Zvanične službe sprovele tajnu operaciju 8. maja 1980. godine zbog bezbednosnih razloga

Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ, sahranjen je 8. maja 1980. godine u Beogradu, što je bio jedan od najvećih medijskih događaja u istoriji glavnog grada. Sahrani su prisustvovale 124 državne delegacije iz celog sveta, uključujući kraljeve, prinčeve i predsednike. Iako je televizijski prenos pratio milionski auditorijum, kasnije je otkriveno da je ceremonija bila pažljivo iscenirana.

Prema svedočenju inženjera Dragomira Gavrilovića iz 2002. godine, Tito je zapravo bio sahranjen dva puta. Prva, javna sahrana, uključivala je postavljanje lagane mermerne maske umesto teške ploče od devet tona, dok su agenti državne bezbednosti zaklanjali kameru tokom ključnog trenutka. Prava, tehnički zahtevna sahrana izvršena je kasno uveče, nakon odlaska kamera i gostiju, uz upotrebu dizalice i u prisustvu najbliže porodice i odabranih funkcionera.

Zvanične službe su, prema navodima bivšeg obaveštajca, sprovele stroge mere zaštite zbog straha od pokušaja krađe posmrtnih ostataka, što je bilo inspirisano ranijim slučajem sa Čarlijem Čaplinom. Tajna operacija nosila je šifru “Jedinstvo”, dok je Tito kodno nazivan “Goran”. Bezbednosne mere uključivale su i ograničenja za strane delegacije i medije.

Dodatno, Jovanka Broz je ispratila supruga na večni počinak uprkos prvobitnoj zabrani, uz podršku nekih stranih državnika. Televizijski prenos je pažljivo planiran na osnovu prethodnih sahrana svetskih lidera.

“Bilo je jasno da se mermerna ploča teška devet tona može postaviti samo pomoću dizalice, a tako dugotrajan i neizvestan čin pred svetskim kamerama ne bi bio prikladan”, izjavio je inženjer Gavrilović.

Istraga o detaljima sahrane otvorena je tek nakon što su učesnici i svedoci izneli svoja saznanja dve decenije kasnije. Slučaj ostaje primer kako su bezbednosni razlozi uticali na tok jednog od najznačajnijih državnih događaja u Jugoslaviji.

Stručnjaci ističu da se prve ozbiljnije padavine očekuju od 12. maja, usevi za sada u dobrom stanju

Meteorolog Nedeljko Todorović najavio je promenu vremenskih prilika u Srbiji sredinom maja, sa prvim ozbiljnijim padavinama koje se očekuju oko 12. maja. Prema njegovim rečima, nakon sušnog početka meseca i nestabilnog aprila, naredni period doneće naizmenično toplo vreme i povremene pljuskove sa grmljavinom.

“U narednih nekoliko dana ne očekujemo značajnije padavine, ali od 12. do 14. maja stižu prve ozbiljnije kiše. Ipak, reč je o lokalnim pljuskovima sa grmljavinom, a ne o dugotrajnim i obilnim kišama”, rekao je Todorović.

Agroanalitičar Žarko Galetin ističe da trenutna prolećna suša zabrinjava poljoprivrednike, ali da usevi za sada izgledaju relativno dobro. “Očekivali smo bolji režim padavina u aprilu, ali pšenica, kukuruz i drugi usevi su u dobroj vegetativnoj kondiciji. Potrebno je oko 65 do 70 litara kiše po kvadratnom metru, što je približno ostvareno”, naveo je Galetin.

Todorović je podsetio da su tokom zime i u martu zabeležene natprosečne količine padavina, dok je april prošao sa deficitom. Stručnjaci prognoziraju da će ostatak maja doneti promenljivo vreme, ali bez ekstremno visokih temperatura.

“Očekuje se da će maksimalne temperature biti između 18 i 22 stepena tokom kišnih intervala, dok najtopliji dani mogu dostići i do 25 ili 28 stepeni”, dodao je Todorović.

Galetin naglašava da, uprkos manjku padavina i regionalnim razlikama u količini kiše, trenutni uslovi ne predstavljaju ozbiljnu pretnju za useve. “Najvažnije je da su usevi u dobrom stanju i da nema razloga za veliku zabrinutost u ovom trenutku”, zaključio je Galetin.

Učenici osmog razreda polažu testove za umetničke, filološke i IT smerove, rezultati se očekuju od 11. maja

Prijemni ispiti za specijalizovane srednje škole u Srbiji počeli su danas, 8. maja, širom zemlje, potvrdili su nadležni organi. Osmaci koji planiraju upis u umetničke i druge specijalizovane škole izlaze pred komisije u skladu sa zvaničnim kalendarom aktivnosti za maj. Prema informacijama, prvi su na testiranju učenici koji konkurišu za umetničke škole likovne oblasti, a proces traje tri dana, od 8. do 10. maja.

Testiranja su organizovana u prepodnevnim i popodnevnim terminima, zavisno od broja prijavljenih kandidata. Tokom drugog vikenda maja, 9. i 10. maja, održavaju se prijemni ispiti iz filoloških nauka, biologije, hemije, scenskih umetnosti, stranih jezika, geografije i istorije. Sredinom meseca, od 15. do 17. maja, prijemni ispiti su predviđeni za muzičke i baletske škole, kao i za IT smerove, računarstvo i informatiku, matematiku i fiziku.

Preliminarni rezultati prijemnih ispita biće objavljivani sukcesivno od 11. do 19. maja, dok je rok za rešavanje prigovora učenika predviđen u istom periodu. Konačni rezultati prijemnih biće poznati najkasnije do 20. maja.

Kalendar male mature takođe je preciziran – završni ispiti iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike i trećeg izbornog predmeta biće održani 15, 16. i 17. juna. Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni 19. juna, a konačni rezultati 22. juna. Popunjavanje i predaja liste želja sprovodiće se od 23. do 26. juna, dok će konačna raspodela učenika po školama biti objavljena 29. juna. Prijava za upis u srednje škole elektronskim putem predviđena je u periodu od 29. juna do 2. jula, dok je upis učenika neposredno u školi moguć od 1. do 7. jula, osim za muzičke i baletske škole.

“Sve aktivnosti se sprovode prema utvrđenom kalendaru i u skladu sa propisanim procedurama”, ističu nadležni. Rezultati će biti dostupni učenicima i roditeljima u najkraćem roku nakon završetka svakog dela procesa.