Vlasti sprovode spasilačke operacije, više od 16.000 povređenih i isto toliko građana bez krova nad glavom

Broj poginulih u seriji razornih zemljotresa koji su 24.06. pogodili Venecuelu porastao je na 2.954, prema zvaničnim podacima koje je saopštio predsednik skupštine Horhe Rodrigez. Dva uzastopna potresa jačine 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale pogodila su priobalnu državu La Gvaira i glavni grad Karakas, pri čemu je povređeno 16.592 osoba, a 16.309 stanovnika ostalo bez krova nad glavom.

U saopštenju je navedeno da je ukupno oštećeno 856 zgrada, dok se urušilo još 190 objekata. Prema poslednjim informacijama, spasilačke i humanitarne operacije su u toku, a procena ukupne štete se nastavlja. “Vlasti Venecuele nastavljaju sa svim raspoloživim merama kako bi pomogle građanima u pogođenim oblastima”, izjavio je Rodrigez.

Nakon glavnih potresa, područje je pogodilo više od 600 naknadnih zemljotresa, od kojih je jedan bio jačine 4,6 stepeni Rihtera. Najteže su pogođene oblasti u blizini obale i glavnog grada. Zvaničnici su potvrdili da su svi resursi usmereni na pružanje pomoći preživelima i obnovu infrastrukture.

“Procena štete i dalje traje dok nadležni timovi rade na terenu”, naveo je Rodrigez u svojoj izjavi.

Zvanično obraćanje održano u Vašingtonu, veteranima odato priznanje, iznete kritike na račun komunizma

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država održao je govor povodom 250. godišnjice američke nezavisnosti na Nacionalnom molu u Vašingtonu 4. jula 2026. godine. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova i evakuacije koja je trajala dva sata, obraćanje je započelo sa zakašnjenjem. U govoru su istaknuti elementi američke vojne istorije, odavanje počasti veteranima i komentari o savremenim političkim pitanjima.

Predsednik je posebno odao priznanje učesnicima ratova, među kojima su bili veterani iz Drugog svetskog rata, jedan od prvih afroameričkih oficira koji je predvodio specijalne jedinice u Vijetnamu, kao i William Harvey Carney, bivši rob koji je služio kao vojnik Unije tokom Američkog građanskog rata i postao prvi crni dobitnik Medalje časti.

U delu govora posvećenom vojnim dostignućima, predsednik je pored istorijskih primera naveo i događaje iz svog mandata. Tom prilikom pomenuo je situacije u Venecueli i Iranu, rekavši da su američke snage, prema njegovim rečima, „uništile vojsku“ tih zemalja. Takođe je uporedio potapanje španske flote u bici kod zaliva Manila sa napadima na iransku mornaricu ranije ove godine, navodeći brojke i opis događaja. Ove tvrdnje iznete su u zvaničnom govoru, ali nije bilo nezavisne potvrde navedenih detalja.

Tokom obraćanja, predsednik se osvrnuo i na temu komunizma, kritikujući tu ideologiju i ističući da su američki vojnici tokom istorije učestvovali u borbama protiv komunizma širom sveta. U svom govoru istakao je da se, prema njegovom mišljenju, te ideje ne bi smele ponovo pojavljivati u Sjedinjenim Državama. U ovom kontekstu, predsednik je koristio poređenja sa opasnostima po društvo i pozvao na odlučno delovanje protiv onoga što je opisao kao pretnju.

Govor je bio kombinacija istorijskih referenci, odavanja priznanja veteranima i aktuelnih političkih poruka. Zvaničnici nisu saopštili dodatne informacije o uticaju vremenskih neprilika tokom događaja. Komentari izrečeni tokom obraćanja tumače se i u svetlu predstojećih izbora i unutrašnjopolitičkih dešavanja u Sjedinjenim Državama.

Obeležavanje Dana nezavisnosti u Vašingtonu tradicionalno okuplja veliki broj građana, dok su bezbednosne mere i logistika bili prilagođeni uslovima na terenu. Prema izveštajima sa lica mesta, događaj je protekao mirno nakon obnove okupljanja.

Nadležne službe sprovele brzu intervenciju, povređenih nema, u toku provera oštećenja

Požar je izbio na Bruklinskom mostu u Njujorku tokom vatrometa povodom Dana nezavisnosti, oko 22 časa po lokalnom vremenu, saopšteno je iz nadležnih službi. Vatra je zahvatila privremene pirotehničke platforme postavljene na mostu, dok je hiljade građana iz okolnih delova grada pratilo proslavu 4. jula. Vatrogasne ekipe su brzo stigle na lice mesta, a požar je lokalizovan u kratkom roku. Prema zvaničnim informacijama, u incidentu nije bilo povređenih, a na teren su upućena dva vatrogasna vozila. Zvaničnici navode da konstrukcija Bruklinskog mosta nije bila ugrožena i da je most bio zatvoren za saobraćaj zbog bezbednosnih mera tokom proslave. Još uvek se utvrđuje da li je došlo do ozbiljnijeg oštećenja, a konačne procene biće poznate nakon provere nadležnih službi. “Intervencija je sprovedena u najkraćem mogućem roku, a povređenih nije bilo”, saopštili su iz vatrogasne službe. Incident je privukao pažnju jer se dogodio tokom centralne proslave na jednom od najpoznatijih simbola Njujorka, dok su pojedini posmatrači u prvom trenutku mislili da je plamen deo pirotehničkog spektakla. U drugom incidentu tokom proslave, u Kaliforniji je padobranac pao na šator pored publike nakon što se američka zastava zakačila za drvo, ali ni u tom slučaju nije bilo povređenih.