Budući premijer naveo profesionalne kvalifikacije kao ključne, sestra imenovanog najavila povlačenje sa funkcije sudije

Budući premijer Mađarske Peter Mađar javno je obrazložio odluku da za ministra pravosuđa predloži svog zeta Martona Meletei-Barnu, istakavši da je njegova profesionalna kompetencija neupitna. Odluka je izazvala zabrinutost javnosti zbog porodičnih veza, a Mađar je priznao da je to za njega predstavljalo ozbiljnu dilemu. Kako bi se izbegao i privid sukoba interesa, najavljeno je da će Ana Ilona Meletei-Barna, sestra Mađara i supruga budućeg ministra, podneti ostavku na mesto sudije.

Mađar je naveo da je Meletei-Barna član pokreta Tisa od samog početka i da je njegov izbor bio objektivan. U izjavi je dodao da je odluka doneta na osnovu spremnosti i moralnog uverenja budućeg ministra: “Poznajem ga dugo. Moja odluka temeljila se na njegovoj spremnosti i predanosti vladavini prava.”

Mađar je naglasio da imenovanje nije rezultat političkog dogovora, već da je prioritet bio izbor osobe koja može s integritetom predstavljati program funkcionalne i humane Mađarske. On je uputio i oštru kritiku aktuelne vlasti, navodeći da je “Fides uništio vladavinu prava” i da su pravna sigurnost i jednakost pred zakonom prestale da postoje.

“Da bih ispravio postojeće stanje, tražio sam osobu sposobnu da izvrši ovaj istorijski zadatak i čija je profesionalna kompetencija izvan svake sumnje”, izjavio je Mađar. Dodatne informacije o zvaničnom imenovanju očekuju se u narednim danima.

Kontrola letenja i piloti potvrđuju završne letove, operacije aviokompanije obustavljene nakon neuspelog državnog paketa pomoći

Audio zapisi sa komunikacije između pilota i kontrole letenja zabeležili su poslednje trenutke operacija aviokompanije Spirit Airlines tokom noći između subote i nedelje, nakon što je prekinuto poslovanje usled izostanka državne finansijske pomoći. Ovi snimci, do kojih su došli međunarodni mediji, pokazuju razmenu poruka između članova posade i zaposlenih u drugim aviokompanijama na aerodromima u Sjedinjenim Američkim Državama.

Oko ponoći, na aerodromu Dallas Fort Worth, zaposleni američke aviokompanije uputili su završne pozdrave posadi Spirit Airlines na jednom od poslednjih letova te večeri. U audio snimku, zaposlenik izražava žaljenje zbog trenutne situacije i upućuje dobre želje zaposlenima Spirit Airlines. Desetak minuta kasnije, pilot poslednjeg Spirit leta na tom aerodromu pitao je kontrolu letenja da li se očekuju još neki letovi ove kompanije. Kontrolor odgovara da ne vidi više planiranih letova, na šta pilot kratko odgovara da je to poslednji let za tu noć.

Slične poruke zabeležene su i na aerodromu O’Hare u Čikagu, gde je osoblje kontrole letenja uputilo reči podrške zaposlenima Spirit Airlines prilikom poslednjeg leta. Prema dostupnim snimcima, pilot je izjavio da mu je teško da poveruje da je reč o završetku operacija, dok je osoblje tornja izrazilo zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom i poželelo posadi sve najbolje u daljem radu.

Spirit Airlines je imao sedište u Fort Lauderdaleu, Florida, i bio je poznat kao niskotarifni prevoznik na američkom tržištu. Prekid operacija usledio je pošto nije došlo do dogovora o finansijskoj pomoći, što je potvrđeno od strane izvora iz industrije. Fotografije sa lica mesta prikazuju avione Spirit Airlines parkirane na pisti aerodroma Fort Lauderdale-Hollywood, što simbolizuje završetak poslovanja ove kompanije.

Odluka o prekidu rada doneta je nakon što predloženi državni paket pomoći nije realizovan. U ovom trenutku, prema izvorima iz vazduhoplovne industrije, nije poznato šta će se desiti sa zaposlenima kompanije i njenom imovinom. Aviokompanija je prethodno zapošljavala značajan broj radnika, ali njihova budućnost ostaje neizvesna nakon obustavljanja letova.

Spirit Airlines je obavljao letove širom Sjedinjenih Američkih Država, a prema dostupnim informacijama, poslednji letovi su obavljeni tokom noći, nakon što je odluka o prekidu rada postala javna. Reakcije iz drugih aviokompanija i zaposlenih na aerodromima ukazuju na solidarnost sa kolegama iz Spirit Airlines, ali i na promene koje predstoje na tržištu vazdušnog saobraćaja.

Prvi put od osnivanja kompanije, godišnji skup u Omahi protekao bez prisustva dugogodišnjeg lidera; Greg Abel preuzeo ulogu generalnog direktora, prema zvaničnom saopštenju

Godišnji sastanak akcionara kompanije Berkshire Hathaway održan je u subotu u Omahi, savezna država Nebraska, prvi put bez osnivača i dosadašnjeg lidera Vorena Bafeta na bini. Prema informacijama objavljenim od strane kompanije, događaj je usledio nakon što je Bafet najavio povlačenje sa pozicije krajem 2025. godine, a njegovo mesto generalnog direktora preuzeo je Greg Abel u januaru 2026. godine. Očekuje se da će ovogodišnje prisustvo akcionara biti nešto smanjeno u odnosu na prethodne godine.

Kompanija je tom prilikom objavila i izveštaj o finansijskim rezultatima za prvi kvartal 2026. godine. Prema zvaničnim podacima Berkshire Hathaway, neto dobit u ovom periodu porasla je na 10,1 milijardu dolara, odnosno 7.027 dolara po akciji klase A, što je značajno više u poređenju sa istim periodom prošle godine kada je zabeleženo 4,6 milijardi dolara, odnosno 3.200 dolara po akciji. Rast vrednosti investicija i poboljšano poslovanje većine kompanija u okviru konglomerata uticali su na ovakav finansijski rezultat.

Berkshire Hathaway je naveo da papirna vrednost ulaganja ima značajan uticaj na ukupne rezultate, iako većina akcija nije prodata. Kompanija je ipak zabeležila dobit od 5,8 milijardi dolara na prodatim akcijama u kvartalu, dok je ukupna vrednost portfolija nešto opala i iznosi nešto više od 288 milijardi dolara, prema poslednjem izveštaju.

Konglomerat je takođe saopštio da je gotovinski fond nastavio da raste i da je na kraju prvog tromesečja dostigao 397,4 milijarde dolara. Voren Bafet je ranije ukazivao da bi akcionari trebalo da posebnu pažnju obrate na operativnu dobit pre investicija, kao meru stvarnog poslovnog učinka kompanija u okviru grupacije. Operativna dobit u ovom periodu iznosila je 11,3 milijarde dolara, odnosno 7.889,44 dolara po akciji klase A, što je povećanje u odnosu na prošlogodišnjih 9,6 milijardi dolara i 6.703,41 dolara po akciji. Prema istraživanju kompanije FactSet Research, analitičari su predviđali dobit od 7.611,35 dolara po akciji.

Kompanija je zabeležila i pozitivan efekat od 249 miliona dolara iz valutnih kurseva, dok je u istom periodu prethodne godine evidentiran gubitak od 713 miliona dolara po ovom osnovu. Većina kompanija u sastavu Berkshire Hathaway-a, uključujući osiguravajuću diviziju (sa kompanijama kao što je Geico), železnicu BNSF, kao i energetski i proizvodni sektor, ostvarili su rast operativnog profita. Osiguravajući sektor zabeležio je dobit od 1,7 milijardi dolara, dok je prošle godine u istom periodu iznosila 1,34 milijarde dolara. Povećanje profita zabeleženo je i u železničkom, kao i u sektoru proizvodnje i energetike.

Zvanični izveštaji kompanije potvrđuju da je sastanak akcionara održan u skladu sa planom, a poslovni rezultati predstavljeni su javnosti tokom događaja.