Izraelski premijer posetio UAE, potvrđeno iz zvaničnih izvora, vojna saradnja u fokusu nakon poslednjih regionalnih dešavanja

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nedavno je u tajnosti boravio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je održao sastanak sa predsednikom zemlje Mohamedom bin Zajedom, potvrdili su izvori upoznati sa događajem. Netanjahuova kancelarija kasnije je zvanično potvrdila posetu, navodeći da je sastanak doveo do, kako je opisano, istorijskog prodora u odnosima Izraela i UAE.

Predstavnici Ujedinjenih Arapskih Emirata nisu odmah komentarisali ovu informaciju. Vest o sastanku usledila je nakon izveštaja međunarodnih medija da su UAE izvele vojne udare na teritoriji Irana, što vlasti Emirata do sada nisu zvanično priznale.

Pored diplomatskih aktivnosti, potvrđeno je da je Izrael poslao sisteme protivvazdušne odbrane Gvozdena kupola i vojno osoblje u UAE, što su potvrdili izvori upoznati sa situacijom. Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Izraelu naveo je da su sistemi isporučeni, dok su izvori iz UAE potvrdili prijem opreme.

Netanjahu je i ranije, prema navodima američkih zvaničnika, posećivao UAE i sastajao se sa predsednikom Mohamedom bin Zajedom, poslednji put 2018. godine. UAE su bile prva zemlja koja je pristupila takozvanim Abrahamovim sporazumima 2020. godine, pod pokroviteljstvom SAD, što je rezultiralo normalizacijom odnosa između Izraela i više arapskih država.

Ova poslednja poseta odvija se u kontekstu povećanih tenzija na Bliskom istoku i novijih bezbednosnih izazova u regionu. Izraelski zvaničnici ističu značaj jačanja bezbednosne i političke saradnje sa UAE, dok Emirati zasad nisu davali javne komentare povodom najnovijih događaja.

Prethodna saradnja dve zemlje obuhvatala je i ekonomske i tehnološke projekte, a vojna dimenzija partnerstva dobija na značaju u svetlu aktuelnih regionalnih dešavanja. Nije saopšteno više detalja o temama razgovora tokom susreta Netanjahua i predsednika UAE, niti su objavljene informacije o eventualnim konkretnim dogovorima ili planiranim narednim koracima.

Uprkos najavama iz izraelskih izvora o unapređenju odnosa i vojno-bezbednosnoj saradnji, nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve navode vezane za poslednje događaje. Situacija u regionu ostaje pod pažnjom diplomatskih i vojnih posmatrača.

Američki predsednik stigao u Kinu gde ga očekuju razgovori sa kineskim liderom, društvene mreže prate detalje dočeka

Američki predsednik Donald Tramp doputovao je u Peking gde je započeo dvodnevnu zvaničnu posetu tokom koje će održati razgovore sa predsednikom Kine Xi Jinpingom o trgovinskim i geopolitičkim pitanjima, kao i o temama iz oblasti veštačke inteligencije i odnosa dve najveće svetske sile, saopšteno je iz diplomatskih izvora.

Iako je dolazak predsednika SAD izazvao veliko interesovanje medija i javnosti, pažnja prisutnih na aerodromu bila je usmerena na dve osobe koje su privukle značajnu pažnju tokom svečanog dočeka. Prema izveštajima, u centru pažnje našle su se Lara Tramp, supruga sina predsednika Trampa, kao i devojčica u crvenoj haljini, koja je američkom predsedniku uručila buket cveća po izlasku iz aviona.

Zvaničnici su istakli da će tokom posete biti razmatrane ključne teme koje se tiču bilateralnih odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Kine, sa posebnim fokusom na trgovinu i međunarodnu saradnju. “Očekujemo konstruktivne razgovore i unapređenje odnosa na obostranu korist”, navodi se u saopštenju.

Društvene mreže i međunarodni posmatrači posebno su komentarisali protokol i detalje dočeka, ističući značaj simboličnih gestova kao deo diplomatskih odnosa. Devojčica koja je uručila cveće američkom predsedniku ostala je zaštićena u skladu sa procedurama o zaštiti maloletnika.

Zvanična agenda posete biće usmerena na niz sastanaka na najvišem nivou, uz najavu da će rezultati razgovora biti saopšteni javnosti po završetku posete. “Poseta ima veliki značaj za odnose dve države, a svi detalji biće saopšteni nakon zvaničnih razgovora”, navedeno je iz diplomatskih izvora.

Predložena rezolucija o upotrebi vojne sile prema Iranu nije usvojena, potvrđeno u Kongresu; pojedini republikanski senatori podržali inicijativu

Senat Sjedinjenih Američkih Država odbio je još jedan pokušaj da ograniči ovlašćenja predsednika Donalda Trampa u vezi sa upotrebom vojne sile protiv Irana. Glasanje je održano u sredu, a predlog rezolucije nije dobio potrebnu većinu, što je potvrdila zvanična izjava iz Kongresa. Rezolucija, koju je predložio senator Džef Merkli iz Oregona, predviđala je povlačenje američkih oružanih snaga iz neprijateljstava u ili protiv Irana, osim u slučaju izričite saglasnosti Kongresa putem zvanične objave rata ili posebnog odobrenja za upotrebu vojne sile.

Prema zvaničnim informacijama, glasanje o izmeštanju rezolucije iz komiteta završeno je sa 49 glasova „za“ i 50 „protiv“. Republikanski senatori Rend Pol iz Kentakija, Suzan Kolins iz Mejna i Lisa Murkovski iz Aljaske pridružili su se većini demokratskih senatora u podršci nastavku procesa, dok je senator Džon Feterment iz Pensilvanije bio jedini demokratski senator koji je glasao protiv.

Senatorka Murkovski, koja ranije nije podržavala slične predloge, izjavila je da je nakon isteka ključnog roka od 60 dana očekivala više informacija od administracije, ali ih nije dobila. Navela je da je sada došlo vreme da se otvori rasprava o odgovornostima Kongresa prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima. „Nalazimo se u drugačijoj situaciji nego pri prethodnom glasanju“, izjavila je Murkovski novinarima.

Rezolucija je deo šireg niza pokušaja demokratskih senatora da ograniče predsednička ovlašćenja u vezi sa Iranom od početka sukoba 28. februara. Do sada je šest puta predlagano usvajanje sličnih mera, a senator Pol je do poslednjeg pokušaja bio jedini republikanac koji ih je podržavao. Nakon što je istekao rok od 60 dana predviđen Zakonom o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, pojedini demokratski senatori izrazili su očekivanje da će im se priključiti više kolega iz Republikanske partije.

Zakon o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine obavezuje predsednika SAD da Kongresu podnese izveštaj u roku od 48 sati nakon upotrebe vojnih snaga u inostranstvu. Predloženom rezolucijom zahtevalo bi se da američke trupe budu povučene iz neprijateljstava sa Iranom, osim ukoliko Kongres ne donese suprotnu odluku.

Odluka Senata ukazuje na nastavak neslaganja unutar Kongresa oko načina primene i kontrole predsedničkih ovlašćenja u vojnim pitanjima u vezi sa Iranom. Dalji koraci i eventualne nove inicijative biće predmet rasprave u narednim sednicama.