Platforma omogućava građanima anonimno prijavljivanje nepravilnosti, bez uticaja političkih partija

Portal za anonimno prijavljivanje zloupotreba i nepravilnosti u radu javnih funkcionera i drugih javnih radnika počeće sa radom u Srbiji 10. jula, tačno u 9 časova. Kako je najavljeno, građani će putem ove platforme moći da prijave sve sumnje na zloupotrebu položaja ili kršenje zakona, bez obzira na političku pripadnost prijavljenih.

Prema ranijim izjavama državnih zvaničnika, portal je razvijen s ciljem jačanja odgovornosti i transparentnosti u javnom sektoru. Posebno je naglašeno da će svi podaci biti zaštićeni i da je prijavljivanje potpuno anonimno, čime se omogućava bezbednost lica koja odluče da prijave nepravilnosti.

Navedeno je da portal nije povezan ni sa jednom političkom partijom, već da predstavlja nezavisnu platformu za borbu protiv zloupotreba u javnom sektoru. Građani će imati mogućnost da prijave svakog javnog funkcionera ili radnika za koga smatraju da je prekršio zakon ili zloupotrebio svoju poziciju.

O pokretanju ove platforme govorilo se i tokom sinoćnjeg gostovanja državnih predstavnika na nacionalnoj televiziji, gde je istaknuto da će svi građani imati jednak pristup i mogućnost da doprinesu suzbijanju nepravilnosti u javnoj upravi.

“Svi građani će moći bezbedno i anonimno da prijave zloupotrebe, bez obzira na političku pripadnost onih na koje se prijava odnosi”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Predstavnici Ambasade Srbije posetili pritvorsku bolnicu, stanje Ratka Mladića stabilno prema izjavama porodice

Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, izjavio je da je zdravstveno stanje njegovog oca, koji se nalazi pod palijativnom negom u pritvorskoj bolnici u Hagu, stabilno i bez promena. Prema njegovim rečima, generala su prošle nedelje posetili predstavnici Ambasade Srbije u Holandiji, što je deo redovnih obilazaka radi informisanja nadležnih u Beogradu o njegovom stanju.

Darko Mladić je upozorio na lažne vesti koje su se nedavno pojavile na društvenim mrežama, a koje su netačno tvrdile da je general preminuo. Istakao je da su ovakve informacije plasirane iz nepoznatih izvora i da ih mediji nisu prenosili jer je utvrđeno da nisu tačne.

“To neko pušta iz nekog razloga, ne znam zašto. Ali, ja sam već navikao na to”, izjavio je Darko Mladić, naglašavajući da je važno javnost informisati isključivo na osnovu proverenih podataka.

On je dodao da generalovo zdravstveno stanje ostaje stabilno, bez novih pogoršanja, ali i dalje pod rizikom zbog prethodnih moždanih udara koje je pretrpeo tokom aprila i maja. “Danas sam malo pričao sa njim. On jako teško priča, ali to stanje je za sada stabilno. U suštini nema ništa specijalno novo. Njemu su ti moždani udari jako rizični. I to što je imao ona dva u aprilu i maju, i što ih je i preživeo, to je čudo”, rekao je Darko Mladić.

Prema izjavama porodice, general je pod stalnim medicinskim nadzorom i u kontaktu sa predstavnicima Ambasade Srbije, koji redovno izveštavaju nadležne organe o njegovom zdravstvenom stanju.

Poslanici izabrani na izborima 7. juna imaju rok do 7. avgusta za formiranje novog saziva, čime se otvara proces za izbor predsednika i vlade privremenih institucija.

Rok od 30 dana za konstituisanje skupštine privremenih institucija samouprave u Prištini počeo je da teče nakon što je centralna izborna komisija potvrdila konačne rezultate izbora održanih 7. juna. Ova obaveza proističe iz odluke ustavnog suda u Prištini, donete 25. juna, kojom se propisuje vremenski okvir za formiranje novog parlamentarnog saziva posle zastoja u konstituisanju prethodne skupštine.

Pokret Samoopredeljenje, koji je osvojio najveći broj mandata, ima pravo da predloži kandidata za predsednika parlamenta. Prema pravilima, predsednik skupštine bira se prostom većinom, a ukoliko kandidat ne bude izabran u tri pokušaja, mora biti predložen novi. Nakon izbora predsednika, poslanici biraju i pet potpredsednika – tri iz stranaka sa najviše mandata, jednog iz srpske zajednice (Srpska lista) i jednog iz ostalih nevećinskih zajednica.

“Konstituisanjem skupštine stiču se uslovi za formiranje nove vlade i izbor predsednika privremenih institucija,” navodi se u saopštenju centralne izborne komisije. Vršilac dužnosti predsednika privremenih institucija potom dodeljuje mandat za sastav vlade kandidatu koji ima podršku parlamenta, koji za to ima rok od 15 dana.

Za izbor predsednika privremenih institucija skupština raspolaže rokom od 60 dana od dana konstituisanja, a za formiranje vlade potrebno je najmanje 61 glas, dok je za izbor predsednika u prva dva kruga neophodan kvorum od najmanje 80 poslanika.

Na izborima održanim 7. juna, Pokret Samoopredeljenje je osvojio 53 mandata, Demokratska partija Kosova 22, Demokratski savez Kosova 18, a Alijansa za budućnost Kosova sedam. Od 10 mandata rezervisanih za predstavnike srpske zajednice, Srpska lista je osvojila devet, dok je Građanska inicijativa Za slobodu, pravdu i opstanak dobila jedan mandat. Srpska lista uložila je žalbe na raspodelu jednog mandata Građanskoj inicijativi, ali su ih izborni panel i vrhovni sud u Prištini odbili.

Redovni izbori za skupštinu privremenih institucija prethodno su održani u februaru 2025. godine, ali zbog nemogućnosti izbora predsednika došlo je do raspuštanja skupštine i raspisivanja vanrednih izbora krajem decembra. Nakon poslednjih izbora, skupština nije uspela da izabere predsednika u predviđenom roku, što je dovelo do nove pravne situacije i početka novog roka za konstituisanje.

Politički analitičari ukazuju da će naredne nedelje biti ključne za formiranje stabilne parlamentarne većine i izbor rukovodstva, što je uslov za izbegavanje novih institucionalnih blokada. “Proces konstituisanja pratiće pažljivo međunarodni posmatrači, s obzirom na značaj za političku stabilnost regiona,” ocenjuju stručnjaci za politički sistem.

Ukoliko skupština ne bude konstituisana u predviđenom roku, prema ustavnom sudu u Prištini, predviđeni su dalji vanredni izbori, čime bi se politička neizvesnost produžila.