Zlatibor Lončar naveo da su ulaganja u Klinički centar Srbije donela uslove kakve retko ko ima u Evropi.

Zdravstvo u Srbiji nikada, prema rečima ministra zdravlja u tehničkom mandatu Zlatibora Lončara, nije bilo na višem nivou. On je to izjavio tokom obilaska završnih radova na Kliničkom centru Srbije u Beogradu, gde je istakao značaj kontinuiranog ulaganja u zdravstveni sistem. Lončar je posetu obavio zajedno sa predsednikom Srbije, a tokom izlaganja naglasio je da su za pacijente i radnike obezbeđeni uslovi koji se, kako je rekao, retko mogu naći u Evropi.

Ulaganja u Klinički centar Srbije

Lončar je nakon obilaska rekao da ulaganja u Klinički centar Srbije predstavljaju važan korak ka savremenom i efikasnom zdravstvenom sistemu. On je dodao da je država kontinuirano radila na unapređenju infrastrukture i opreme, čime su, prema njegovim rečima, stvoreni uslovi koji su primer i za druge evropske zemlje. Prema njegovoj izjavi, prioritet je bio da se obezbede sigurnost i kvalitet zdravstvene zaštite za sve građane.

Stanje zdravstva u Srbiji: Lončar tvrdi da nikada nije bilo bolje

Lončar je istakao da zdravstvo u Srbiji nikada nije bilo bolje i pozvao sve da ga demantuju ukoliko smatraju suprotno. “Slobodno neka me demantuju, neka mi kažu kada je to bilo, kada je imalo sve ovo i kada je ovo funkcionisalo. Ali tu se priča ne završava; ova stvar mora da ide dalje”, rekao je Lončar. On je naglasio da je važno nastaviti sa redovnim održavanjem Kliničkog centra i daljim unapređenjima.

Kontinuirano ulaganje i održavanje kao prioritet

Ministar je objasnio da ulaganje u zdravstvo ne sme da prestane. Prema njegovim rečima, samo redovno održavanje i zapošljavanje mladih lekara i stručnjaka može obezbediti dugoročnu stabilnost sistema. “Ako je građanima stalo da imaju sigurnost, da imaju državno zdravstvo, da znaju da će im biti pružena pomoć i to najbolja moguća, da imamo lekare od kojih uče i drugi u Evropi i u svetu, naravno, učimo i mi od drugih. To je naša ideja, cilj, naš zadatak: mi ćemo nastaviti. Ovo ne pada sa neba, ovo ako se ne bude održavalo, ako se ne bude ulagalo, ne bude vodilo računa o ovome, ako se ne budu davale specijalizacije kao što se nekada nisu davale, ako se ne budu zapošljavala naša deca, ako im se ne daju specijalizacije, ne plate doktorske studije, vrlo brzo možemo da ostanemo bez svega ovoga i samo da ostane jedna ruina koju niko neće ni okrečiti”, naveo je Lončar.

Planovi za budućnost zdravstva u Srbiji

Osim toga, Lončar je podvukao da je ključno da svi segmenti zdravstvenog sistema funkcionišu i da država nastavi sa ulaganjem, obukom i zapošljavanjem mladih kadrova. Samo takav pristup, kako je izjavio, može garantovati da zdravstvo u Srbiji ostane na visokom nivou i u narednim godinama. Zdravstvo u Srbiji, zaključio je Lončar, sada ima šansu da bude primer u regionu i šire, ali je potrebno zajedničko zalaganje da bi taj nivo bio održan.

Više od 350 učesnika iz regiona i sveta okupilo se na četvrtom CMR Forumu, uz istaknute domaće i strane stručnjake

Četvrti Balkanski kongres o kardiomagnetnoj rezonanci, poznat kao CMR Forum 2026, otvoren je sinoć u hotelu Moskva u Beogradu. Ovaj događaj, prema zvaničnoj izjavi, okuplja više od 350 učesnika iz Srbije, regiona i međunarodne zajednice. Ključna tema skupa je kardiovaskularni imidžing, a Beograd je postao centar stručnjaka iz ove oblasti.

CMR Forum 2026: okupljanje stručnjaka u Beogradu

Forum je posvećen razmeni najnovijih znanja, iskustava i ideja iz oblasti kardiomagnetne rezonance. Prema rečima direktorke KBC Bežanijska kosa Marije Zdravković, CMR Forum 2026 je prepoznat kao srpski brend, po kojem je Srbija poznata širom Evrope i sveta. “Ovo je četvrti balkanski kongres, ali učesnici dolaze iz cele Evrope – iz Berlina, Ciriha, Rima, Londona i Sjedinjenih Američkih Država”, navela je Zdravković.

Osim toga, Zdravković je istakla da je Srbija lider u sprovođenju kardiovaskularnog imidžinga, edukaciji i naučnom radu iz oblasti kardiomagnetne rezonance. Tema foruma, kako je naglasila, smatra se “hot topic” na evropskim i svetskim kongresima. Učesnici imaju priliku da prate više od 18 sesija na kojima predaju vodeći stručnjaci iz oblasti magnetne rezonance srca.

Stručni program i značaj kardiomagnetne rezonance

Na otvaranju skupa u Beogradu, predavanje je održao profesor Filip Hala, koji je postavio osnove dobre dijagnostike inflamatornih bolesti miokarda i perikarda korišćenjem magnetne rezonance. Prema rečima Marije Zdravković, forum je okupio i veliki broj kolega iz Makedonije, Slovenije, Republike Srpske, BiH i Crne Gore. “Beograd je danas centar magneta srca u celoj Evropi”, naglasila je ona.

Zdravković je objasnila da je kardiomagnetna rezonanca zahtevan postupak snimanja srca, jer se srce neprestano kreće. “U toku jednog minuta imamo između 60 i 120 otkucaja i potrebno je usnimiti sve strukture srca”, navela je direktorka KBC Bežanijska kosa. Takođe, dodala je da se ova dijagnostička metoda ne koristi kod svih pacijenata, ali kod 10 odsto onih koji traže preciznu dijagnozu može dati ključne odgovore za dalji tok lečenja.

Statistika i izazovi: zdravlje srca u fokusu

Na forumu su predstavljeni i podaci o broju smrtnih slučajeva po faktorima rizika u Srbiji za 2023. godinu. Najviše slučajeva povezano je sa visokim krvnim pritiskom – registrovano je više od 38.000 slučajeva. Pušenje, zagađenje vazduha, visok nivo holesterola u krvi i gojaznost takođe su prepoznati kao značajni faktori rizika, o čemu se diskutovalo tokom skupa.

Kardiomagnetna rezonanca, kao metoda dijagnostike i praćenja kardiovaskularnih bolesti, ostaje ključna tema u savremenoj medicini, a Beograd i Srbija, kroz organizaciju CMR Foruma 2026, još jednom potvrđuju svoju ulogu lidera u ovoj oblasti.

Imunoterapija dostupna za tri grupe pacijenata, stručnjaci očekuju bolje ishode lečenja i dužu kontrolu bolesti.

Oko 1.000 pacijenata sa rakom pluća u Srbiji dobiće novu mogućnost lečenja od 1. oktobra. Prema saopštenju Udruženja za borbu protiv raka pluća “Punim plućima”, nova terapija za rak pluća biće dostupna kao imunoterapija za tri dodatne grupe pacijenata. Ova promena može produžiti život i omogućiti bolju kontrolu bolesti kod obolelih.

Imunoterapija će biti dostupna pacijentima sa ograničenim i proširenim stadijumom sitnoćelijskog karcinoma pluća, kao i onima sa stadijumom III karcinoma koji ne može da se operiše. Takođe, prema najavama nadležnih, od proleća sledeće godine još oko 600 pacijenata sa skvamoznim karcinomom pluća, koji su do sada lečeni isključivo hemoterapijom, dobiće pristup imunoterapiji.

Ko sve dobija pristup novoj terapiji za rak pluća

Iz Udruženja napominju da je rak pluća vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji, sa blizu 7.000 novih slučajeva i oko 5.000 smrtnih ishoda svake godine. Zabrinjavajuće je što je, kako navode, ovaj karcinom već dve godine i vodeći uzrok smrtnosti kod žena. Pravovremen pristup terapiji postaje ključan jer se kod čak 70 odsto pacijenata rak pluća otkriva u metastatskoj fazi, kada su mogućnosti lečenja znatno ograničene. Prvi simptomi poput upornog kašlja, zamora ili otežanog disanja često su nespecifični i pripisuju se drugim stanjima, posebno kod pušača.

Imunoterapija za rak pluća biće primenjivana različito, u zavisnosti od stadijuma bolesti. Kod pacijenata sa ograničenim stadijumom sitnoćelijskog karcinoma pluća, imunoterapija će se uvoditi nakon hemoterapije i zračenja, ukoliko nema progresije bolesti. “Takođe, ako nakon početnog lečenja nema pogoršanja bolesti, možemo da nastavimo lečenje imunoterapijom i pokušamo da produžimo period bez progresije”, izjavio je doc. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Detalji primene i značaj imunoterapije

Kako je dodatno pojašnjeno, kod proširenog stadijuma sitnoćelijskog karcinoma pluća, kada se bolest već proširila izvan primarnog mesta, imunoterapija se primenjuje odmah na početku lečenja, zajedno sa hemoterapijom. Ovaj oblik raka pluća je izuzetno agresivan, pa je pravovremena terapija presudna za ishod.

Prema očekivanjima, naredne godine imunoterapija bi mogla biti dostupna i za pacijente sa skvamoznim karcinomom pluća, što bi dodatno proširilo mogućnosti lečenja. Udruženje poziva na podizanje svesti o simptomima i potrebi za ranim otkrivanjem bolesti, uz napomenu da savremene terapije mogu značajno poboljšati kvalitet života pacijenata.

Na kraju, stručnjaci ističu da je uvođenje imunoterapije za rak pluća u Srbiji važan korak u borbi protiv ove teške bolesti, jer se otvaraju nove mogućnosti za produženje života i kontrolu bolesti kod velikog broja pacijenata.