Horhe Martin ostvario istorijski uspeh za Apriliju u Le Manu, dok direktor tima Masimo Rivola ističe važnost iskustva i posebnog pristupa vozaču iz Madrida

Vozač Horhe Martin i Aprilia Racing doživeli su istorijski vikend na stazi u Le Manu, gde je tim ostvario prvi put potpuno Aprilijin podijum u MotoGP-u. Slavlje u boksu pratili su uzvici, proseko i čak ples Martina na način Majkla Džeksona. Masimo Rivola, izvršni direktor Aprilia Racinga, sumirao je utiske nakon velikog uspeha, prisećajući se prošlogodišnjih događaja na istoj stazi.

“Ovo je neverovatan vikend, deo istorije koji treba upisati u kalendar. Pre svega jer nikada nismo imali ceo podijum ispunjen samo Aprilijom. Drugi razlog je taj što je tačno pre godinu dana ovde u Le Manu Horhe Martin došao trčeći da nam kaže da odlazi. Godinu kasnije slavimo spektakularan vikend. Zadovoljstvo je ogromno. Horhe ovde vozi izuzetno brzo, ali to je jasna poruka”, izjavio je Rivola.

Rivola nije krio da su strategiju povratka Martina u tim gradili specifičnim pristupom: “Da, mislim da smo to dobro uradili. Malo pritiska, malo podrške – iskreno. Na početku sam bio vrlo direktan jer nisam mogao da prihvatim da misli kako nismo dovoljno jaki. Ali bilo je tu i ljudske strane, jer je Horhe prolazio kroz teške trenutke. Emocije koje je pokazao posle cilja su potpuno razumljive i nama takođe mnogo znače. Sada moramo nastaviti ovako jer imamo dva veoma snažna vozača i izuzetno konkurentnu motociklu. Očekuje nas veliko prvenstvo”, naveo je čelnik tima.

On smatra da će iskustvo koje ima Madridjanin biti ključ za borbu za titulu: “Horhe ima značajnu prednost – već je osvajao i gubio šampionat boreći se do kraja. To se računa u upravljanju tokom prvenstva.” Istakao je i važnost rezultata drugog vozača tima: “Drugo mesto Marka vredi mnogo. Možda bi ranije rizikovao više za pobedu i napravio grešku. Videti ih obojicu napred ogromna je satisfakcija zbog brzine, zrelosti i napretka.”

Sam Horhe Martin sve bolje se uklapa sa timom iz Noalea, uprkos potpisanom ugovoru sa Jamahom od 2027. godine: “Aprilia mi je uvek pomagala, veoma sam zadovoljan sa njima”, zaključio je Martin.

Aprilija sada gleda ka nastavku šampionata sa dva jaka vozača i jasno izraženim ambicijama za osvajanje titule koja im dosad izmiče.

Trener Novog Pazara govorio o ključnim momentima u razvoju karijere Nemanje Radonjića i svom uticaju na mladog fudbalera

Nenad Lalatović, aktuelni trener Novog Pazara, dao je opširan intervju za podkast “2×45” na Mozzart Sportu, u kojem je izneo zanimljive detalje iz svoje trenerske karijere, posebno osvrćući se na period rada sa Nemanjom Radonjićem i konsultacije sa Zvezdanom Terzićem. U razgovoru je Lalatović istakao koliko je verovao u Radonjićev potencijal čak i u trenucima kada se fudbaler suočavao sa teškim momentima u karijeri.

“I mene zvao Terza. Šta misliš o Radonjiću? Ja kažem: ‘Radonjiću? Molim te, ostavi mi ga još tri meseca. Biće najbolji igrač u ligi.’ Naravno, Terzić, kad sam mu to rekao, odmah ga je uzeo. I Radonjić je od tog trenutka postao jedan od najboljih igrača Crvene zvezde”, otkrio je Lalatović deo razgovora sa generalnim direktorom Crvene zvezde.

Lalatović se prisetio i perioda kada je preuzeo Čukarički i zatekao Nemanju Radonjića u nezavidnoj situaciji: “Mislim da sam dosta uticao na karijeru Radonjića. Možda i najviše u njegovoj karijeri, kad sam došao u Čukarički. Radonjić me je zvao, bio je negde u parku u Nišu. Bio je uplakan. Ljudi su ga suspendovali. Ja nisam ni znao da je u Čukaričkom. Onda me je pozvao. Kad sam saznao da je u Čukaričkom, znao sam koliko je talentovan. Ja sam došao i rekao: ‘Ja vam garantujem za njega. Ja hoću ovog igrača da vratim. Ja mogu da ga oživim.’ On tada, tako puniji sa 20 kilograma više, gazi. Vidiš ga moćan, a ne može. On je radio, radio, radio. Skinuo je 15 kila. Ulazio mi je sa klupe.”

Lalatović ističe da mu je posebno drago što se Radonjić uspešno vratio na pravi put: “Ja postajem selektor. Posle onoga što se desilo, mene su pozvali da vodim te tri utakmice. Radonjića sam zvao zato što je jedan od najtalentovanijih mladih igrača, koji je samo upao u neku krizu, koji jednostavno nije pronašao sebe. Tada je tražio sebe, sada je pronašao sebe. Rekao sam tada: ‘On će igrati sigurno u Ligi petice.’ Tad ga ja nisam uzeo… I da nisam tako reagovao, ko zna šta bi bilo. On treba samo da kaže: ‘Hvala, šefe, za sve.’ I on je zahvalan. Ja od igrača ne tražim da mi bilo šta daju. Samo da nekad kažu neku lepu reč, da se sete toga i da negde spomenu – zaključio je Lalatović.”

Ova svedočenja Nenada Lalatovića daju dodatnu dimenziju sagledavanju razvoja Nemanje Radonjića kao jednog od najtalentovanijih srpskih fudbalera poslednjih godina.

Federalni savet Švajcarske odlučio je da od jula 2026. ponovo dozvoli održavanje automobilskih trka na stazama, prvi put od nesreće u Le Manu 1955.

Švajcarska će od 1. jula 2026. godine ponovo omogućiti održavanje automobilskih trka na stazama, čime se završava period duži od sedam decenija tokom kojeg je ova zemlja imala jednu od najstrožih zabrana u Evropi kada je reč o motosportu. Odluku je doneo Federalni savet Švajcarske, potvrđujući tako ono što su ljubitelji automobilizma dugo očekivali i čime se Švajcarska vraća na mapu evropskih trkačkih destinacija.

Zabrana održavanja brzinskih trka uvedena je još davne 1955. godine, nakon tragedije na čuvenoj trci „24 sata Le Mana”, kada je poginulo više od 80 gledalaca i vozač Pierre Levegh. U incidentu su učestvovali Jaguar kojim je upravljao Mike Hawthorn, Austin-Healey Lancea Macklina i Mercedes-Benz 300 SLR Pierre Levegha koji je udario u drugo vozilo pri brzini većoj od 200 km/h, nakon čega su delovi automobila leteli ka prepunim tribinama izazivajući katastrofalne posledice. Iako su druge države ubrzo pooštrile bezbednosne mere i nastavile sa organizacijom takvih događaja, Švajcarska je donela nacionalni zakon kojim je zabranila sve kružne trke na svojoj teritoriji.

Uprkos tome što nije imala klasične staze, Švajcarska nikada nije izgubila dodir sa auto-moto sportom zahvaljujući disciplinama kao što su reli, brdske trke (hillclimb) i motokros. Tako su domaći talenti poput Jo Sifferta i Clay Regazzonija (vicešampion Formule 1 iz 1974), kao i asovi iz sveta izdržljivosti Sébastien Buemi (četvorostruki pobednik Le Mana), Marcel Fässler i Neel Jani nastavili da donose slavu švajcarskom automobilizmu širom sveta.

Nakon što je Parlament ranije signalizirao spremnost za promene, ključna odluka doneta je zvanično 6. maja ove godine kada je Federalni savet dao zeleno svetlo novom zakonu. Ipak, povratak automobilističkih takmičenja neće biti potpun — svaka manifestacija moraće da prođe stroge bezbednosne provere na nivou kantona, uključujući ocenu uticaja na životnu sredinu i strogu kontrolu buke koja predstavlja poseban senzibilitet u švajcarskoj kulturi.

Ova promena otvara vrata mogućnosti povratka velikih međunarodnih takmičenja u Švajcarsku, ali ne treba očekivati Formulu 1 u Cirihu ili Ženevi već narednog leta — svaki projekat biće detaljno analiziran pre nego što dobije dozvolu za realizaciju.