Na otvaranju istaknuta važnost tehnološke spremnosti, dok EXPO 2027 i investicije podižu privredni rast Srbije

Prvi Biznis samit 2026 održan je 15. maja u Beogradu, okupivši više od 400 učesnika, među kojima je bilo preko 200 poslovnih lidera iz Srbije i Evrope. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da današnji uspeh ne zavisi više samo od kapitala, cene ili kvaliteta proizvoda, već i od prilagodljivosti, tehnološke spremnosti i sposobnosti da se promene prepoznaju na vreme.

Čadež je u svom izlaganju naglasio da konkurentnost savremenih kompanija određuju otpornost i inovacije, jer se poslovanje odvija pod pritiskom geopolitičkih tenzija, energetskih šokova, poremećenih lanaca snabdevanja, inflatornih pritisaka i ubrzanih tehnoloških promena. On je naglasio važnost dijaloga za rast, poverenje i dugoročnu stabilnost, navodeći da je za Privrednu komoru Srbije svaki razgovor sa kompanijama o regulativi, energiji, izvozu, nedostatku kadrova i digitalizaciji ključan za očuvanje radnih mesta i jačanje konkurentnosti.

Premijer Đuro Macut izjavio je da Srbija želi da bude zemlja stabilnosti, predvidivosti i razvoja, ističući da nijedna ozbiljna vizija nije moguća bez snažne saradnje institucija, privrede i finansijskog sektora. “Pred nama su izazovi, ali i velika prilika da zajedno definišemo kada želimo da Srbija i region izgledaju bolje i perspektivnije u godinama koje dolaze. Verujem da će današnji razgovori otvoriti prostor za nova partnerstva i konkretne projekte i još bolje povezati i državu i biznis”, rekao je Macut.

Program samita bio je strukturiran kroz pet panela: otvarajući panel, “Energetski čvor”, “CBAM i ETS”, “EXPOSE your business” i “Digitalni kapital”. Posebna pažnja posvećena je digitalnoj ekonomiji i uticaju veštačke inteligencije na tržište rada i poslovanje. Panel “Digitalni kapital” okupio je predstavnike IT sektora, uključujući direktore kompanija Telekom Srbija, Comtrade i Microsoft Garage za Srbiju, koji su razgovarali o razvoju srpskog AI modela, digitalnim novčanicima i digitalnom evru.

Panel “EXPOSE your business” bio je posvećen prilikama koje donosi organizacija međunarodne izložbe EXPO 2027, dok je u specijalnom “Hard Talk” formatu osnivač kompanije Emaar, Mohamed Alabar, govorio o velikim investicijama i projektu “Beograd na vodi”.

Završnicu samita obeležiće izlaganje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji će sumirati poruke sa panela i predstaviti detalje plana “Srbija 2030–2035”, sa ambicijom da zemlja postane glavni regionalni centar za tehnologiju i međunarodne projekte.

Klimatske migracije, kvantna bezbednost i megagradovi sa 20 do 30 miliona stanovnika predstavljaju najveće izazove za osiguravače

Analize i scenariji razvoja vodećih institucija kao što su World Economic Forum, Swiss Re Institute i OECD upozoravaju da će u narednim decenijama globalna ekonomija biti izložena deset ključnih rizika, od kojih mnogi danas još nemaju jasnu granicu odgovornosti. Masovne klimatske migracije, koje mogu obuhvatiti milione ljudi zbog toplote, suše ili podizanja nivoa mora, direktno utiču na vrednost imovine, tržište rada i političku stabilnost. U ovom kontekstu, osiguravači će se suočiti sa izazovom šta uopšte može biti predmet osiguranja.

Autonomni sistemi, uključujući vozila, dronove i industrijske algoritme, već donose odluke bez ljudske kontrole, zbog čega odgovornost prelazi sa ljudskog faktora na sistemsku AI logiku. To otvara pitanje ko će snositi odgovornost – proizvođač, vlasnik, softver ili niko.

Kolaps digitalnog poverenja usled lažnih snimaka, identiteta i dokaza može dovesti do spornosti ugovora i otežati procenu štete. Kvantni slom digitalne bezbednosti predstavlja dodatni problem – razvoj kvantnih računara može učiniti sadašnje metode šifrovanja neefikasnim, čime banke, države i osiguravači postaju ranjivi. Taktika „sačuvaj sada, dešifruj kasnije“ omogućava da akteri pretnji prikupe enkriptovane podatke danas i dešifruju ih kada kvantna tehnologija napreduje, brišući granicu između trenutka krađe i nastanka štete.

Biotehnološki incidenti, od uređivanja gena do personalizovane medicine, nose rizik čije posledice mogu biti vidljive tek decenijama kasnije, dok odgovornost i uzroci ostaju teško dokazivi. Nedostatak vode postaje ekonomski i bezbednosni rizik – industrije i veliki gradovi mogu biti suočeni s prekidima rada i problemima snabdevanja, dok voda prelazi u strateški i geopolitički faktor.

Megagradovi sa 20 do 30 miliona stanovnika predstavljaju složen rizik zbog ekstremne gustine, zavisnosti od energije, vode i digitalne infrastrukture, kao i izraženog socijalnog jaza. Jedan incident može prouzrokovati ogromnu koncentraciju šteta, dovodeći u pitanje podnošljivost gubitaka za osiguravače.

Razvoj neurotehnologija koje povezuju mozak i računare otvara dileme u vezi sa privatnošću i odgovornošću, dok jasni pravni okviri još nisu uspostavljeni. Svemirski rizici su sve izraženiji jer savremeno društvo zavisi od satelita za komunikaciju, navigaciju i finansijske sisteme, a povećanje broja satelita i otpada u orbiti povećava rizik od lančanih kvarova i dugotrajnih poremećaja.

Na kraju, egzistencijalni psihološki rizik, uzrokovan dugotrajnom izloženošću krizama i gubitkom kontrole, dovodi do osećaja besmisla, društvenih podela i pada poverenja u institucije. Za osiguravače, to postavlja pitanje kako osigurati društvo u kojem stabilnost postaje upitna.

Prema ekonomskim analizama, ovi rizici zahtevaju redefinisanje strategija i regulativa, posebno u sektoru osiguranja, gde će granice odgovornosti i procena štete biti podložne velikim promenama.

Indeks DAX pao 0,73%, američka inflacija dostigla 6%, cena zlata pala na 4.584,02 dolara po unci

Evropski berzanski indeksi zabeležili su pad 15. maja 2026. godine, dok je cena sirove nafte brent porasla na 107,196 dolara za barel, pokazuju podaci sa tržišta. Na berzama je primećen rast straha zbog povećane inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, dok su cene energenata nastavile da rastu.

Na otvaranju tržišta, indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,73% na 24.271,92 poena. Francuski CAC 40 zabeležio je pad od 0,52% na 8.040,24 poena, dok je britanski FTSE 100 oslabio za 0,57% na 10.313,54 poena. Za razliku od evropskih indeksa, moskovski MOEX indeks porastao je za 0,14% na 2.662,49 poena.

Cena američke sirove nafte WTI porasla je za 1,63% na 102,787 dolara, dok je evropska brent nafta ostvarila rast od 1,35% na 107,196 dolara za barel. Ovaj skok povezivan je sa najavama mogućeg izvoza nafte iz SAD u Kinu, kao i odjecima nedavnih razgovora između Donalda Trampa i Sija Đinpinga. Evropski fjučersi gasa za jun prodavali su se na amsterdamskoj berzi TTF po 47,695 evra za megavatsat.

U Sjedinjenim Američkim Državama, indeks proizvođačkih cena u aprilu porastao je za 1,4% na mesečnom nivou, što je najviši rast od marta 2022. godine, dok je godišnja inflacija dostigla 6%. Potrošačka inflacija u SAD iznosila je 3,8% međugodišnje, uz rast cena energije i troškova stanovanja.

Na valutnom tržištu, evro je iznosio 1,16445 dolara. Cena zlata zabeležila je pad na 4.584,02 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica pala na 6,5250 dolara za bušel (27,216 kg).

Američki berzanski indeksi zatvorili su se u četvrtak u plusu: Dow Jones je porastao za 0,75% na 50.063,46 poena, S&P 500 za 0,77% na 7.501,24 poena, a Nasdaq za 0,88% na 26.635,22 poena.

Azijska tržišta pratila su negativan trend, gde je južnokorejski Kospi pao više od tri procenta nakon što je dostigao rekordne nivoe iznad 8.000 poena. Japanski Nikkei 225 izgubio je 1,1%, dok je hongkonški Hang Seng pao za 0,89%.