Zvaničnici istakli ulogu nemačkih kompanija u zapošljavanju 80.000 radnika i podršku strateškim projektima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa državnim sekretarom Savezne Republike Nemačke Nilsom Anenom, saopšteno je iz kabineta predsednika. Sastanak je održan u Beogradu, gde su zvaničnici razgovarali o unapređenju ekonomskih odnosa, razvojnim projektima i daljoj saradnji u oblastima energetike, industrije i obrazovanja.

Vučić je posebno naglasio da nemačke kompanije trenutno zapošljavaju 80.000 radnika u Srbiji, čime su, prema njegovim rečima, postale motor domaće ekonomije. Predsednik je zahvalio nemačkim partnerima na kontinuiranoj podršci i poverenju koje pokazuju prema Srbiji.

‘Izdvojio sam da je nemačko ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj već 25 godina prisutno u Srbiji i da je, kroz podršku Vlade Nemačke, učestvovalo u velikim projektima koji su značajno unapredili našu zemlju’, istakao je Vučić. On je dodao da je ta saradnja bila od posebnog značaja za razvoj dualnog obrazovanja, jačanje energetske diversifikacije i unapređenje privrede i ekonomskog ambijenta Srbije.

Vučić je u razgovoru sa Anenom razmenio mišljenja o aktuelnim globalnim izazovima, ističući potrebu za donošenjem odgovornih i promišljenih mera kako bi se očuvala ekonomska stabilnost u vremenima velike neizvesnosti. ‘Saglasili smo se da je blagovremeno reagovanje ključno za očuvanje tržišne stabilnosti i kontinuiteta privrednog razvoja’, naveo je predsednik.

Tokom sastanka, predsednik je upoznao sagovornika sa novim mogućnostima saradnje, posebno u oblastima kritičnih sirovina, rudarstva, odbrane, namenske i automobilske industrije, kao i u procesu regionalne integracije Zapadnog Balkana u tržište Evropske unije.

Premijer smatra da bi racionalizacija ministarstava povećala operativnost i efikasnost državne uprave

Premijer Đuro Macut izjavio je da smatra opravdanim predlog predsednika Republike o smanjenju broja ministara, državnih sekretara, agencija i uprava u Vladi Srbije. On je istakao da bi smanjenje broja ministarstava doprinelo većoj operativnosti i jednostavnijim administrativnim procedurama.

“Ako bismo imali manji broj ministarstava, verovatno bismo bili mnogo operativniji. To je potpuno opravdan predlog i komentar. Vlada sa 31 ministarstvom je glomazna i teška za komunikaciju, a operativnost se na taj način možda i usporava”, izjavio je Macut.

Macut je naveo da bi racionalizacija broja ministarstava i strukture unutar njih omogućila bolju efikasnost državne uprave, posebno uz postojeću digitalizaciju administrativnog procesa. Prema njegovim rečima, procedure bi se olakšale, a određeni poslovi bi se lakše rešavali u okviru jednog ministarstva, umesto kroz složenu koordinaciju više tela i agencija.

“Postoji složenost oko delegiranja poslova na određene agencije koje danas funkcionišu kao tela Vlade, ali su često u koordinaciji sa više ministarstava. Mislim da bi postojala mogućnost za racionalizaciju i to potpuno podržavam”, dodao je Macut.

Premijer je naglasio i iskustva iz prethodnog perioda rada, navodeći da su pojedini procesi teško korektibilni upravo zbog složenosti postojeće strukture. On smatra da bi racionalizacija doprinela unapređenju operativnosti i jednostavnijem funkcionisanju državne uprave.

Na izborima 7. juna učestvovaće tri srpske partije, dok je Centralna izborna komisija potvrdila ukupno 25 izbornih lista.

Centralna izborna komisija potvrdila je da se za vanredne izbore za skupštinu privremenih prištinskih institucija, zakazane za 7. jun, prijavilo ukupno 22 političke stranke i tri koalicije. Među prijavljenim partijama, tri su srpske, dok ostatak čine stranke i koalicije koje predstavljaju albanske, bošnjačke, romske, turske i druge manjinske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Najveća srpska politička organizacija koja će učestvovati na izborima je Srpska lista, pored koje su kandidature podnele i partije Za slobodu, pravdu i opstanak i Kosovski savez. Od albanskih stranaka, učestvuju Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, Alijansa za budućnost Kosova, kao i Socijaldemokratska partija i još nekoliko manjih političkih subjekata.

Prema navodima Centralne izborne komisije, među prijavljenim partijama nalaze se i Aškalijska socijaldemokratska partija, Reformistička turska partija, Progresivni pokret kosovskih Roma, Ujedinjena partija Roma Kosova, Socijaldemokratska unija, Jedinstvena goranska partija, Kosovska demokratska turska partija, Nova demokratska inicijativa Kosov i Liberalna egipatska partija.

Kada je reč o koalicijama, Pokret Samoopredeljenje nastupiće u savezima sa strankama Gudžo, Alternativa i Albanska demokratskohrišćanska stranka. Koalicija VAKAT okuplja Demokratsku stranku Bošnjaka i Demokratsku patriotsku stranku, dok treću koaliciju čine Aškalijska partija za integraciju, Demokratska partija Aškalija Kosova i Pokret za saradnju (Ujedinjene Aškalije).

Rok za predaju kandidatskih lista počeo je 2. maja i trajaće do 12. maja, nakon čega će Centralna izborna komisija izvršiti proveru ispunjenosti uslova i potvrditi konačne liste za učešće na izborima.

Vanredni izbori 7. juna raspisani su nakon što skupština privremenih prištinskih institucija nije uspela da izabere predsednika u ustavnom roku. Očekuje se da će rezultati izbora uticati na političku dinamiku u pokrajini, posebno u odnosima između većinskih i manjinskih zajednica.

Predstavnici srpskih partija poručili su da su njihovo učešće i zastupljenost od ključnog značaja za zaštitu interesa srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Sa druge strane, pojedini analitičari ističu da će predstojeći izbori biti test političke stabilnosti u regionu i odskočna daska za dalje razgovore o normalizaciji odnosa u okviru dijaloga uz posredovanje Evropske unije.

Centralna izborna komisija naglasila je da će izborni proces biti organizovan u skladu sa važećim zakonodavstvom i međunarodnim standardima, a poseban akcenat stavljen je na zaštitu prava svih birača i transparentnost izbornog postupka.