Neurolog Gorica Đokić navodi da je stanje generala pogoršano posle moždanog udara 10. aprila, uz ozbiljne neurološke i metaboličke komplikacije, zbog čega je upućen zahtev za lečenje u Srbiji.

Zdravstveno stanje Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, značajno se pogoršalo tokom poslednjih nedelja, navela je neurolog Gorica Đokić, član tima srpskih lekara koji su ga pregledali u pritvorskoj bolnici Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu. Đokić je u obraćanju medijima istakla da je kod Mladića, nakon moždanog udara koji je pretrpeo 10. aprila, došlo do naglog nastanka ozbiljnih neuroloških komplikacija, uključujući gotovo potpuni gubitak govora, kao i pogoršanja funkcije bubrega i srca.

“Godinama pratim zdravstveno stanje generala Mladića i sada je došlo do drastičnog pogoršanja, pre svega u vidu neuroloških komplikacija. Moć govora je gotovo u potpunosti izgubljena, a prisutne su i metaboličke i kardiovaskularne komplikacije”, izjavila je Đokić. Prema njenim rečima, lekarski tim u Hagu ne može da pruži adekvatan nivo medicinske nege za ovako kompleksno stanje, a najviše je zabrinjava rizik od daljeg pogoršanja, uključujući i mogućnost ponovljenog moždanog udara.

Đokić je naglasila da je Mladiću neophodan 24-časovni medicinski nadzor, koji nije moguć u sadašnjim uslovima pritvorske bolnice. “Lekari u Hagu takođe potvrđuju ozbiljnost njegovog zdravstvenog stanja i ukazuju na ograničenja trenutne nege”, dodala je ona. Ukoliko se odloži pružanje adekvatnog lečenja, postoji realna opasnost od daljih metaboličkih komplikacija koje mogu ozbiljno ugroziti život, upozorila je Đokić.

Zbog navedenih razloga, srpski lekarski tim je uputio zahtev za odobrenje premeštaja Ratka Mladića na lečenje u Srbiju, isključivo iz zdravstvenih razloga. “Nadamo se da će odluka biti doneta hitno, u skladu sa njegovim trenutnim, izuzetno teškim zdravstvenim stanjem”, navela je Đokić.

Prema dostupnim informacijama, Mladić je i dalje hospitalizovan u pritvorskoj bolnici u Hagu pod palijativnom negom, nakon što je 10. aprila pretrpeo moždani udar. Poslednjih godina zdravstveno stanje mu je kontinuirano slabilo usled niza hroničnih bolesti, a poslednje pogoršanje dodatno je zabrinulo i lekare i porodicu. O ishodu zahteva za njegovo lečenje u Srbiji odlučivaće nadležni organi međunarodnog suda u narednim danima.

Sastanak najavljen za 10 časova u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, potvrđeno iz službe za saradnju s medijima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sutra u Beogradu sa predstavnicima Misije Međunarodnog monetarnog fonda, saopšteno je iz službe za saradnju s medijima predsednika Republike. Sastanak će biti održan u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, sa početkom u 10 časova.

Prema zvaničnom saopštenju, ovaj sastanak deo je redovnih aktivnosti i dijaloga između Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda. Detalji dnevnog reda i teme razgovora nisu precizirani u najavi.

Očekuje se da će nakon sastanka biti dostupne dodatne informacije o njegovom toku i zaključcima, kako bude saopšteno iz službe za saradnju s medijima predsednika Republike.

Predsednica Narodne skupštine naglasila važnost prisustva Srbije na evropskim konferencijama i razgovora sa partnerima

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je u Kopenhagenu da je prisustvo predstavnika Srbije na evropskim skupovima ključno za ostvarenje strateškog cilja – pristupanja Evropskoj uniji. Brnabić je učestvovala na Konferenciji predsednika parlamenata Evropske unije i zemalja kandidata, gde je istakla da je posebno važno čuti rasprave o proširenju Unije.

Kako je navela, tokom konferencije održala je i planira još niz bilateralnih sastanaka sa evropskim partnerima, sa ciljem razgovora o evropskom putu Srbije i traženja podrške za otvaranje dodatnih klastera u procesu integracija. “Trudiću se da imam što više sastanaka, kako zvaničnih, tako i nezvaničnih, kako bih predstavila šta se dešava u Srbiji i šta je urađeno na reformskom putu”, rekla je Brnabić.

Na pitanje o stavu zemalja članica EU prema proširenju, Brnabić je ocenila da je većina članica svesna da je Unija nedovršen projekat bez Zapadnog Balkana, ali da i dalje postoje države koje su skeptične prema prijemu novih članica. “Danas smo čuli i poruke da proširenje može predstavljati opasnost za Evropsku uniju, što je važno sagledati iz više uglova”, dodala je predsednica parlamenta.

Brnabić je izvestila i o nezvaničnoj inicijativi Ukrajine, kojom bi kandidati za članstvo u Evropskoj uniji sarađivali bliže i bolje, kako bi koordinisali aktivnosti i podržavali jedni druge na evropskom putu. Prema njenim rečima, u toj inicijativi ne bi učestvovala Priština, jer Ukrajina poštuje teritorijalni integritet Srbije. “Ukrajina nije priznala lažnu državu Kosovo i priznaje teritorijalni integritet Republike Srbije, te iz Prištine ne bi bili pozvani”, naglasila je Brnabić.

Ona je dodala da je ova inicijativa dobar signal državama članicama EU o značaju poštovanja međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta država. “Velika zahvalnost našim partnerima iz Ukrajine na principijelnom stavu. Sa zadovoljstvom ću prisustvovati tom sastanku”, zaključila je Brnabić.