Američka strana potvrdila sastanak u Havani, razgovarano o bezbednosti i mogućoj ekonomskoj saradnji

Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif posetio je Havanu u četvrtak, gde je održao razgovore sa visokim kubanskim zvaničnicima, saopštili su američki izvori. Poseta je realizovana u trenutku kada se Kuba suočava sa ozbiljnom energetskom krizom i nestašicom nafte i gasa, što je, prema navodima, posledica aktuelnih sankcija Sjedinjenih Američkih Država.

Prema izveštajima, Ratklif se sastao sa Raulom Rodrigesom Kastrom, unukom bivšeg kubanskog predsednika Raula Kastra, kao i sa ministrom unutrašnjih poslova Lazaro Alvarezom Kasasom i rukovodiocem kubanske obaveštajne službe. Sagovornici su, kako navode američki izvori, razgovarali o mogućnostima saradnje u oblasti bezbednosti, ekonomskoj stabilnosti i pitanjima obaveštajne razmene.

Američka strana je tokom susreta prenela poruku da je Vašington otvoren za proširenje ekonomske i bezbednosne saradnje sa Kubom, ukoliko dođe do, kako je navedeno, „fundamentalnih promena“ u politici Havane. Zvaničnici su naglasili da je razgovor vođen u kontekstu aktuelnih izazova sa energetskom infrastrukturom na ostrvu i bezbednosnim pitanjima u regionu.

Sastanak je usledio nakon velikog prekida rada nacionalne elektroenergetske mreže na Kubi, što je izazvalo probleme u snabdevanju strujom u nekoliko provincija. Prethodno su međunarodni izveštaji preneli da su američke sankcije uticale na mogućnost Kube da obezbedi dovoljne količine energenata.

Osim razgovora o bilateralnim odnosima i energetskim pitanjima, američki zvaničnici su potvrdili da su u toku aktivnosti na pokretanju optužnice protiv Raula Kastra, bivšeg predsednika Kube, u vezi sa obaranjem aviona humanitarne organizacije „Brothers to the Rescue“ iz 1996. godine. Prema izveštajima, reč je o postupku koji se odnosi na događaj u kojem su stradali pripadnici ove organizacije.

Učesnici sastanka iz kubanske strane nisu javno komentarisali tok razgovora, dok su američki izvori naveli da je posebna pažnja posvećena bezbednosnim pitanjima i ulozi Kube u regionalnim odnosima. Razgovarano je i o mogućnostima buduće saradnje, uz napomenu da je, prema američkim stavovima, potrebna promena dosadašnjeg kursa kubanske politike.

Kuba se poslednjih meseci suočava sa izazovima u energetskom sektoru, dok su bilateralni odnosi sa Sjedinjenim Državama dodatno opterećeni sankcijama i dugogodišnjim političkim neslaganjima. Poseta direktora CIA ocenjena je kao retka prilika za direktan dijalog na visokom nivou u trenutku rastućih regionalnih tenzija.

Američki zvaničnici navode da je u toku priprema optužnice protiv bivšeg predsednika Kube, detalji još nisu zvanično potvrđeni

Prema navodima američkih zvaničnika upoznatih sa slučajem, Sjedinjene Američke Države preduzimaju korake ka podizanju optužnice protiv Raula Kastra, bivšeg predsednika Kube i brata Fidela Kastra. Ova potencijalna optužnica vezana je za događaje iz 1996. godine kada su, prema dostupnim informacijama, kubanske vlasti oborile avione humanitarne organizacije „Brothers to the Rescue“.

Istraga se, prema navodima izvora, usmerava na incident iz februara 1996. godine, kada su avioni koji su pripadali pomenutoj organizaciji oboreni iznad međunarodnih voda. U tom događaju su, prema dostupnim izveštajima, poginuli članovi posade, a slučaj je tada izazvao međunarodnu pažnju i tenzije između Sjedinjenih Država i Kube.

Zvanično saopštenje o mogućoj optužnici još nije izdato, a portparol američkog Ministarstva pravde odbio je da komentariše istragu i navode o podizanju optužnice. Prema međunarodnim medijima, postupak bi, ako dođe do zvaničnog pokretanja, bio upućen velikoj poroti koja bi odlučivala o osnovanosti optužbi.

Raul Kastro, koji ima 94 godine, bio je na čelu Kube nakon povlačenja brata Fidela, a dužnost predsednika obavljao je do 2018. godine. Tokom svog mandata bio je učesnik niza važnih političkih i međunarodnih događaja, uključujući i period kada su Sjedinjene Države i Kuba obnovile diplomatske odnose.

Incident iz 1996. godine ostaje predmet pažnje u odnosima dve zemlje, a različite strane godinama iznose oprečne stavove o okolnostima i posledicama tog događaja. Američke vlasti su tada osudile obaranje aviona i zahtevale odgovornost, dok je Kuba tvrdila da su letelice narušile njen vazdušni prostor.

Zvanične reakcije iz Kube na najavu mogućeg procesa protiv Raula Kastra do sada nisu objavljene. Slučaj je još u fazi prikupljanja informacija i nije poznato kada bi eventualna optužnica mogla biti podignuta ili koje bi tačno optužbe mogle biti uključene.

Ovo je aktuelna vest i očekuje se da će više informacija biti objavljeno kada bude dostupno, navode međunarodni mediji.

Bipartijska grupa američkih zakonodavaca predložila izmene za izjednačavanje prava civilnih zaposlenih sa vojnim licima, potvrđuju izvori iz Kongresa

Bipartijska grupa američkih zakonodavaca predstavila je nacrt zakona kojim bi se olakšao pristup beneficijama civilima, uključujući pripadnike organa reda, koji su tokom službe u inostranstvu bili izloženi toksičnim materijama iz spaljivanja otpada. Ova inicijativa, poznata kao Kenya Merritt Renewing Our Promise to Address Toxicity Act, dobila je ime po agentu FBI Kenya Merrittu, koji je preminuo od raka pluća nakon što je, prema navodima, bio izložen toksičnim isparenjima tokom službe u Iraku.

Prema tekstu predloga zakona, civili koji su radili rame uz rame sa vojnim licima u zonama poput Iraka i Avganistana imali bi olakšan pristup beneficijama na osnovu radnog odnosa, sličan onom koji je već obezbeđen vojnim članovima. U praksi, to znači da bi određene bolesti, uključujući određene vrste raka, bile prepoznate kao profesionalne, a proces dokazivanja uzročno-posledične veze između bolesti i izloženosti bio bi pojednostavljen.

Zakon donet 2022. godine olakšao je vojnim licima pristup kompenzacijama za bolesti povezane sa izlaganjem spaljivanju otpada tokom službe u inostranstvu. Međutim, civilni zaposleni, koji su često radili u istim uslovima, nisu bili obuhvaćeni tim propisima. To je zahtevalo da civili pojedinačno dokazuju vezu između zdravstvenih problema i izloženosti toksičnim materijama, što je prema navodima zakonodavaca, predstavljalo ozbiljan izazov pri ostvarivanju prava na beneficije.

Ako bude usvojen, novi zakon bi stvorio pretpostavku da su određene bolesti radno povezane za savezne radnike koji su služili u inostranstvu i bili izloženi spaljivanju otpada. Time bi se olakšalo ostvarivanje prava na naknadu za radne povrede i bolesti, bez potrebe za dodatnim dokazivanjem veze između bolesti i izloženosti.

Predlagači zakona navode da je cilj izmena izjednačavanje prava civilnih zaposlenih sa vojnim licima u pogledu zdravstvene zaštite i beneficija, s obzirom na slične okolnosti službe. Dalji koraci zavise od razmatranja u zakonodavnom telu, gde se očekuju dodatne rasprave. Zakonodavci ističu da je reč o pokušaju da se ispravi nejednakost i pruži podrška državnim službenicima koji su se suočili sa zdravstvenim problemima usled službe u ratnim zonama.