Američka administracija ažurira raspored snaga na Bliskom istoku zbog pretnji iz Teherana, pregovori i dalje u toku

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp uputio je zvanično pismo Kongresu o ratnim ovlašćenjima, obaveštavajući zakonodavce o ključnim promenama u američkoj vojnoj strategiji na Bliskom istoku. U dokumentu se navodi da SAD ažuriraju raspored svojih snaga u regionu kao odgovor na pretnje iz Irana i od strane njegovih saveznika, a sve u cilju zaštite američkih interesa i partnera.

Prema sadržaju pisma, Ministarstvo rata nastavlja sa prilagođavanjem vojnog prisustva u nekoliko zemalja regiona, u skladu sa trenutnom bezbednosnom situacijom i potrebama. Detalji o tačnim kretanjima snaga ostaju poverljivi, ali predsednik ističe da deluje u skladu sa ustavnim ovlašćenjima vrhovnog komandanta.

Tokom razgovora sa komandantom Centralne komande, Tramp je ocenio trenutnu ekonomsku i vojnu blokadu Irana kao “moćnu” i “100% uspešnu”. Dodao je da su pregovori sa Iranom u toku, iako je ocenio da su iranski pregovarački timovi “nekoordinisani”.

U svom obraćanju, predsednik je istakao da postoje dve opcije u pristupu Iranu: vojna eskalacija ili postizanje dogovora. “Postoje opcije. Da li želimo da jednostavno razbijemo sve i završimo sa njima zauvek, ili da pokušamo da napravimo dogovor? Na ljudskom nivou, više bih voleo dogovor”, izjavio je Tramp.

Zvaničnici naglašavaju da, iako operacija “Epski bes” podrazumeva visoku vojnu pripravnost, američka administracija ostavlja prostor za diplomatsko rešenje, ukoliko Teheran pristane na uslove koje SAD zahtevaju.

Američka administracija saopštila da nije zadovoljna uslovima iz Teherana, operacija ‘Epski bes’ se nastavlja

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da je odbio najnoviji predlog Irana za okončanje sukoba, navodeći da ponuda iz Teherana nije zadovoljavajuća, prema zvaničnom saopštenju. Tramp je na konferenciji za medije istakao da, prema njegovim rečima, Iran trenutno nema efektivnu vojsku i da je njihova trenutna pozicija rezultat vojnog kolapsa.

“Oni žele dogovor jer, suštinski, više nemaju vojsku. Žele da se nagode, ali ja nisam zadovoljan onim što nude. Videćemo šta će se desiti”, izjavio je Tramp.

Analitičari smatraju da ovakva retorika ukazuje na strategiju potpune kapitulacije koju administracija SAD očekuje od iranskih vlasti kao uslov za deeskalaciju sukoba.

Na pitanje o zakonskoj obavezi da posle 60 dana ratnih dejstava dobije odobrenje Kongresa za nastavak operacije, Tramp je naglasio da ne planira da traži formalno odobrenje, navodeći da prethodni predsednici nisu praktikovali takvu proceduru.

“Niko to nikada ranije nije tražio. Desilo se bezbroj puta, i niko nikada nije dobio takvo odobrenje. To se nikada nije koristilo. Zašto bismo mi bili drugačiji?”, izjavio je Tramp.

Predsednik je dodao da je njegova administracija u kontaktu sa Kongresom, ali da formalni zahtev za odobrenje neće biti upućen. Dalji razvoj situacije između SAD i Irana ostaje neizvestan.

Portparolka NATO-a navodi da su u toku konsultacije o detaljima odluke, ističući važnost veće odgovornosti evropskih saveznika

NATO je saopštio da su u toku razgovori sa Sjedinjenim Američkim Državama o planiranom smanjenju broja američkih trupa u Nemačkoj, navodeći da se radi o procesu prilagođavanja vojnog rasporeda. Portparolka Alijanse Alison Hart izjavila je danas da se sarađuje sa SAD kako bi se razjasnili detalji te odluke, naglašavajući značaj povećanja ulaganja u odbranu evropskih zemalja.

“Sarađujemo sa SAD kako bismo razumeli detalje njihove odluke o rasporedu snaga u Nemačkoj”, navela je Hart na društvenoj mreži, dodajući da ovaj pomak dodatno ističe potrebu da evropski saveznici preuzmu veći deo odgovornosti za zajedničku bezbednost.

Prema njenim rečima, evropske zemlje su već ostvarile određeni napredak nakon dogovora na samitu u Hagu prošle godine, kada je odlučeno da se izdvoji 5 odsto BDP-a za odbranu. Hart je istakla da su se saveznici složili oko povećanja ulaganja i da je uočljiv napredak u tom pravcu.

“Već vidimo napredak otkako su se saveznici složili da ulažu 5 odsto BDP-a na samitu NATO-a u Hagu prošle godine. Ostajemo uvereni u našu sposobnost da obezbedimo odvraćanje i odbranu dok se ovaj pomak ka jačoj Evropi u jačem NATO-u nastavlja”, izjavila je portparolka NATO-a.

Za sada nije saopšteno kada bi moglo doći do konkretnog smanjenja broja američkih trupa u Nemačkoj, niti koliko bi vojnika bilo obuhvaćeno ovom odlukom. Konsultacije između saveznika su u toku, a Alijansa ističe da će nastaviti sa procenama i prilagođavanjima kako bi očuvala zajedničku bezbednost.