Gradska uprava proglasila dan žalosti, istraga o uzrocima nesreće u toku, dvoje povređenih hospitalizovano

Gradska uprava Novog Pazara proglasila je četvrtak, 7. maj, Danom žalosti na teritoriji grada povodom teške saobraćajne nesreće koja se dogodila sinoć oko 23:30 časova na magistralnom putu Novi Pazar – Raška, u mestu Pilorete, u kojoj su poginule četiri osobe, saopšteno je iz gradskih izvora. U nesreći su učestvovala dva putnička automobila, „golf 7“ i „opel astra“, a prema dosadašnjim informacijama, došlo je do direktnog sudara vozila.

Na licu mesta preminuli su vozači oba automobila, K. B. (19) i V. S. (69), kao i putnik u „opelu“ M. V. (45), dok je putnica iz istog vozila, K. V. (56), podlegla povredama u Opštoj bolnici u Novom Pazaru. U nesreći su povređene još dve osobe – jedna je sa lakšim povredama zbrinuta u novopazarskoj bolnici, dok je druga, zbog teških telesnih povreda, prevezena u Urgentni centar u Beogradu.

Gradska uprava uputila je apel medijima, ugostiteljskim objektima i organizatorima javnih manifestacija da svoj program prilagode odluci o Danu žalosti. „Istraga o uzrocima saobraćajne nesreće je u toku“, navodi se u zvaničnom saopštenju nadležnih organa.

Policija i tužilaštvo su na terenu i prikupljaju sve relevantne informacije, a saobraćaj na deonici puta Novi Pazar – Raška bio je privremeno obustavljen tokom sprovođenja uviđaja. Lokalna samouprava izrazila je saučešće porodicama nastradalih i pozvala građane da poštuju odluku o Danu žalosti.

Institut za javno zdravlje savetuje pojačane mere opreza, u zemlji registrovana samo dva slučaja tokom 2023. godine

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” izdao je saopštenje povodom pojave hantavirusne infekcije na kruzeru u Južnom Atlantiku, gde je potvrđeno oboljevanje šest osoba, od kojih su tri preminule. U Srbiji do sada nije izolovan hantavirus, dok su tokom 2023. godine registrovana samo dva slučaja hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom.

Prema navodima Instituta, građani Srbije ne treba da budu uznemireni, ali je važno da budu informisani o načinima prenosa i merama prevencije. „Čovek se najčešće inficira inhalacijom aerosola kontaminiranog izlučevinama zaraženih glodara, koji su prirodni rezervoari ovih virusa. Prenos sa čoveka na čoveka je izuzetno redak i zabeležen je samo kod pojedinih sojeva, poput Andes virusa u Južnoj Americi”, navedeno je u saopštenju.

Institut „Batut” je precizirao da u Srbiji cirkuliše oblik hantavirusa koji izaziva hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom (HGBS), poznatu i kao „mišja groznica”. U poslednjih deset godina zabeleženo je 127 slučajeva HGBS, dok tokom 2023. godine nisu prijavljeni smrtni ishodi povezani sa ovom infekcijom. Takođe, nije bilo epidemijskog javljanja bolesti u 2024. godini.

„Za razliku od soja sa kruzera, kod virusa koji izazivaju HGBS u Evropi smrtnost je znatno niža”, istakao je Institut u svojoj preporuci. Građani se pozivaju da primenjuju mere prevencije, kao što su izbegavanje kontakta sa izlučevinama glodara i održavanje higijene prostora.

Institut „Batut” nastavlja da prati epidemiološku situaciju i preporučuje poštovanje mera zaštite. „Pratimo stanje i apelujemo na građane da se pridržavaju preporuka”, navodi se u zvaničnoj izjavi Instituta za javno zdravlje Srbije.

Republički hidrometeorološki zavod najavio visoke temperature i upozorio na moguće zdravstvene tegobe

Srbiju je 6. maja pogodio izuzetno rani toplotni talas, sa temperaturama koje su prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda dostigle 30 stepeni Celzijusa. Visoke temperature nastaviće se i narednih dana, a stručnjaci upozoravaju na moguće posledice po zdravlje osetljivih grupa.

Prema istorijskim podacima, ovakvi rani toplotni talasi nisu novitet. U Beogradu je 19. maja 1969. godine zabeležen apsolutni temperaturni rekord za ovaj mesec, kada je izmereno 34,9°C. Slično je bilo i u maju 2003. kada je tokom tropskog talasa u Srbiji temperatura dostigla 34,1°C, što je označilo početak jednog od najtoplijih leta u Evropi.

Novi milenijum doneo je još učestalije rane toplotne talase, pa su 2015. godine stanovnici Loznice i Valjeva već 6. maja zabeležili temperature iznad 31°C. U poslednjih nekoliko godina, ovakvi dani postaju sve češći, a 2022. i 2024. godine obeleženi su prodorima toplog vazduha sa severa Afrike, što je dovelo do toga da se tokom maja temperatura penje i preko 32°C.

Zvanične biometeorološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda navode da će vremenske prilike 6. maja uglavnom odgovarati hronično obolelim i osetljivim osobama, dok su blaže tegobe moguće kod srčanih bolesnika. Za 7. maj najavljena je nepovoljnija biometeorološka situacija, posebno za srčane bolesnike, asmatičare i osobe sa nervnim tegobama. Meteoropate bi mogle osetiti bolove u kostima i zglobovima, kao i promenljivo raspoloženje, dok se učesnicima u saobraćaju savetuje dodatna opreznost.

“Ovakve rane pojave visokih temperatura postaju sve učestalije i zahtevaju dodatnu pažnju građana, posebno osetljivih grupa”, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.