Klub je zvanično formiran u Beogradu 28. aprila, uz podršku istaknutih predstavnika iz Srbije i Rusije, sa ciljem očuvanja zajedničke istorije i jačanja srpsko-ruskih veza.

Klub mladih Ruskog istorijskog društva Srbije osnovan je danas na svečanosti održanoj u Barutani na Kalemegdanu, simboličnom mestu srpsko-ruskog savezništva kroz istoriju. Skupu su prisustvovali predstavnici Ruskog istorijskog društva u Srbiji, crkveni velikodostojnici i gosti iz Rusije.

Aleksandar Vulin, predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji, uputio je pozdravno pismo mladima, ističući važnost njihovog angažovanja u očuvanju istorijske svesti. “Vaša mladost treba da bude dostojna onih koji su kroz istoriju čuvali Srbiju i Rusiju. Oduzmite od istorije sve što je ruski narod darovao svetu i videćete koliko bi bio siromašniji”, poručio je Vulin u poruci koju je pročitao sekretar društva.

Osnivački skup blagoslovio je mitropolit bački Irinej Bulović, jedan od osnivača društva u Srbiji, uz želju da mladi doprinesu istraživanju i popularizaciji zajedničke istorije srpskog i ruskog naroda i pravoslavnih crkava. Konstantin Mogilevski, kopredsednik Ruskog istorijskog društva i zamenik ministra nauke i visokog obrazovanja Ruske Federacije, ukazao je na značaj interesovanja mladih za istoriju, posebno u godini kada se obeležava 150 godina od rusko-turskog rata za oslobođenje Balkana. “Opasnosti sa kojima su se naši narodi suočavali nekada postoje i danas, samo u drugačijem obliku. Poznavanje istorije je ključno za razumevanje savremenih izazova”, istakao je Mogilevski.

Osnivanju kluba prisustvovao je i dr Mihail Černigovski, zamenik rukovodioca Kluba mladih Ruskog istorijskog društva iz Rusije, koji je naglasio višedecenijsku duhovnu vezu između srpskog i ruskog naroda i izrazio očekivanje da će zajednički rad mladih iz obe zemlje dodatno ojačati te veze.

Vukan Đukić, predsednik novoosnovanog Kluba mladih Ruskog istorijskog društva Srbije, izjavio je da je glavna misija kluba borba za istorijsko pamćenje i očuvanje sećanja na stradanja i žrtve kroz koje su prošli srpski i ruski narod. “Složene okolnosti današnjice ne ostavljaju nam prostora za pasivnost. Naša obaveza je da se suprotstavimo pokušajima revizije istorije i iskrivljavanja činjenica”, rekao je Đukić.

Formiranje kluba pozdravljeno je kao važan korak u jačanju kulturnih i duhovnih veza između Srbije i Rusije, uz poruku da je aktivno učešće mladih ključno za očuvanje zajedničkog nasleđa i suočavanje sa savremenim izazovima. Rad Kluba mladih Ruskog istorijskog društva Srbije biće usmeren na organizovanje edukativnih programa, promociju istorijskih istraživanja i međunarodnu saradnju mladih iz obe zemlje.

Zvanična poseta uz državne i vojne počasti, planirano potpisivanje ugovora o inovacijama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dočekao je danas predsednika Švajcarske Konfederacije Gi Parmelina, koji boravi u zvaničnoj poseti Srbiji 28. i 29. aprila 2026. godine, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Svečani doček priređen je ispred Palate “Srbija” u Beogradu u 10 časova, uz najviše državne i vojne počasti.

Nakon svečanosti, održan je bilateralni sastanak dvojice predsednika, a potom je usledio i plenarni sastanak delegacija Srbije i Švajcarske, koje predvode Vučić i Parmelin. U okviru posete, planirano je i potpisivanje Ugovora o švajcarsko-srpskom programu inovacija, čime se očekuje unapređenje ekonomske i tehnološke saradnje dve države.

Predsednici će se nakon sastanaka obratiti medijima i izneti ključne poruke sa susreta. Zvaničnici navode da je cilj posete dalje jačanje bilateralnih odnosa i otvaranje novih mogućnosti za saradnju u oblastima inovacija, privrede i razvoja.

Kako je navedeno, Švajcarska i Srbija dele zajedničku istoriju kroz dijasporu, a poslednjih godina intenziviraju saradnju u oblastima ekonomskog razvoja, inovacija i dobrog upravljanja. Poseta dolazi u trenutku kada globalna neizvesnost nameće potrebu za jačom međunarodnom saradnjom.

“Ova poseta potvrđuje rastući međunarodni ugled Srbije i otvara put proširenju saradnje sa Švajcarskom u brojnim sektorima”, izjavili su zvaničnici.

Gradonačelnik Beograda izjavio da će po isteku aktuelnog mandata imati 18 godina iskustva u lokalnoj upravi i smatra da je vreme za povlačenje iz politike.

Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, saopštio je da će po završetku mandata 2028. godine okončati svoje angažovanje u lokalnoj politici, istakavši da će tada imati 18 godina iskustva u radu na lokalnom nivou. U izjavi datoj tokom gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji, Šapić je naveo da oseća umor i da smatra da je toliko dug period u javnoj službi dovoljan.

“Umorio sam se, moram da vam priznam. To će biti osamnaesta godina kako sam u lokalnoj politici i mislim da je dosta”, rekao je Šapić, naglasivši da će nastaviti da živi u Beogradu, ali da više neće biti deo lokalnih političkih procesa.

On je ocenio da je za njega bila privilegija da vodi grad Beograd upravo u vremenu kada, prema njegovim rečima, grad doživljava najveću saobraćajnu, infrastrukturnu i socijalnu ekspanziju u svojoj istoriji. Šapić je podsetio da je upravljanje gradom zahtevno i da se tokom godina suočavao sa različitim izazovima.

Govoreći o svojoj političkoj karijeri, Šapić je istakao da je lokalna politika za njega predstavljala najveći izazov i priliku da konkretno doprinese zajednici. “Lokalna politika je nešto što mi je od prvog dana bio izazov, jer sam verovao da se tu mogu najbrže uočiti rezultati rada”, naveo je gradonačelnik.

Pored refleksija o svojoj karijeri, Šapić je komentarisao i razvoj Beograda, ističući da ekonomski napredak Srbije i njen geopolitički položaj pozitivno utiču na život građana prestonice. Posebno je izdvojio predstojeću izložbu Ekspo 2027. kao događaj od nacionalnog značaja.

Na pitanje o budućem angažmanu u sportu, Šapić je odgovorio da mu je vaterpolo i dalje blizak, ali da se ne planira vratiti kao igrač ili trener. “Verovatno ću doprinositi na neki svoj način, ali možda je vreme i za odmor”, rekao je Šapić.

Komentarišući svoje objave na društvenim mrežama, Šapić je naveo da poštuje ljude koji su, prema njegovom mišljenju, ostavili značajan trag u srpskoj istoriji, navodeći kao primer generala Ratka Mladića i Dragoljuba Dražu Mihailovića. On je istakao da je njegov stav prema ovim ličnostima javan i odranije poznat, dodajući da smatra kako sud u Hagu nije ubedio većinu srpske javnosti u svoju objektivnost.

Na kraju, govoreći o mogućnosti postavljanja spomenika kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću u Beogradu, Šapić je izjavio da smatra da takav spomenik treba da postoji, ali da odluka o njegovoj lokaciji mora biti doneta uz širi konsenzus.

Očekuje se da će završetak mandata Aleksandra Šapića doprineti novim promenama u strukturi lokalne vlasti, dok će gradska uprava nastaviti s realizacijom započetih projekata.