Connect with us

Svet

Donald i Melanija Tramp na svečanoj večeri sa kraljem Čarlsom privukli pažnju javnosti

Na svečanom događaju u Beloj kući analizira se gest Melanije Tramp prema suprugu, a komentari se šire društvenim mrežama

Published

2 hours ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Na svečanom događaju u Beloj kući analizira se gest Melanije Tramp prema suprugu, a komentari se šire društvenim mrežama

Donald i Melanija Tramp ugostili su kralja Čarlsa i njegovu suprugu Kamilu na zvaničnoj večeri u Beloj kući tokom njihove državne posete Sjedinjenim Američkim Državama, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Tokom poziranja za fotografije, zabeležen je trenutak koji je izazvao brojne komentare na društvenim mrežama, posebno u vezi sa ponašanjem Melanije Tramp.

Prema dostupnim informacijama, dok je prvi par Amerike pozirao sa kraljem i njegovom suprugom, Donald Tramp je pokušao da uhvati Melaniju za ruku. Melanija je nakon nekoliko sekundi pustila njegovu ruku i nastavila da stoji pored njega, što je izazvalo pažnju prisutnih i korisnika društvenih mreža. Nakon toga, Donald Tramp je ponovio pokušaj, koji je Melanija prihvatila, međutim, komentari na društvenim mrežama navode da je njen gest delovao usiljeno.

Na društvenoj mreži X pojavili su se brojni komentari o ovom trenutku, a korisnici su različito tumačili ponašanje prvog para. “On uvek pokušava da je uhvati za ruku, a ona ga odgurne”, napisao je jedan korisnik, dok su drugi naveli da je “taj mali trenutak govorio glasnije od reči”.

Zvaničnih izjava povodom ovog događaja nije bilo, a događaj se i dalje komentariše u javnosti i na društvenim mrežama.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Obustava finansiranja utiče na rad američke obalske straže, prijavljeni prekidi struje i vode

Zvaničnici potvrdili da su zbog prekida finansiranja kasnile isplate i došlo do problema u infrastrukturnim uslugama na više lokacija

Published

11 minutes ago

on

April 30, 2026

By

Zvaničnici potvrdili da su zbog prekida finansiranja kasnile isplate i došlo do problema u infrastrukturnim uslugama na više lokacija

Američka obalska straža suočava se sa značajnim izazovima nakon što je obustava finansiranja Ministarstva za unutrašnju bezbednost dovela do kašnjenja isplata i neplaćenih računa za osnovne usluge. Prema zvaničnim informacijama, obalska straža je ušla u 75. dan najduže obustave finansiranja u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, što je prouzrokovalo nagomilane obaveze u iznosu većem od 300 miliona dolara. Više hiljada računa za komunalne usluge, ukupno vrednih 5,2 miliona dolara, ostalo je neplaćeno, što je rezultiralo prekidom struje i vode u objektima širom zemlje i inostranstva.

Komandant obalske straže, admiral Kevin Lunday, izjavio je za međunarodne medije da trenutna situacija stvara ozbiljne poteškoće. „Izgleda gotovo neverovatno, ali se dešava u realnosti“, naveo je admiral Lunday i dodao da su posledice obustave finansiranja svakodnevno vidljive na terenu.

Prema dostupnim podacima, tokom protekle nedelje došlo je do prekida vodosnabdevanja na stanicama Port Huron u Mičigenu i Channel Islands u Kaliforniji. U martu 2026. godine, zbog neplaćenih računa, privremeno su blokirane i linije za prirodni gas na aerodromu Barbers Point u Kapoleiju na Havajima. Ovi problemi utiču na svakodnevni rad i delovanje obalske straže, kako na domaćem terenu, tako i u misijama u inostranstvu.

Izveštaji sa lica mesta ukazuju da su pojedine stanice morale da se oslone na alternativne izvore energije ili privremena rešenja kako bi zadržale operativnost. Komandanti ističu da su prioritet održavanje osnovnih funkcija i bezbednosti osoblja tokom aktuelnih izazova.

Obalska straža, kao deo Ministarstva za unutrašnju bezbednost, nije jedina služba pogođena ovom obustavom finansiranja, ali se njene misije – uključujući spasilačke operacije i međunarodne zadatke – dodatno komplikuju usled ograničenih resursa. Zvaničnici navode da postoji rizik od daljih zastoja ukoliko ne dođe do rešenja na nivou federalne vlade.

Situacija je deo šireg problema vezanog za obustavu finansiranja saveznih službi, koji utiče na različite sektore i usluge. Predstavnici obalske straže ističu da su u stalnom kontaktu sa nadležnim institucijama radi pronalaženja rešenja. Do trenutka objave ovog izveštaja, nije bilo novih informacija o mogućem nastavku redovnog finansiranja.

Pročitaj još

Svet

Blizi se rok od 60 dana za ovlašćenja u sukobu sa Iranom, Kongres i predsednik pred izborom

Zvaničnici SAD potvrdili da ističe zakonski rok za dalje angažovanje, odluka o sledećim koracima očekuje se uskoro

Published

11 minutes ago

on

April 30, 2026

By

Zvaničnici SAD potvrdili da ističe zakonski rok za dalje angažovanje, odluka o sledećim koracima očekuje se uskoro

Američki predsednik suočava se sa ključnim zakonskim rokom u vezi sa angažovanjem američkih snaga u sukobu sa Iranom, potvrđuju zvaničnici u Vašingtonu. Rok od 60 dana, koji proizilazi iz Zakona o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, ističe u petak, čime se pokreće potreba za daljim odlukama Kongresa i Bele kuće o nastavku ili okončanju vojnih aktivnosti.

Prema navedenom zakonu, američki predsednik je obavezan da u roku od 48 sati nakon uvođenja snaga u ratna dejstva obavesti Kongres, čime započinje zvanični period od 60 dana za okončanje ili produženje upotrebe vojne sile, ukoliko Kongres nije prethodno izdao zvanično odobrenje ili objavio rat. Po isteku tog roka, predsednik može zatražiti dodatnih 30 dana isključivo za bezbedno povlačenje trupa, ali ne i za nastavak ofanzivnih operacija.

Zvanične informacije ukazuju da je sukob sa Iranom počeo 28. februara, a formalna obaveštenja upućena su Kongresu 2. marta, čime je i otpočeo zvanični rok koji sada ističe. Prema tumačenju eksperata za ustavno pravo, produženje za dodatnih 30 dana predviđeno je isključivo za povlačenje, bez mogućnosti nastavka ratnih aktivnosti. “Ovaj rok nije blanko odobrenje predsedniku da nastavi sa neprijavljenim vojnim delovanjem”, izjavio je David Janovsky iz Projekta za nadzor vlade.

Očekuje se da će istek ovog roka izazvati dodatne političke rasprave u Kongresu, posebno među republikancima koji su do sada uglavnom podržavali predsednikove odluke u vezi sa sukobom. Prema informacijama iz Vašingtona, početna očekivanja da će sukob biti rešen u roku od četiri do pet nedelja nisu ispunjena, a borbena dejstva su uglavnom obustavljena od 8. aprila, kada je postignut privremeni prekid vatre radi nastavka pregovora.

U ovom trenutku, Kongres ima mogućnost da donese zvaničnu odluku o produženju angažovanja američkih snaga ili da insistira na povlačenju, čime bi se formalno okončalo učešće SAD u ovom sukobu. Tok događaja pažljivo prate i međunarodni posmatrači, s obzirom na potencijalne posledice za regionalnu stabilnost i dalji tok pregovora između SAD i Irana.

Prema američkom zakonu, predsednik može iz bezbednosnih razloga produžiti prisustvo vojske do maksimalno 90 dana, ali bez produženja ofanzivnih operacija nakon isteka inicijalnog roka. Odluka o sledećim koracima očekuje se u narednim danima, dok zvanične izjave iz Kongresa i Bele kuće još nisu saopštene.

Pročitaj još

Svet

Izveštaj: Sloboda medija globalno na najnižem nivou u poslednjih 25 godina

Organizacija za zaštitu prava novinara objavila pad slobode medija, situacija pogoršana u više regiona

Published

26 minutes ago

on

April 30, 2026

By

Organizacija za zaštitu prava novinara objavila pad slobode medija, situacija pogoršana u više regiona

Globalna sloboda medija dostigla je najniži nivo u poslednjih 25 godina, navodi organizacija Reporteri bez granica (RSF) u svom godišnjem izveštaju objavljenom 30. aprila 2026. godine. Prema podacima ove međunarodne organizacije, više od polovine zemalja sveta sada se nalazi u kategorijama “teško” ili “veoma ozbiljno” kada je u pitanju sloboda novinarstva.

U izveštaju se navodi da je, po prvi put otkako se vodi indeks RSF-a, prosečna ocena slobode medija na globalnom nivou najniža do sada. Istovremeno, procenat svetske populacije koja živi u državama gde je situacija sa slobodom medija ocenjena kao “dobra” opao je sa 20 na manje od jedan procenat. U ovu najvišu kategoriju svrstano je samo sedam zemalja iz severne Evrope, na čelu sa Norveškom.

Kao primeri pogoršanja uslova za novinare, RSF navodi slučajeve iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je tokom 2024. godine došlo do pada sa kategorije “prilično dobra” na “problematičnu” u indeksu slobode medija. U 2026. godini, SAD su pale još sedam mesta i sada se nalaze na 64. poziciji globalno. Izveštaj ističe i zadržavanje i potom proterivanje novinara iz Salvadora, kao i značajno smanjenje sredstava za međunarodno emitovanje iz SAD.

U Rusiji, prema izveštaju, vlasti koriste zakone o borbi protiv terorizma, separatizma i ekstremizma radi ograničavanja rada novinara. U aprilu 2026. godine, u toj zemlji je, prema navodima RSF-a, 48 novinara bilo u pritvoru.

Najveći pad u indeksu tokom 2026. godine zabeležen je u Nigeru, koji je pod vojnom upravom i pao je 37 mesta, što, prema RSF-u, odražava šire pogoršanje slobode medija u regionu Sahela. U izveštaju se navodi da su napadi na novinare, kao i represija od strane vladajućih struktura, značajno otežali pristup nezavisnim informacijama u toj oblasti.

RSF je skraćenica za Reporters sans frontières, međunarodnu organizaciju koja prati stanje slobode novinarstva u svetu. Izveštaj za 2026. godinu ukazuje na trajne izazove sa kojima se suočavaju novinari i potrebu za zaštitom prava na slobodno i nezavisno informisanje.

Pročitaj još

U Trendu