Centralne ceremonije održane u Moskvi i Beogradu, istorijski značaj 9. maja istaknut u zvaničnim izjavama

Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope obeleženi su 9. maja u Moskvi i Beogradu, u znak sećanja na kapitulaciju nacističke Nemačke 1945. godine i Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine. Centralna ceremonija u Moskvi protekla je uz pojačane bezbednosne mere zbog aktuelnog sukoba u Ukrajini, dok su u Beogradu položeni venci i održana svečana akademija.

U Moskvi je ove godine parada prvi put održana bez prikaza teške vojne tehnike na Crvenom trgu, gde su ruski državni vrh, vojska i veterani odali poštu milionima stradalih u borbi protiv nacizma. Prema zvaničnim informacijama, ruski mediji ovaj datum predstavljaju kao najvažniji državni i istorijski praznik, simbol nacionalnog jedinstva i pobede Sovjetskog Saveza.

U Beogradu je državnu ceremoniju polaganja venaca na Groblju oslobodilaca predvodila ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, dok je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta održana svečana akademija. Ove godine obeležavanje je bilo specifično zbog pojačanih mera bezbednosti, a centar Moskve bio je ukrašen zastavama, plakatima i fotografijama ratnih heroja.

Istoričar Momčilo Pavlović izjavio je da Dan pobede i Dan Evrope imaju različite konotacije, ističući da se u Rusiji 9. maj slavi kao dan ponosa, dok se u drugim državama nekada izbegava spominjanje Moskve i antifašizma. Pavlović je naveo da je Dan pobede povezan sa pobedom nad fašizmom, dok Dan Evrope simbolizuje deklaraciju o budućem savezu evropskih naroda kako bi se sprečili novi sukobi.

Dan Evrope obeležava se u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine, kojom je postavljen temelj evropskih integracija. Naredne godine osnovana je Evropska komisija za ugalj i čelik, koja je kasnije prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, dok je 1991. godine proglašena Evropska unija. Evropski savet je 1955. godine odlučio da se 9. maj obeležava kao Dan Evrope.

Republički hidrometeorološki zavod upozorio na pljuskove, grmljavinu i moguće štete od 12. maja

Republički hidrometeorološki zavod izdao je detaljnu prognozu do početka juna, prema kojoj građane Srbije očekuje period nestabilnog vremena sa čestim smenama sunčanih i kišnih intervala. Prva značajna promena najavljena je za 12. maj, kada se prognozira zahlađenje, povećana oblačnost i pojačani pljuskovi sa grmljavinom u većem delu zemlje.

Prema navodima meteorologa, danas će na severu biti umereno oblačno sa sunčanim intervalima, dok se u centralnim, južnim i istočnim krajevima očekuju kiša i kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom. Posle podne padavine prestaju, a vreme se delimično razvedrava. Na snazi je “žuti” meteoalarm zbog lokalnih pljuskova i grmljavine, sa mogućom količinom padavina većom od 10 l/m² u kratkom periodu.

RHMZ upozorava da bi obilniji pljuskovi mogli izazvati probleme sa kišnom kanalizacijom u urbanim sredinama, otežati saobraćaj i dovesti do odlaganja poljoprivrednih radova. Rizik od udara groma i olujnog vetra može ugroziti bezbednost ljudi, životinja i imovine, kao i rad električnih uređaja i telekomunikacija.

Za sutra se najavljuje stabilnije vreme sa promenljivom oblačnošću i dužim sunčanim intervalima. Vetar će okrenuti na južni i jugoistočni, a temperature će tokom dana dostići od 24 do 27 stepeni Celzijusa. Nema izdatih upozorenja za ovaj dan.

Početak naredne sedmice donosi slične temperature, uz promenljivu oblačnost i mogućnost kratkotrajne kiše ili pljuskova, sa verovatnoćom lokalne grmljavine od 70 odsto. Od utorka, 12. maja, predviđa se oblačno i osetno svežije vreme, povremeni pljuskovi sa grmljavinom i pad dnevnih temperatura na 18 do 23 stepena.

Nestabilno i svežije vreme, uz povremene padavine, zadržaće se do 17. maja. Dugoročna prognoza najavljuje toplije vreme krajem maja i početkom juna, sa temperaturama iznad proseka za oko 1 do 2 stepena i količinom padavina u granicama proseka za ovo doba godine.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas sećanjem slave episkopa koji je odbio da se odrekne Hrista pred carem Likinijem

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan svetog sveštenomučenika Vasilija, episkopa amasijskog, poznatog po tome što je odbio da se odrekne hrišćanske vere uprkos progonima tokom vladavine cara Likinija. Prema crkvenom predanju, Vasilije je tokom talasa progona u Istočnom rimskom carstvu okupljao hrišćane u Amasiji, podučavao ih i hrabrio da istraju u veri.

U tom periodu, kod Vasilija utočište je pronašla i pobožna devica Glafira, sluškinja carice Konstancije, koja je bežala od namera cara Likinija. Ona je, prema predanju, svoj imetak dala za izgradnju crkve u Amasiji, a episkop Vasilije ju je zaštitio i sakrio. Kada je car saznao za njeno skrovište, naredio je da Vasilija dovedu okovanog u Nikomidiju.

Na suđenju pred carem Likinijem, Vasiliju su ponuđeni bogatstvo i visoki položaj ukoliko se odrekne Hrista i pokloni idolima, što je on odbio, ističući da je jedino večna istina u Hristu. Nakon toga, car je naredio da mu odrube glavu i da njegovo telo bude bačeno u more.

Prema predanju, neposredno pre pogubljenja, Vasilije se molio na morskoj obali za svoj narod i crkvu, a njegovo telo i glava su potom bačeni u more. Kasnije, učenicima svetitelja i verniku Elpidiforu u snu je anđeo otkrio gde se nalazi telo. Kada su ribari bacili mreže, pronašli su telo svetitelja netruležno, sa glavom spojenom sa telom i blagim mirisom. Vernici su telo preneli u Amasiju i sahranili u crkvi koju je Vasilije izgradio.

Nakon smrti svetog Vasilija, car Likinije je izgubio vlast i skončao u progonstvu, dok se hrišćanstvo nastavilo širiti Rimskim carstvom. Stradanje i život svetog Vasilija i danas se među vernicima pominju kao primer istrajnosti u veri i duhovne hrabrosti.

“Primer svetog Vasilija i danas podseća vernike na snagu vere i istrajnost u teškim vremenima”, navodi se u zvaničnim crkvenim saopštenjima.