Porodica potvrdila smrt bivšeg košarkaša, liga odala priznanje njegovom doprinosu i ulozi u inkluziji

Bivši profesionalni košarkaš Džejson Kolins preminuo je u 47. godini, potvrdila je njegova porodica putem saopštenja objavljenog u saradnji sa NBA ligom. Kolins je bolovao od glioblastoma, oblika tumora na mozgu, koji mu je dijagnostikovan u decembru prethodne godine. Porodica je navela da je preminuo nakon, kako su opisali, „hrabre borbe“ sa bolešću.

Tokom svoje profesionalne karijere, Kolins je nastupao za šest različitih NBA klubova u periodu od 13 sezona. U javnosti je postao poznat i po tome što je 2013. godine objavio da je homoseksualac, što je predstavljalo prvi takav slučaj među aktivnim igračima u istoriji NBA lige.

Statistički, Kolins je prosečno beležio 3,6 poena i 3,7 skokova po utakmici tokom karijere. Najuspešniju sezonu imao je 2004/05, kada je za Nju Džerzi Netse ostvario proseke od 6,4 poena i 6,1 skok. Sa ovim timom je učestvovao u dva finala NBA lige. Poslednji angažman imao je u Bruklin Netsima tokom 2014. godine, kada je završio igračku karijeru.

Porodica se zahvalila na podršci i pažnji koju su dobijali tokom prethodnih meseci, kao i lekarima i medicinskom osoblju koje je učestvovalo u lečenju. U saopštenju se navodi: „Džejson je promenio živote na neočekivane načine i bio je inspiracija svima koji su ga poznavali i onima koji su ga pratili izdaleka. Naša porodica će ga veoma nedostajati.“

Nedavno je Kolinsu dodeljena prva nagrada „Bill Walton Global Champion“ na Samitu Zelene sportske alijanse. Zbog zdravstvenog stanja nije mogao da prisustvuje, pa je nagradu u njegovo ime preuzeo njegov brat blizanac i bivši NBA igrač Džaron Kolins, koji je izjavio: „Rekao sam mu pre dolaska: On je najhrabriji i najjači čovek kog poznajem.“

NBA liga je u svom saopštenju istakla doprinos Kolinsa promociji inkluzije i njegovu ulogu ambasadora sporta. Tokom karijere, Kolins je bio poznat kao pouzdan timski igrač i ostavio je značajan trag na terenu i van njega.

Američki predsednik najavio pregovore o mogućim kineskim ulaganjima, fokus na tehnološki napredne proizvodne pogone

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ove nedelje boravi u Kini gde je najavio da će tokom susreta sa predsednikom Si Đinpingom razgovarati o mogućnostima kineskih investicija u američku industriju. Prema najavama, jedan od prioriteta američke delegacije biće obezbeđivanje ulaganja kineskih kompanija u modernizaciju proizvodnih pogona u Sjedinjenim Državama.

Novinari na terenu posetili su veliku fabriku na jugu Kine u gradu Džuhai, koja prikazuje trenutno dostignuti nivo automatizacije u industriji. U fabrici, čiji je vlasnik kompanija Gree, najveći kineski proizvođač klima uređaja, proizvodnja se odvija uz korišćenje stotina robotskih ruku koje u sinhronizovanoj liniji sastavljaju na hiljade komponenti svakih nekoliko sekundi. Ovaj objekat radi neprekidno, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, a radom upravlja veštačka inteligencija.

Prema navodima generalnog menadžera kompanije Gree, Čen Huadonga, ovakva rešenja predstavljaju “budućnost proizvodnje”. On je naveo da se očekuje da će ovakve fabrike, sa velikim stepenom automatizacije i podrškom veštačke inteligencije, biti dominantan model u narednom periodu. “Ovo je izgled inteligentnih fabrika budućnosti, sa robotima i AI tehnologijom”, izjavio je Čen.

U centralnom delu pogona na velikim ekranima prikazuju se podaci o proizvodnji, prodaji i isporuci širom sveta u realnom vremenu. Iz kompanije saopštavaju da oko 60% proizvodnje izvoze, uključujući i značajne isporuke na tržište Severne Amerike. Istaknuto je i da kompanija sprovodi promotivne aktivnosti na tržištima kao što su Sjedinjene Države.

Prema procenama industrijskih izvora, Kina trenutno učestvuje sa oko 30% u globalnoj industrijskoj proizvodnji, dok se očekuje da će taj udeo dodatno rasti u narednim godinama. Menadžment kompanije Gree navodi da osim gotovih proizvoda, kineska industrija može da ponudi i rešenja za izgradnju visokoautomatizovanih fabrika.

Fabrika prikazana u Džuhaiu, koja bi po tradicionalnom modelu zapošljavala oko 10.000 radnika, sada koristi znatno manji broj zaposlenih. Prema navodima kompanije, u objektu je zaposleno oko 1.000 radnika, od kojih je trećina inženjerskog profila. Ovo, navode iz Gree, pokazuje značajan uticaj automatizacije na radnu snagu.

“Fizički rad će u budućnosti biti sve ređi, a biće potrebne nove veštine za održavanje i upravljanje ovakvim pogonima”, istakao je Čen.

Poseta predsednika Trampa Kini i razgovori sa kineskim zvaničnicima dolaze u trenutku kada se beleži ubrzana tehnološka transformacija proizvodnje, a promene u načinu rada fabrika utiču i na tržište rada u obe zemlje.

Saslušanje u Senatu otvorilo pitanja o budžetu i strategiji, zabeleženi protesti u javnosti

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Pit Hegset izjavio je pred podkomitetom za odbranu Senata da je primirje sa Iranom i dalje na snazi, uprkos povremenim razmenama vatre, i naglasio da SAD faktički kontrolišu Ormuski moreuz. Saslušanje je održano u Vašingtonu, a Hegset je branio zahtev Pentagona za vojni budžet od 1,5 biliona dolara za 2027. godinu.

Tokom rasprave, Hegset je istakao da administracija ima spremne planove za eventualnu eskalaciju, ali i za smanjenje vojnih operacija i premeštanje trupa. Na pitanje demokratske kongresmenke Beti Mekolam o alternativnim strategijama, Hegset je naveo da postoji više opcija za dalje postupanje u regionu.

Saslušanje je obeleženo oštrim kritikama demokratskih senatora, koji su izrazili zabrinutost zbog strategije Vašingtona i posledica po američke građane. “Amerikanci svakodnevno osećaju posledice kroz rast cena goriva, dok je Ormuski moreuz i dalje zatvoren”, rekao je senator Kris Kuns. Hegset je ponovio da SAD kontrolišu moreuz i da “ništa neće prolaziti ako to ne dozvole”.

Republikanska senatorka Liza Murkovski izrazila je sumnju u tvrdnje da je rat završen, ukazujući na prisustvo američkih trupa i ratnih brodova na tom području. Najavila je mogućnost predlaganja zakona kojim bi Kongres formalno odobrio upotrebu vojne sile protiv Irana.

Više demokratskih senatora osporilo je navode da je iranska vojna infrastruktura uništena, a senatorka Džin Šahin je ukazala na nastavak iranskih napada dronovima i ocenila da se ne može govoriti o pobedi dok Iran i dalje ima značajne vojne kapacitete. Saslušanje je nakratko prekinuto kada je žena iz publike protestovala protiv vojne intervencije, nakon čega ju je policija udaljila iz sale. Još nekoliko demonstranata je u tišini napustilo prostoriju.

Predsedavajući odbora Ken Kalvert i kongresmenka Beti Mekolam izrazili su zabrinutost zbog troškova rata i kontrole budžeta. Prema podacima Pentagona, troškovi rata sa Iranom iznose skoro 29 milijardi dolara, što je povećanje od četiri milijarde u odnosu na prethodne dve nedelje. Republikanski kongresmen Tom Kol naglasio je potrebu za saveznicima u budućim operacijama.