Republički hidrometeorološki zavod upozorava na grmljavinu, jak vetar i grad tokom vikenda

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je žuti meteoalarm za celu teritoriju Srbije zbog najavljenih jakih pljuskova, grmljavine i naglog zahlađenja koje se očekuje tokom dana i vikenda. Prema najnovijoj prognozi, petak je počeo sunčano, ali se promena vremena očekuje u drugom delu dana, kada će uslediti naoblačenje sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom.

Meteorolozi upozoravaju na mogućnost jakih udara groma, problema u radu električnih uređaja i telekomunikacija, kao i pojavu kratkotrajnih bujica i jakog vetra, naročito u Vojvodini i planinskim predelima. Jutarnje temperature kreću se od 4 do 13 stepeni, dok će najviše dnevne dostići od 22 do 26 stepeni.

Za subotu se prognozira još nestabilnije vreme, uz česte pljuskove, izražene grmljavinske procese i pojavu grada, posebno posle podne i uveče. Očekuju se obilne padavine, više od 10 litara kiše po kvadratnom metru za manje od tri sata, kao i problemi u urbanim sredinama zbog zadržavanja vode i opterećenja kanalizacije. Jutarnje temperature biće od 7 do 14, a maksimalne od 21 do 25 stepeni.

U nedelju je najavljen nagli pad temperature i još intenzivnije padavine, posebno u Banatskom, Braničevskom, Borskom i Zaječarskom okrugu, gde se očekuje više od 30 litara kiše po kvadratnom metru tokom 24 sata. RHMZ je izdao žuti meteoalarm za ove regione, upozoravajući na opasnost od “vodenog zida”, kao i značajne probleme u saobraćaju i transportu zbog smanjene vidljivosti i vode na kolovozu. Najniže temperature kretaće se od 9 do 15, a najviše od 13 do 18 stepeni.

“Građani treba da prate zvanična saopštenja i preduzmu mere opreza tokom olujnih pojava”, navode iz RHMZ-a.

Stručnjaci objašnjavaju da zemljotresi jačine oko 4 stepena u severnoj Srbiji nisu uvod u jače potrese

Serija zemljotresa registrovana tokom prve nedelje maja u severozapadnoj Bačkoj, sa najjačim potresom od 4,1 stepen po Rihteru, izazvala je zabrinutost među građanima. Prema rečima seizmološkinje Ane Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta, ovi zemljotresi nisu česti za sever Srbije, ali nisu ni iznenađujući, s obzirom na karakteristike Panonskog basena.

Kako je pojasnila, područje oko Bezdana pripada seizmički najmanje aktivnom delu Srbije, najudaljenijem od glavnih seizmičkih izvora. Rasedi u ovom regionu nalaze se duboko ispod sedimenata, pa su potresi retki, ali mogući. Nakon glavnog zemljotresa, naknadni slabiji udari su očekivani i predstavljaju preraspodelu energije na okolne rasede.

“U Srbiji, kada nakon zemljotresa magnitude četiri ili pet usledi serija slabijih udara, to uglavnom znači smirivanje tla”, izjavila je Ana Mladenović. Istakla je i da svi potresi nastaju kao rezultat oslobađanja tektonske energije u Zemljinoj kori.

Precizno predviđanje vremena i mesta zemljotresa, prema njenim rečima, i dalje nije moguće, ali se može proceniti potencijalna seizmička opasnost na osnovu geoloških istraživanja i analize aktivnih raseda. “Možemo da procenimo koliki zemljotres određeni rased može da generiše, ali ne i kada će se tačno dogoditi”, dodala je Mladenović.

Šteta usled zemljotresa u severnoj Srbiji najčešće je posledica starosti objekata i neadekvatne gradnje, dok su savremene građevine projektovane u skladu sa seizmičkim standardima. “Problem nastaje kod starijih građevina ili kada se ne poštuju građevinski standardi”, naglasila je ona.

Najveći instrumentalno registrovan zemljotres u Srbiji bio je na Kopaoniku 1980. godine, sa magnitudom 5,9. Mladenović je ukazala na važnost edukacije stanovništva o pravilnom ponašanju tokom potresa, napominjući da panika može dovesti do povreda.

Stručnjaci podsećaju da su zemlje poput Turske, Grčke i Italije seizmički znatno aktivnije od Srbije, te da nema naučnih dokaza o povećanju broja velikih zemljotresa u poslednjim godinama. Mladenović je zaključila da je uticaj čoveka na pojavu razornijih zemljotresa zanemarljiv i ograničen na manje potrese izazvane rudarskim aktivnostima.

Prema podacima Uprave granične policije, putnički saobraćaj protiče bez zadržavanja, a pojačan intenzitet očekuje se tokom dana

Na graničnom prelazu Batrovci, na izlazu iz Srbije, teretna vozila jutros čekaju tri sata, saopštila je Uprava granične policije na osnovu podataka dobijenih u 5.15 časova. Za putnička vozila na svim graničnim prelazima nema zadržavanja, navodi se u obaveštenju.

Na ostalim graničnim prelazima u Srbiji trenutno nema čekanja za sve kategorije vozila. Takođe, na naplatnim stanicama na autoputevima nema zadržavanja, potvrđeno je iz Auto-moto saveza Srbije.

Očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja širom zemlje, posebno tokom popodnevnih i večernjih sati, zbog završetka radne nedelje i početka vikenda. Na autoputevima, prilazima većim gradovima, kao i na deonicama prema turističkim centrima, moguća je usporena vožnja i povremene gužve.

“Vozačima se savetuje oprez, posebno na deonicama gde se očekuje pojačan saobraćaj”, navode iz Auto-moto saveza Srbije.