutno nema promena u planovima. Očekujemo dolazak ekipe DR Konga 11. juna.” Takođe, anonimni portparol Stejt departmenta istakao je želju da DR Kongo nastupi na prvenstvu uz primenu protokola izolacije i testiranja koji važi za američke državljane povratnike iz rizičnih zona.

Protokoli predviđaju izolaciju i nadzor lica koja su boravila na ugroženim područjima, ali prema trenutnim informacijama to neće uticati na igrače koje je selektor Sébastien Desabre pozvao – svih 26 fudbalera nastupa za evropske klubove poput Bakambua (Betis), Cipenge (Castellón), Pickela (Espanyol), Mbembe (Lille), Elie (Alanyaspor) i Masuakua (Lens). Ipak, članovi delegacije koji su bili u zoni rizika moraće kroz posebne procedure. Ova izuzeća neće važiti za navijače koji su planirali putovanje kako bi podržali svoj tim posle više od pola veka pauze.

Katalonski klub inkasirao je 46 miliona funti za titulu u Španiji, dok je Barnli kao 19. tim Premijer lige zaradio čak 50 miliona funti uprkos ispadanju iz takmičenja.

Fudbalski klub Barselona osvojio je titulu šampiona Španije u sezoni 2023/24, savladavši Real Madrid u odlučujućem duelu. Ipak, zanimljiv finansijski podatak pokazuje koliko su razlike između La Lige i Premijer lige velike – Barselona je za šampionsku sezonu dobila 46 miliona funti, dok je Barnli, koji je završio na 19. mestu engleske Premijer lige i ispao iz takmičenja, inkasirao čak 50 miliona funti.

Ovaj podatak jasno oslikava finansijski jaz između dve najjače evropske fudbalske lige. Iako se La Liga smatra jednom od tri najkvalitetnije lige na svetu, uz Premijer ligu i Seriju A, razlika u nagradnim fondovima i televizijskim pravima sve je veća.

Barnli je zahvaljujući sistemu raspodele sredstava u Engleskoj dobio četiri miliona više nego što je Barselona zaradila kao novi-stari prvak Španije. Ova situacija ukazuje na snagu komercijalnog modela Premijer lige i njenu dominaciju ne samo po prihodima već i po marketinškom uticaju.

Za navijače Barselone ova informacija donosi gorak ukus – slavlje zbog osvojenog trofeja prate finansijski podaci koji pokazuju da ni titula u jednoj od najjačih liga ne garantuje najveće prihode na evropskom tržištu fudbala.

Očekuje se da će ovakav trend dodatno produbiti jaz između engleskih klubova i ostatka Evrope kada su budžeti i ulaganja u pitanju.

Nekadašnji kandidat za trenera Crvene zvezde mogao bi da preuzme bugarskog šampiona, a očekuju se i značajne promene u timu iz Razgrada.

Albert Rijera, iskusni španski fudbalski stručnjak, nalazi se na korak od preuzimanja trenerske pozicije u bugarskom Ludogorecu. Nakon što je nedavno napustio Ajntraht iz Frankfurta, Rijera je postao glavni kandidat uprave kluba iz Razgrada koja želi da primeni “španski model” rada koji se pokazao uspešnim u Levskom iz Sofije.

Rijera je bio veoma blizu dolaska na klupu Crvene zvezde krajem prošle godine, kada su kružile spekulacije o mogućem odlasku Vladana Milojevića. Međutim, do saradnje nije došlo, te je Španac kasnije preuzeo nemački Ajntraht. Njegova epizoda u Bundesligi trajala je svega 14 utakmica, sa učinkom od četiri pobede, pet remija i pet poraza, što nije bilo dovoljno za plasman u evropska takmičenja. Pored slabijih rezultata, nemački mediji su pisali i o narušenim odnosima unutar svlačionice i gubitku podrške navijača.

Ipak, Rijerin trenerski renome ostaje visok zahvaljujući impresivnim rezultatima sa Olimpijom iz Ljubljane – gde je osvojio “duplu krunu” u sezoni 2022/23 – kao i sa Celjem koje je vodio do četvrtfinala Lige konferencija uz dominaciju u slovenačkom prvenstvu.

Dolazak Alberta Rijere značio bi potpuni remont za Ludogorec. Aktuelni trener Per-Matijas Hogmo nalazi se pred odlaskom, a klub planira temeljne promene igračkog kadra. Među fudbalerima koji će gotovo sigurno napustiti ekipu nalaze se Diniš Almeida (koji je blizu prelaska u CSKA Sofija), Pedro Naresi, Olivije Verdon i Mateus Mačado.

Za navijače srpskog fudbala ovo predstavlja zanimljiv razvoj situacije imajući u vidu da je Rijera donedavno bio ozbiljan kandidat za klupu Crvene zvezde. Sada ga čeka novi izazov na Balkanu – ovog puta u redovima najtrofejnijeg bugarskog tima.